Do Danetove kuće na Goliji može se samo terenskim vozilom. Život na 1400 metara nadmorske visine neprocenjivo je lep, i neverovatno težak. Od prvih snegova pa do kraja maja s planine silaska nema – a i kako bi kad staze zaveje sneg i okuje led.
Nakon što je priča o Danetu Biorcu, gorštaku sa Golije, emitovana na televiziji, mladom momku, koji se odvažio na život u planinskim bespućima potpuno se promenio život. Prvo se oženio, pre 2 meseca dobio je sina, a letos je uz pomoć dobrih ljudi počela izgradnja i nove kuće sa najlepšim pogledom na svetu.
Dane je do pre 2 godine živeo sam, daleko od porodice i komšija. Nakon što je prilog odgledala jedna Kristina iz Sarajeva, odlučila je da mu se javi, a nakon toga se i udala za njega. Dane i Kristina su pre nešto više od 2 meseca postali roditelji malog Jovana.
– Dao sam sinu ime Jovan, jer mi je krsna slava Sveti Jovan. Kada se rodio, prve su mi čestitale komšije, koje ne žive uopšte blizu, ali su mi došli. Bila nam je i Kristinina porodica. Mnogo smo srećni! Najvažnije mi je da je porođaj prošao kako treba i da su beba i žena dobro – kaže taj skromni mladić. Sa Kristinom ga je spojila, kaže, sudbina.
– Dugo sam živeo sam. Ona me je videla u emisiji, došla da se upoznamo i bila je ovde tri dana. Onda sam otišao da upoznam njene roditelje, i uskoro je zatrudnela. Plašio sam se da li će sve biti u redu pošto nam je prvo dete. Svestan sam da ne možemo do lekara tako lako, ali bar imamo struju – priča Dane i dodaje da u grad sada mora da ide češće nego pre:
– Ranije nisam morao da silazim sa planine do grada po dva meseca, nekad i duže. Tada sam išao samo po namirnice. Sada moram da idem jednom nedeljno jer nam trebaju pelene za bebu, hrana, vlažne maramice, krema… Finansijski mi je malo teže nego ranije, meni ništa nije trebalo, imao sam da pojedem i preživim, a beba je drugo.
Ali snalazim se, prodam stoku, kosim, radim poljoprivredu. Radim po ceo dan, kao što sam i pre – priča Dane. Dodaje da sada ima samo pet-šest ovaca i 20 goveda.
– Prodao sam mnogo ovaca, jer mi je trebao novac da obiđem sve institucije i pribavim sve papire za knjižicu, da ne plaćamo doktora i kad se porodi, jer nismo imali para za to. Ali ne žalim se, ove ovce će se razmnožiti, bitno je da je dete živo i zdravo – veli gorštak.
Nakon što je izjavio da mu je sve teže da se finansira i brine o detetu, ekipa Kurir televizije donela mu je poklone koji su dobri ljudi odvojili za njega.
– Pomogli su mi ljudi da napravim novu kuću, đavola bih je napravio sam, samo materijal dok se dotera, a kamoli nešto drugo – priznaje Dane.
Kaže da je porođaj prošao u najboljem redu i da su se brzo navikli na novog člana porodice, a nove prinove još uvek nemaju u planu.
– Dobro je prošlo, lepo popodne je bilo. Navikli smo se na bebu. Imaćemo dece kolko gospod Bog da, nećemo da planiramo ništa – kaže Dane i dodaje da mu poskupljenje zadaje muke.
– Porasli su troškovi, treba detetu svašta. Treba da primi vakcinu, a i gorivo je skupo. Sve skupo ko Svetog Petra kajgana, osim stoke koja ima istu cenu.
Za zimu se priprema tako što u zadruzi kupi namirnice pred početak zime i ne silaza u selo dok zima ne prođe:
– Čekam volove da prodam, pa bi otišao u zadrugu, i ne bih silazio do kraja maja. Kupiću 50 kila soli pa nek se troši polako dok ima.
Supruga Kristina kaže da su prethodne dve zime koliko žive zajedno lako pregurali, al kako će prezimiti sa bebom, videće.
Izvor: Kurir
Njega pare ne zanimaju, a u ovom tekstu samo spominje pare, poskupljenje, troškove, finansiranje… On bi da grad preseli kod njega ali na distancu koja samo njemu odgovara jer ne voli ljude, ali trebaju mu oni koji ga pomažu, a i prodavnice i institucije mu trebaju kao i struja, put, voda… On barem ne mora da brine celog života, malo javni kuka i dobiće sve kao što je kuću dobio, a nema ni briga ni pameti. Čuj, gorštak sa strujom
Gorštak kojem su potrebne pare. Idem i ja u šumu da živim, dovedem novinare i napravim senzaciju pošto se ništa zanimljivo ne dešava u državi pa onda kukam da nemam struju, vodu, put… Novinari to sve objave, a ljudima dože žao pa mi uvedu struju, naprave kuću, kupe traktor… Bolje je i to nego da idem na posao kao ti ljudi koji bi me pomagali