Dečak nosio mrtvog brata na leđima stotinama kilometara do krematorijuma: „Nije težak, on je moj brat!“

Nikada se ne smeju zaboraviti stravična stradanja kroz koje je čovečanstvo prošlo u Drugom svetskom ratu, na šta nas i danas podsećaju brojne fotografije i dokumentarni filmovi.

Golgotu kroz koje je prošlo stanovništvo Japana, najbolje oslikava fotografija koja je snimljena neposredno nakon napada na Nagasaki, jedan od dva japanska grada na koje su bačene atomske bombe 1945. godine.

Po priči koja se krije iza nje podseća na „Groblje svitaca“ japansku anime dramu iz 1988. godine.

„Mala glava je bila nagnuta, kao da dete samo spava“

Na fotografiji je japanski dečak koji je nosio telo svog mlađeg brata nastradalog u bombardovanju.

Krematorijum je bio udaljen nekoliko stotina kilometara van grada, a ovaj je dečak hodao danima kako bi stigao do tamo. Fotograf Džo O’Donel, koji je zabeležio ovaj trenutak, napisao je u svom dnevniku:

„Video sam dečaka starog oko deset godina. Nosio je dete na leđima. U one dane u Japanu često smo videli decu kako se igraju sa svojom malom braćom ili sestrama na leđima, ali ovaj dečak je bio očito drugačiji.

I mogli smo videti da je došao na ovo mesto iz ozbiljnog razloga. Nije imao ni cipele. Lice mu je bilo ozbiljno, ali bez previše emocija, a iza na leđima, videla se mala glava… bila je nagnuta unazad kao da dete samo spava“, piše Kurir.

„Daj mi teret koji nosiš na leđima“

„Dečak je stajao nepomično pet ili deset minuta, pa su mu muškarci sa belim maskama prišli i tiho počeli da odvezuju konopac kojim je držao brata.

Tada sam video da je dete već mrtvo. Dečak je stajao mirno, ne pomičući se promatrao je proces kremiranja. Ugrizao je donju usnu tako snažno da je zablistala krvlju.

Japanese boy standing at attention after having brought his dead brother ,Nagasaki, 1945 pic.twitter.com/66wB6CIatK

— Historical Pics (@VeryOldPics) February 23, 2015

Tada ga je stražar pitao za telo i rekao: „Daj mi teret koji nosiš na leđima.“.

Dečak mu je samo tiho odgovorio: „Nije težak, on je moj brat.“

Zatim se pomolio, pogledao poslednji put brata i bez reči se okrenuo i otišao zauvek!“

Oličenje duha poraženog ali ponosnog naroda

Džo O’Donel je bio na službenom zadatku, išao je da dokumentuje štetu koja je izazvana u Japanu vazdušnim napadima i atomskim bombama za američku vojsku.

Sedam meseci 1945. godine proveo je na službenom putovanju po Zapadnom Japanu i pratio razaranja, prebrojavao žive, mrtve, ranjene, beskućnike i siročiće.

Slika koju je zabeležio je samo jedan delić patnje…

Na fotografiji je dečak koji stoji uspravno, a na leđima nosi svog mrtvog brata.

Stav dečaka odaje vojnički uticaj, a pokušaj da izgleda hrabro u trenutku kad mu se srce razbija – oličenje je duha poraženog naroda.

Izvor: Kurir