Zimsko računanje vremena počinje u noći između subote i nedelje 30. oktobra. U tri sata izjutra kazaljke će se pomeriti za sat unazad, te ćemo dobiti dodatnih sat vremena sna ili provoda, šta je kome potrebno.
Istovremeno se završava letnje računanje vremena koje je u Srbiji počelo u nedelju 27. marta kada su se kazaljke pomerile sat vremena unapred, odnosno sa 2 na 3 sata.
Računari, mobilni telefoni i drugi savremeni uređaji koji pokazuju tačno vreme automatski će da “pređu” na zimsko računanje vremena, ali ako imate i dalje neki analogni pokazivač vremena ili stariji uređaj koji “ne ume” automatski da odradi tu radnju, ne zaboravite da kazaljke pomerite sami, ručno.
Međutim, postavlja se pitanje koliko ćemo još godina imati letnje i zimsko računanje vremena.
Još bez dogovora na nivou EU
Sudeći po evropskoj direktivi koja se bavi računanjem vremena, odnosno letnjim i zimskim, odluka da kazaljke pomeramo unapred i unazad dva puta godišnje, ostaće na snazi i narednih godina, a onda će se ponovo odlučivati da li će zimsko i letnje računanje vremena biti zauvek ukinutu za zemlje EU.
Još nije postignuta saglasnost o predlogu Evropske komisije od pre četiri godine da se ukine sezonsko pomeranje sata poslednje nedelje u martu, odnosno u oktobru. Predlog je 2019. podržao Evropski parlament, ali treba da ga usvoje države članice, njih 27.
Kako su evropski stručnjaci ranije navodili, ovakva promena veoma bi bila komplikovana, a u prilog tome i govori činjenica da je upravo ta odluka više puta najavljivana, ali nikada nije sprovedena.
Kao glavni razlozi ostanka u dosadašnjem “režimu” računanja vremena ističu se: avio saobraćaj, internet, berzanska struktura, ali i generalno infrastruktura zemalja članica.
Zašto EU želi da ukine pomeranje kazaljki?
Odluka o usklađivanju kazaljki na satu, te pomeranju poslednje nedelje marta i poslednje nedelje oktobra, donesena je radi boljeg funkcionisanja jedinstvenog tržišta, transporta i komunikacija. Ipak, očekivani benefiti su u mnogome izostali, a brojna istraživanja su pokazala da pomeranje kazaljki može da bude i štetno po zdravlje ljudi.
Evropski parlament je 2019. podržao predlog direktive kojom se od 2021. na nivou EU ukida polugodišnje pomeranje sata. To zapravo ne bi značilo da se uvodi neko “jedinstveno vreme” i da se letnje računanje vremena ukida automatski, već stopira praksu usklađivanja vremena na evropskom nivou i omogućava članicama da se same odluče da li će zadržati “zimsko” ili “letnje” vreme.
Odluku, međutim, nije lako doneti, a u vreme pandemije koronavirusa za države članice ovo nije bilo pitanje od hitnog značaja. Takođe, da bi jedna država članica donela ovakvu odluku potrebno je da uzme više faktora u obzir, između ostalog i geografski položaj.
Kada bi sve zemlje iz te vremenske zone trajno prešle, na primer, na letnje računanje vremena, u Španiji, Belgiji, Holandiji, Danskoj zimi bi sunce izlazilo tek sredinom prepodneva, a na severozapadu Španije oko 10 sati.
U slučaju da uzmu zimsko kao trajno vreme, sunce bi na istoku Poljske izlazilo u tri sata ujutro, u Varšavi u 3.15, a u Berlinu u 3.44.
S druge strane, kada bi zemlje na zapadu i severu kontinenta ušle u zapadnoevropsku vremensku zonu, što bi bilo prirodno, nastale bi nove komplikacije jer bi na primer Francuska i Nemačka spadale u dve različite vremenske zone.
Države poput Francuske, te one na severu Evrope saglasne su da bi ovo trebalo ukinuti, ipak Italija želi da trenutni sistem ostane kakav jeste. Razlog za to je što zemlje na jugu Evrope, na primer Italija i Španija, na ovaj način “produžavaju dan” što onda dovodi do uštede energije i manjih računa za struju. Sever Evrope, na primer, takve benefite ne vidi.
Kako piše The Local, istraživanje sprovedeno 2018. godine pokazalo je da je da bi oko 80 odsto Evropljana glasalo za ukidanje pomeranja kazaljki, te da bi većina ispitanika radije ostala na “letnjem režimu”.
Srbija je, inače, počela da koristi letnje računanje vremena prvi put u martu 1983, a kazaljke su usklađene sa Evropkom unijom, odnosno pomeraju se u martu i oktobru.
Zdravstveni rizici
Iako na prvi pogled deluje da je reč o “samo” sat vremena i da to nije velika stvar, a uz to, vaši mobilni telefoni vas prebace sat unapred ili unazad da to ni ne primetite, ovo može da ima mnogo dublje posledice, ponekad čak opasne i po zdravlje.
Naučnici su zapravo dugo upozoravali na zdravstvene rizike koje nosi ovakvo računanje vremena, a pojedina istraživanja ukazuju čak na porast broja srčanih udara u slučajevima kada se sat pomera unapred.
Takođe, pomeranje kazaljki unapred ili unazad može da dovede do poremećaja u hronobiološkim ritmovima i da rezultiraju u poremećaju sna i stresu.
I nije samo reč o ljudima, naučnici su upozorili, kako prenosi “Dejli sabah” da pomeranje kazaljki može negativno da utiče i na životinje s obzirom na to da će svoj dnevni obrok čekati sat vremena duže.
Inače, kraj letnjeg računanja vremena takođe, kako su pokazala neka istraživanja, može da utiče i na porast broja saobraćajnih nesreća. Naime, u trenutku kada se ono završi, mrak pada ranije, odnosno u trenucima kada je zapravo i najveći špic na ulicama.
Izvor: 24sedam
Da nema pomeranja sata, Srbija bi imala najkraći dan u Evropi
Dodaj komentar