Čuvari novosadske baštine: Sve o projektu BOOK-MARK i njegovim tvorcima

Book-mark predstavlja jedinstveni književni vodič kroz Novi Sad. Osnivači ovog projekta su mladi studenti koji kroz posebne brošure i aplikacije žele da prikažu urbane lokalitete i priče srpskih i regionalnih pisaca i umetnika.

Kako bi široj javnosti približili njihove ciljeve i planove, popričali smo sa idejnim tvorcima projekta.

Čime se bavi projekat Book mark i ko iza njega stoji?

Iza projekta BOOK-MARK stoji ekipa od petoro prijatelja koja se još 2015. godine okupila s namerom da promeni neke stvari u svom gradu na bolje ili makar ponudi svežu alternativu statusu quo. Sve je počelo kada su Marija, Sanja i Mia, koleginice sa komparativne književnosti, sedele na kafi, lupale glavu o budućnosti i diskutovale o tome kako Novom Sadu fali živosti na polju kulture. Delovalo nam je kao da se kultura posmatra s jedne strane suviše sterilno i u konvencionalnim okvirima, a s druge strane – suviše “događajno”, tj. festivalski. Upravo zato postoje ljudi kojima kulturna ponuda deluje daleko, elitistički ili siromašno, iako je kultura suštinski nešto što im pripada.

Da, kultura podrazumeva i odlaske u muzeje, pozorišta i galerije, ili slušanje simfonijskog orkestra na otvorenom, ali je i mnogo neuhvatljivija i prema tome – mnogo više od tih najčešćih prvih asocijacija kada se spomene. Imale smo želju da damo doprinos sistemskom menjanju kulture i ponudimo nešto novo. Tada dolazimo na ideju da osnujemo udruženje NIVO (Neokulturna Inicijativa Van Okvira) i da se bacimo u nepoznato.

Pisanje projekata i traženje finansijske podrške za ostvarenje ideja je nešto sa čime smo imale malo ili nimalo iskustva, ali smo htele da pokušamo. Pridružuje nam se naša prijateljica Saša, izuzetno kreativna devojka koja se bavi grafičkim dizajnom, a nakon osnivanja, u tim dolazi i Duško, po struci sociolog, ali svestran momak. Svi smo se znali od ranije, a kako smo postepeno počeli timski da sarađujemo – primetili smo koliko se međusobno razlikujemo. To nam je pomoglo da sagledamo svaku predloženu projektnu ideju iz više različitih uglova i da razumemo bolje šta zapravo želimo da uradimo.

U ovom sastavu smo zajednički osmislili projekat BOOK-MARK koji podrazumeva izradu jedinstvenog književnog turističkog vodiča za Novi Sad, u formi štampane dvojezične brošure i vebsajta sa interaktivnom mapom. Ovaj projekat je jedan od deset pobedničkih projekata programa SUPERSTE, a tu smo titulu odneli 2016. godine.

Završetak i promocija projekta planirani su za kraj septembra ove godine i tada će svi zaiteresovani moći da dobiju svoj primerak brošure, a o daljem distribuiranju biće obavešteni putem društvenih mreža i na našem sajtu koji će takođe biti aktivan krajem septembra.

Kako ste došli na ideju za takav projekat?

Najpre smo razmišljali iz lične perspektive: šta bismo voleli da Novi Sad ima, a da trenutno ne postoji? Koliko dobro mi uopšte poznajemo Novi Sad? Ideje za projekat su prirodno uvek proizilazile iz naših ličnih interesovanja i onoga što smo mapirali kao problem u gradu.

Što se tiče BOOK-MARKa, seme ove ideje postoji dugo, ali je trebalo vremena da sazri i dođe do svog konačnog oblika. Najpre smo razmišljali da napravimo alternativni kulturni vodič, ali smo onda odlučili da ga tematski suzimo na književnost.

Pročitali smo Strategiju kulturnog razvoja Vojvodine i shvatili da postoji veliki potencijal u našoj ideji u pogledu doprinosa razvoju kulturnog turizma na lokalu. Kasnije, rezultati istraživanja bazakulture.rs (koji su potom uobličeni u Strategiju kulturnog razvoja grada Novog Sada 2016-2026) i razgovori sa stručnjacima iz oblasti kulturnog turizma – bili su još sigurniji pokazatelj da smo na dobrom putu.

Istraživali smo i kulturni turizam na području Evrope i otkrili koliko su književne ture popularan metod upoznavanja grada. U Sankt Peterburgu možete upoznati grad kroz dela Dostojevskog, u Londonu postoje ture koje vode stopama gospođe Dalovej iz istoimenog romana, Dablin se na jedan ceo dan – Bloomsday, pretvara u feštu i slavi “Uliks”, čuveno delo Džejmsa Džojsa.

Međutim, mi smo otišli korak dalje: nismo želeli da samo kreiramo ture koje bi pratile korake književnih junaka iz novosadskih romana, već i više od toga. Želeli smo da stvorimo sveobuhvatan izvor informacija, pravi književni turistički vodič koji bi poslužio kao osnova za jedno alternativno upoznavanje grada.

Na ovaj način, putnik postaje samostalni istraživač i upoznaje grad na specifičan način, kroz njegovo književno lice. Tek što smo zagrebali površinu prilikom istraživanja građe, pokazalo se da Novi Sad zaista može da stane rame uz rame sa evropskim gradovima i da ima neverovatno zanimljivo književno nasleđe i bogatu istoriju savršenu za ovakav jedan poduhvat.

Ko su glavna ciljna grupa i kako prikupljate građu?

Vodič je namenjen kako Novosađanima i Novosađankama, tako i domaćim i stranim turistima. Biće dostupan na srpskom i engleskom jeziku.

Građu smo prikupljali na najrazličitije načine. Najveći izazov bio je sastaviti konačan spisak pisaca i spisateljica koji su stvarali u Novom Sadu ili pisali o njemu. Pomoglo nam je stručno znanje koje smo stekli i iskreno interesovanje za književnost, pa smo njuškali i kopali na sve strane i raspitivali se. Do novih imena smo dolazili i spontano: istražujući jednog pisca, naleteli bismo na drugog. Takođe, koristila nam je i literatura koja se bavila književnim životom Novog Sada na antologijski način, kao npr. “Život ili ponašanje: književni Novi Sad” Draška Ređepa ili “Upotreba grada” Zorana Đerića. Odlične su i knjige poput “Novi Sad od kuće do kuće” autorke Donke Stančić. Od posebne pomoći bio nam je i čuveni novosadski bibliotekar Danilo Kabić koji nas je uputio na izuzetno zanimljivu i iscrpnu “Enciklopediju o Novom Sadu” u čak 30 tomova. Prešli smo je u potpunosti i proširili listu dodatno. Tu su naravno i naši sugrađani koji su nam slali svoje predloge putem društvenih mreža.

Kada smo formirali listu, sledilo je istraživanje. Proučavali smo živote književnika i književnica, ali i njihova dela, i na taj način prikupljali građu. Na fakultetu smo stekli relevantno iskustvo u istraživačkom radu te nam kopanje literature nije strano. Bilo je lakše kad smo znali ko nam je sve na tapetu i o kojim lokalitetima da tražimo više informacija. Oslanjali smo se na fond Matice srpske i Gradsku biblioteku u Novom Sadu.

Šta će sve moći da se pročita u vodiču?

Smatramo da je kulturni identitet grada mnogo fluidniji od onoga što se uobičajeno može naći u lokalnim turističkim vodičima i da ga čine pre svega ljudi. Ideja je da vodičem napravimo otklon od suvoparnih informacija karakterističnih za tradicionalne vodiče, i da stavimo akcenat na književni život grada, onaj prošli i ovaj koji se trenutno dešava, tj. na savremenu književnu scenu.

Vodič će sadržati različite tipove informacija, organizovanih u nekoliko kategorija. Svi važniji književnici koji su pisali o Novom Sadu ili su stvaranjem vezani za njega, naći će se u brošuri. Ljudi će imati prilike da obiđu sve “književne lokalitete”, bilo da su oni vezani za život pisaca ili su deo književne fikcije. To mogu biti kultne kafane, rodne kuće, čak i grobna mesta. Najkraće rečeno, ljudi će imati prilike da obiđu grad stopama pisaca ili njihovih književnih junaka.

Takođe ćemo u vodič uključiti i nezavisne novosadske knjižare, značajne institucije, priče o mestima na kojima su se nekada nalazili objekti od kulturnog i književnog značaja, informacije o stalnim godišnjim književnim dešavanjima u gradu, kao i priče i anegdote o susretima novosadskih i stranih književnika.

Kada je reč o lokalitetima, sve informacije biće istorijski kontekstualizovane. Kada turista stane ispred npr. Gradske biblioteke, on može da sazna i nešto o biblioteci, nešto malo o istoriji tog objekta, ali i o štampariji Arse Pajevića koja se tu nekada nalazila, o tome ko je uopšte bio Arsa Pajević, o njegovom druženju sa uglednim književnicima tog doba, o njegovom značaju za štampanje časopisa, o tome koliko je podržavao pokret ženskih prava i žensku borbu za pisanu reč, itd.

Putnik može fizički da se kreće kroz grad i da pođe od jedne odrednice u brošuri i dozvoli da ga ona vodi do neke sledeće. Na taj način može bolje razumeti duh grada, a te mikroistorije zapravo i čine njegov identitet.

S obzirom da se bavite projektom od značaja za ceo grad, imate li podršku zvaničnih institucija?

Projekat BOOK-MARK je najpre podnesen na jedan gradski konkurs za projekte nevladinih organizacija, međutim nismo dobili pozitivan odgovor. Nakon toga smo se prijavili za program Superste koji organizuje Erste banka i tu smo dobili finansijsku podršku. Sada imamo podršku i uspešne saradnje sa Kulturnim centrom Novog Sada, Gradskom bibliotekom u Novom Sadu i fakultetom TIMS. Pored toga, sarađujemo i sa Prirodno-matematičkim fakultetom i zajedno sa njima izrađujemo BOOK-MARK aplikaciju za android telefone. Ostvarili smo i zvaničnu saradnju sa izdavačkom kućom CLIO, a sarađujemo i sa timom koji stoji iza kandidature grada za Evropsku prestonicu kulture 2021 i trenutno vodi taj projekat. Skoro smo dobili kolumnu u časopisu “KulTTura”, prva izlazi u avgustovskom broju.

Kada vodič bude gotov, voleli bismo da ostvarimo saradnju i sa TONS-om. Takođe, nadamo se da će nas grad podržati u poduhvatima koje planiramo nakon završetka rada na vodiču, a koji su nadgradnja BOOK-MARK projekta.

Na koji način obični građani mogu da doprinesu projektu?

Uskoro planiramo da pokrenemo program donacija, pa će svi zainteresovani ljudi moći da podrže dalji razvitak projekta. U znak zahvalnosti za donaciju, poklanjaćemo jedinstvene BOOK-MARK proizvode.

Pored toga, pozivamo sve da nas prate na društvenim mrežama: instagramu (instagram.com/bookmark_ns/), tviteru (twitter.com/bookmark_ns) i fejsbuku (facebook.com/bookmark.ns).