Magazin Srbija

Cvetanje Tise ovog vikenda, redak prirodni fenomen ispunjava i ljubavne želje

cvetanje-tise
Foto: Milenko - Milan Radišić/nationalgeographic

Cvetanje Tise ove godine se očekuje tokom vikenda 18, 19 i 20. juna, a zaljubljenici prirode moći će da isprate ovu atrakciju na obali reke u Novom Bečeju.

Manifestacija “Kad Tisa cveta” održava se već tradicionalno u Novom Bečeju, a za posetioce su spremni čamci, kočije, ali i koncerti.

“Prostrani Tiski kej i čarde na obali, uz poštovanje svih propisanih mera, ugostiće tih dana sve one koji bi voleli uživo da vide tiski cvet i provere legendu da u danima kad Tisa cveta ispunjava ljubavne želje”, najavili su organizatori.

Legenda je inspirisana činjenicom da insekt tiski cvet živi u mulju kao larva tri godine i u toku samo jednog dana izlazi na slobodu da u ljubavnom plesu produži svoju vrstu.

“Pored toga što je prirodni fenomen on je i indikator čistoće reke, jer kada je zagađenje veliko i jednom uništi tiski cvet, on se više nikada ne pojavljuje na tom mestu. Priča o tiskom cvetu je intrigantna i zbog njegove starosti kao vrste”, naveli su organozatori.

Tiski cvet je prastara grupa insekata koja je živela na Zemlji pre dinosaurusa, još u doba karbona, u razdoblju od pre 290 do 350 miliona godina. Zbog velike filogenetske starosti ovog reda, nazivaju ih živim fosilima.

“Legenda o ispunjavanju ljubavnih želja, romantika i adrenalin koji prate ovu manifestaciju učinili su da ona postane najomiljenija destinacija parova koji proslavljaju svoje ljubavne jubileje i svih onih željnih ljubavi, romantike i ispunjenja želja”, prenosi Glas javnosti.

Tokom vikenda pred nama, svi posetioci Novog Bečeja, pored iščekivanja cvetanja, moći će da krstare čamcima i voze se kočijama po izuzetno lepo uređenom Tiskom, ali i da prisustvuju interesantnim koncertima.

Fenomen cvetanja reke

Cvetanje reke je fenomen star 200.000 godina, a pored Tise dešava se još samo u Kini.

Pored Novog Bečeja, fenomen cvetanja reke se odigrava i u drugim mestima koja se nalaze na obali reke Tise, u Kanjiži i u Senti. Fenomen Cvetanje Tise, zavisi od vremenskih i drugih uslova, a datum cvetanja Tise se ne zna unapred jer tiski cvet ne cveta uvek u isto vreme.

U neka davna vremena, ribari i žitelji okolnih, priobalnih sela nazvali su tu pojavu maglom – u suton, određenog dana tačno usred leta druga obala reke bi nestala na nekoliko sati uvučena u gustu mlečnu maglu.

Ipak, to nije nikakva misteriozna pojava ili manifestacija onostranih događaja- reč je o prirodnom fenomenu koji se skoro svake godine, u zavisnosti od temperature vode i vodostaja, odigrava na obalama Tise.

Međutim, nije reč o vodenoj biljci već o insektu, zvanom tiski cvet ili Palngenia longicauda čije parenje predstavlja prirodni fenomen koji se događa celim tokom Tise, od Segedina do ukrajinske granice, pa i u nekim rekama koje se ulivaju u Tisu.

Slična vrsta insekata, Hexagenia Limbata, roji se još na reci  Misisipi, na tromeđi država Minesota, Viskonsin i Ajova.

Šta se tačno dešava?

Prva dva dana ciklusa parenja predstavljaju samo pripremu, da bi od trećeg do petog dana ova pojava dostigla svoj vrhunac. Iako se insekt tiski cvet smatra jednodnevnim, on živi pune tri godine – skoro sve vreme kao larva na glinovitom dnu reke.

Na svetlost dana prvo izlaze mužjaci koji se, u desetinama hiljada, pojavljuju na površini vade kao larve u heličastim čaurama. U roku od samo par minuta ove ružne larve postaju predivni leptiri.

Tada izleću na obalu, traže čvrsto tlo ili list na drvetu i u toku pet minuta se ponovo presvlače, da bi se oslobođeni košuljice našli na otvorenom i započeli svoj svadbeni let.

Oko tri godine u dubokoj, masnoj zemlji na obalama i dnu reke ovi se insekti pripremaju za samo jednu stvar koju bi trebalo da postignu tokom samo jednog dana – za produženje vrste.

cvetanje-tise-tiski-cvet
Foto: FB / Kad Tisa cveta

Nad mirnom, do pre nekoliko sekundi uspavanom ravničarskom rekom počinju da se kovitlaju oblaci insekata, a od lepeta krila desetina hiljada tiskih cvetova više nije moguće čuti ni talase.

Odjednom se pojavi mnogo mužjaka, pa ribe i žabe ne mogu sve da ih pojedu. To znači da polovina polno zrelih mužjaka biva “žrtvovana”.

Kada se ribe i žabe gastronomski zadovolje i oteraju od hrane, na površini se pojavljuje druga polovina aktivnih mužjaka koja će oploditi ženke.

Posle parenja, ženke se dižu uvis i iznad sredine reke oblikuju veliku cevastu formaciju i lete uzvodno dva-tri kilometra da bi tamo položili jaja, koja će se nošena tokom reke i svojim slobodnim padom ponovo vratiti na mesto parenja, da bi se za tri godine ponovo pojavili na istom mestu gde su bili i roditelji.

Kako pripadnici roda Palngenia longicauda nemaju usta ili organe za varenje, žive samo dok traje energija koju su akumulirali dok su bili larve, piše DDL.

Svaka ženka tiskog cveta položi izmedu 7.000 i 8.000 jajašca. Iz oplođenih jajašca se za dve – tri nedelje izlegu larve koje se ukopavaju u glinoviti deo korita reke i rastu tri godine. Za to vreme moraju da se „presvuku“ oko dvadeset puta, a hranu i kiseonik im donosi voda.

Mira iz Sremskih Karlovaca brine o 101 gnezdu lastavica, osvojila nagradu „Domaćinstvo koje su laste izabrale”

Luftika

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

2.5K Shares
2.5K Shares
Share via
Copy link