Divljanje neonacista u Novom Sadu tužilaštvo kvalifikovalo „samo“ kao nasilničko ponašanje

Novosadsku javnost je šokiralo divljanje mladih neonacista po gradu, kada je 15. januara u večernjim satima napadnut lokal „Crni ovan“, poznato okupljalište omladine privržene idejama antifašizma i tom prilikom povredili dve osobe i pričinili materijalnu štetu.

Poznavaoci prilika u Novom Sadu znaju da ovo nije prvi put da je lokal, kao i njegov vlasnik Branislav Šovljanski, na meti ekstremnih desničara, a ovoga puta su trojica dvadesetogodišnjaka, naoružani palicama bokserima i nožem krenuli u nasilnički pir.

Policija je potom uhapsila trojicu mladića koji imaju 20, 21 i 22 godine, a koji su prema tvrdnjama očevidaca imali na sebi nacistička obeležja.

Tužilaštvo je delo okvalifikovalo kao nasilničko ponašanje.

Neonacisti šire ekstremističke ideje putem Telegrama

Stručnjaci za Euronews Srbija ističu da je bitno utvrditi motiv i da, ukoliko se utvrdi da je ovo nasilje motivisano mržnjom, ima osnova da se to okvalifikuje kao raspirivanje nacionalne, verske mržnje i netrpeljivosti.

Četvrti i do sada najgori napad na lokal u centru Novog Sada, ostavio je kao posledicu razlupana vrata, modrice na dvojici povređenih, ali najviše od svega uznemirenost, i njihovih porodica i svedoka događaja i javnosti.

– Video sam tri lica koja su pitala – a gde su vama srpske zastave. Nisam obraćao pažnju, gledao sam psa, a onda sam podigao pogled i video da imaju neonacistička obeležja – SS, da su južnjačke zastave. Video sam da nešto nije u redu, okrenuo sam se i rekao – zovite samo policiju.

U tom trenutku su oni izvukli ruke iz džepova. Jedan je imao nož, drugi je imao bokser, treći je imao palicu i krenuli su fizički da nas napadaju, gde smo mi stali ovde i držali ova vrata dok ne dođe policija – rekao je Bojan Šovljanski, vlasnik lokala „Crni ovan“.

Prema navodima vlasnika lokala napadači su, između ostalog, nosili i obeležja organizacije Zentropa, koja je, prema rečima politikološkinje i eksperta za bezbednost, terorizam i huliganizam Marije Đorić, ekstremno desničarska organizacija.

– Znamo pouzdano da postoje grupe na Telegramu neofašističke organizacije, koje broje po 600-700 članova, gde raspolažu sa našim adresama i našim podacima i ne osećamo se bezbedno uopšte – kaže Šovljanski.

Zentropa – ekstremno nacionalistička organizacija koja dejstvuje i u Srbiji

Profesorka Đorić, govoreći o organizaciji Zentropa, navodi da ako analizirate njihov vrednosni sistem, kroz njihove objave i njihove stranice, vidi se da je u pitanju jedan element ekstremnog nacionalizma.

– U pitanju je jedna organizacija koja je ponikla iz okrilja narodnog srpskog fronta, organizacije koja je sestrinska sa Nacionalnim strojem, koji je kao neonacistička organizacija odlukom Ustavnog suda zabranjena 2011. godine – kaže ona.

Nasilničko ponašanje – neadekvatna kvalifikacija krivičnog dela?

Novosadskim napadačima je nadležni tužilac na teret stavio krivično delo nasilničko ponašanje i zatražio da im budu izrečene mere zabrane prilaska „Crnom ovnu“, te zabrane prilaska i komunikacije sa dvojicom povređenih.

Šovljanski kaže da ne smatra da je dovoljno i da se ne oseća sigurno.

Da je „nasilničko ponašanje“ neadekvatna kvalifikacija za napad na lokal koji je često na meti, kako su naveli, fašističkog divljanja, stav je i koalicije nevladinih organizacija „Građanska Vojvodina“.

Profesorka Đorić smatra da je potrebno sačekati izveštaj policije da se vidi šta je osnovni motiv ovog napada.

– Ukoliko se utvrdi da je u osnovi izazivanje rasne, verske i nacionalne mržnje i netrpeljivosti onda ovo neće biti samo delo nasilničkog ponašanja.

Ovo je u najmanju ruku nasilničko ponašanje, ali bitan je motiv i ukoliko se utvrdi da je ovo nasilje motivisano mržnjom, a možemo pretpostaviti da jeste, onda zaista ima osnova da se to okvalifikuje kao raspirivanje nacionalne, verske mržnje i netrpeljivosti – objašnjava ona.

Osude zvaničnika i političkih stranaka

Nasilje u Novom Sadu osudilo je više političkih stranaka, poput SSP-a, Lige socijaldemokrata Vojvodine, Pokreta slobodnih građana, ili stranke Zajedno.

Uz zahvalnost policiji na brzom reagovanju, osuda je stigla i od gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića, koji je poručio da je nasilje, raspirivanje nacionalne i verske mržnje i netolerancije u gradu koji vekovima neguje zajedništvo, dobre komšijske odnose i antifašističku tradiciju, nedopustivo.

Đurić je naveo i kako očekuje da istraga utvrdi sve detalje tog incidenta, a da učesnici budu adekvatno kažnjeni.

I Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković oštro je osudila napad i naglasila da je važno reagovati zato što rasizam i svi njegovi pojavni oblici neće nestati ako ih ignorišemo i negiramo.

– Napad ekstremističkih grupa uz upotrebu fašističkih simbola zabrinjava jer svaki pojavni oblik jedne od najopasnijih ideologija ukazuje na nepoznavanje istinskih stradanja do kojih je fašizam doveo – navela je Janković i ocenila da je odgovrnost na svima.

Divljanje ekstremnih desničara i isticanje nacističkih simbola u Srbiji bez adekvatne kazne

Za sociologa i antifašistu Miloša Perovića, novi napad nije bio iznenađenje. Naime, za prethodna tri napada na isti ovaj lokal u centru grada za sada niko nije odgovarao.

– Oni se očigledno osećaju sigurno. Njih niko ne kažnjava za takve stvari. Ovo nije prvi put da se dešava ovako nešto.

Ako pogledate samo našu bližu istoriju i onu ideologiju na kojoj je počivala i počiva ova država, i ideologiju koja se s državnog vrha zaoštrava u poslednjih nekoliko godina, sasvim je jasno da su ti mladi samo produkt atmosfere koja je stvorena u ovom društvu u poslednjih nekoliko decenija – kaže Perović.

Profesorka Đorić ističe da ono što kao društvo treba da radimo i čega treba da budemo svesni jeste da ne smemo tolerisati nikakav oblik nasilja počevši od porodičnog nasilja pa sve do onog koje je ideološki motivisano.

Podseća da je u Srbiji donet zakon o zabrani i popularizaciji nacističkih, neofašističkih simbola 2009. godine.

– Međutim, u nekim zemljama za nošenje takvih simbola, kao što je slučaj u Nemačkoj, ljudi idu u zatvor i do tri godine – ističe Đorić.

Ratno nasleđe – pogodno tlo za bujanje ekstremističkih ideja

Naglašava da možemo očekivati dalji rast ekstremne desnice, jer im pogoduje vreme kriza u kome sada živimo.

– Ovde kod nas na Balkanu i Srbiji imamo još jedan generator, a to je postkonfliktno nasleđe. Nemojte zaboraviti da smo mi ratovali 90′ godina, da su to bili strašni ratovi i ono što je žalosno jeste da mlade generacije koje nisu prošle te ratove, koje nisu bile ni rođene sada imaju tu retoriku.

To ne znači da treba da se prepustimo njenom jačanju, pre svega moramo raditi na prevenciji, a oni koji su izgrednici treba ih adekvatno kazniti i dosledno primenjivati zakone koji su podosta dobri – kaže ona.

Širenje mržnje u regionu

Da je ekstremizam, pogotovo desničarski, naša realnost, kako kaže, vidi se i kada je reč o takmičenju dečaka u Sarajevu.

– Zaista je tužno videti da su deca žrtve tog desničarskog ekstremizma, ali ona nisu kriva. Ona deca iz Hrvatske koja su uzvikivala „ubi Srbina“ ja sam sigurna da su proizvod sredine u kojoj žive i da pre svega treba raditi sa njihovim okruženjem i njihovim roditeljima.

Naravno i svi mi u regionu moramo da radimo na širenju tolerancije, jer ako našim mladima bude normalno da mrze jedni druge, a ne da se međusobno povezuju, onda smo mi jednom velikom problemu – kaže Đorić.

Izvor: Euronews Srbija