Magazin Novi Sad

Bili smo na skupu blizanaca u NS, čuli neverovatne priče i puno naučili (FOTO)

Dan blizanaca grupna
Foto: Luftika

Danas je u Novom Sadu, u Rektoratu novosadskog Univerziteta obležen Dan blizanaca u Srbiji.

Ova manifestacija, u organizaciji Centra za bihejvioralna istraživanja u psihologiji – STAR, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, okupila je veliki broj blizanaca svih generacija i njihovih roditelja.

Ovo je bila idealna prilika za predstavljanje STAR Registra blizanaca, u koji je do sada upisano preko 2.000 blizanaca, a registrovano je 570 parova blizanaca i trojki.

Predstavljeni ciljevi registra blizanaca

Predstavljeni su i ciljevi ovog istraživanja, u kojem učestvuju pedijatri i psiholozi, gde roditelji mogu dobiti povratne informacije o rezultatima procene različitih aspekata razvoja njihove dece, na osnovu popunjenih upitnika, kao i preporuke koje proističu iz njih.

Odraslim blizancima je pružena prilika da dobiju psihološku analizu njihovog profila ličnosti i kongitivnih sposobnosti, kao i preporuke za ostvarivanje njihovog jedinstvenog potencijala.

Projekat STAR
Foto: Luftika

Svi roditelji maloletnih blizanaca i trojki, kao i punoletni blizanci i trojke koji žele da se upišu u registar i učestvuju u istraživanju, mogu da se registruju na ovom linku, nakon čega će dobiti direktni link do onlajn platforme na kojoj se nalaze upitnici za popunjavanje.

Najmlađi blizanci se dobro zabavili uz animatore

Na ovoj lepoj manifestaciji blizanački parovi su mogli da preuzmu svoje sertifikate o zigotnosti, a za najmlađe blizance i bliznakinje je bio organizovan kreativni kutak, gde su se dobro zabavili uz animatore, inače studente psihologije.

zabava za najmlađe blizance
Foto: Luftika

Koliko im je ovo organizovano druženje u subotnje prepodne prijalo, najbolje govori činjenica da smeh i graja nisu prestajali da odzvanjaju zgradom Rektorata.

Za one malo starije, bilo je organizovano izlaganje na temu “Kako da pomognete svojim blizancima da budu jedinstvene osobe?”, koji je vodila Željka Nikolašević, asistent sa doktoratom, sa katedre za psihologiju na Medicinskom fakultetu.

Seminar blizanci
Foto: Luftika

Pored toga što je pažljivo predočeno kako da pomognete svojim blizancima da izrastu u jedinstvene individue, od rođenja do adolescencije, usledila je i živa rasprava i debata u kojoj su učestvovali prisutni blizanci kao i roditelji maloletnih blizanaca, o tome kakvi su trenutno trendovi o razdvajanju dece i koji je pravi trenutak da to učinite.

Mi smo iskoristili priliku da proćaskamo sa Željkom Nikolašević, koja takođe ima sestru bliznakinju Draganu, ali i sa simpatičnim Urošem i Milošem Prešićem o prihvaćenosti, odrastanju, kao i najinteresantijim situacijama koje su im se desile.

Koliko su blizanci prihvaćeni u kolektivu

Zanimao nas je fenomen odrastanja blizanaca u kolektivu, kao i koliko su generalno prihvaćeni, a Željka nam je objasnila da se može govoriti o dva pravca.

– Oni mogu biti izuzetno simpatični okolini, da su popularni baš zbog činjenice da su blizanci, pa da na neki način eksploatišu tu popularnost, a s druge strane, mogu biti skrajnuti, pogotovo u starijem uzrastu. Oni to primećuju i trude se da po svaku cenu neguju individualnost, pa čak i da uđu u krajnost, da bi okolina napravila separaciju – ne žele da budu poznati samo po tome što su blizanci.

Sestre, pogotovo bliznakinje, često imaju problem da im se niko ne obraća ličnim imenom i u jednini, nego uvek idete nekako zajedno, u paketu, pa to postane nepopularno – i za blizance i za okruženje. Simpatični su dok su mali, a kasnije to smeta i okolini i blizancima – počinje Željka priču za Luftiku.

Ne postoji zvaničan naučni stav o telepatskoj povezanosti blizanaca

Ona kaže da postoje priče o telepatskoj povezanosti blizanaca, ali da nauka još nije zvanično potvrdila taj fenomen. Kako navodi, postoje pojedinačna iskustva koja ukazuju da oni mogu da je osete u nekim situacijama, pogotovo kada su u pitanju neka stresnija iskustva, pozitivna i negativna.

Željka Nikolašević
Foto: Luftika

– Činjenica je kada dugo vremena provodite sa nekim i kad je partnerski odnos u pitanju, da ste u stanju da predvidite i da imate neku vrstu osećaja šta će da se desi. Neki blizanci prijavljuju tu pojavu, ali neki zvaničan stav nauke po tom pitanju ne postoji, pa ne možemo da pričamo o nekom fenomenu, koji je opšte poznat i prihvaćen. Moguće je da se javlja kao posledica toga što su dugo bili upućeni jedno na drugo i provodili zajedno dosta vremena – objašnjava nam Željka.

Mešali su ih momci, a kolege na fakultetu su isprva bile u strahu

Zanimalo nas je sa kojim se interesantim situacijama susrela, kao posledice toga da ona i sestra izgledaju gotovo identično.

– Sestra i ja smo upisale različite fakultete – ja filozofski, ona medicinski, a već na prvoj godini vežbi, ona je slušala biologiju i fiziku u kampusu, blizu filozofskog, pa su, moje kolege, koje su je stalno sretale, doživljavale neku vrstu straha. Vide mene pet minuta ranije, a kroz deset minuta sreću nju, koja je ista, a potpuno drugačije obučena, još ih ne konstatuje. Onda je to bilo iskakanje – Dragana – Željka – priča nam ona kroz smeh.

Iako smo pretpostavili da su činjenicu da toliko liče, iskoristile tokom školovanja da poneku ocenu dobiju na „grbu“, tako što bi se zamenile, Željka nam kaže da to nije bio slučaj, posebno jer su ih uvek podizale da istovremeno odgovaraju. Međutim, istakla je jednu situaciju u saobraćaju kada su iskoristile svoju sličnost, ali i da su ih tokom odrastanja momci često mešali.

– Desilo se da je jedna vozačka dozvola ostala u kolima, kada nas je policija zaustavila. Dragana je vozila i slučajno prošla na crveno svetlo, a moja dozvola je bila u kolima. Kako bi izbegla veću kaznu, dala je moju dozvolu, tako da je kazna ispisana na moje ime. Bilo je situacija da su nas momci mešali, pa su prijavljivali da su videli onu drugu sa nekim momkom, ne znajući da ima sestru bliznakinju – priča nam Željka simpatične situacije.

Nakon pogrešne dandare Milošu, usledio stereo odgovor braće

Svoje doživljaje su sa nama podelili i Uroš i Miloš Prešić, koji se, kao pravi blizanci, nadovezuju i dopunjavaju zajedničke priče. Kako kaže Uroš, činjenica da su ih ljudi mešali im nije ništa otežala u životu.

– Najsipatičnije i najdraže mi je kada postoje ljudi koji nas upoznaju vremenom i tačno znaju ko sam ja, a ko je on. Sa takvim ljudima imam jedan specifičan emotivni odnos i drago mi je što oni postoje. Postoji potreba za individualizmom, gde postoje razlike i onda je prirodno kad neko vidi u nama fizičku razliku i prepozna ko je ko – objašnjava nam Uroš.

Uroš i Miloš blizanci
Foto: Luftika

Miloš se prisetio jedne zanimljive situacije iz osnovne škole.

– Ulazio sam u školu, u redu dvoje po dvoje, odvojen od brata i odjednom prilazi jedan momak, koji je bio stariji dve godine od mene i udari mi „dandaru“. Nisam znao šta se dešava. U stvari, moj brat ga je zezao, a on prepoznao mene. Posle toga je dobio stereo odgovor – prepričava nam kroz smeh anegdotu Miloš.

Osećaju jaku povezanost, a i danas i komšije često zamene

Zanimalo nas je i da li oni osećaju tu specijalnu, telepatsku konekciju jedan sa drugim.

– Naravno. Pitanje je jačine, šta znači odrediti intenzitet, ali svakako je izražena – kod nekog manje, kod nekog više, kaže Uroš, a Miloš dodaje da ona zavisi od događaja – kod onih krupnih, emotivnih svakako postoji, dok kod banalnosti ne.

Uroš navodi da postoji posebno razumevanje među njima dvojicom.

– Kad smo kao klinci u osnovnoj školi igrali fudbal u istom timu – uvek tražiš uigranost – ja gurnem loptu, a on je već tamo. Imam takav životni utisak, da se podrazumevalo da uigranost postoji. To je to razumevanje. Da li je ono verbalno – neki poseban jezik koji se razvija između blizanaca – kod nas to nije bio slučaj. Ali sve ostalo – intuitivno i osećaj koji te vuče, osećaj razumevanja i sinhronizacije – svakako – objašnjava nam Uroš.

Čak i danas se dešava da ih komšije ponekad zamene.

– Svaki put kad sam ispred njegovog solitera neko prođe i javi mi se, a nemam pojma o kome se radi. To se i Urošu stalno dešava – završava Miloš kroz smeh razgovor za Luftiku.

Miloš Pušić: Društvo u kome jedni voze Porše, a drugi nemaju za paštetu osuđeno je na propast

Stanislav Beti

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

40 Shares
Share via
Copy link