U brutalnoj seriji o danskom podzemlju Srbi i Albanci trguju ženama, a svinje hrane ljudima (VIDEO)

Verovatno ste nekad pogledali čuvenu dansku trilogiju „Diler“, koja govori o opasnom svetu podzemlja i droge u toj nordijskoj zemlji, a u kojem najsuroviji krimosi potiču upravo sa područja Balkana.

Baš od autora ove trilogije, Nikolasa Vindinga Refna, dolazi jedan od najiščekivanijih televizijskih projekata ove godine, koji se bavi gotovo istom tematikom – kriminalnim podzemljem Kopenhagena.

Priča je ispričana na još suroviji način (ako je to uopšte moguće), kroz estetiku neona i sintisajzera, koja će vas prosto „usisati“ u neku vrstu perverzne, sadističke more, a jezik koji dominira je upravo onaj kojim govore ljudi sa područja bivše Jugoslavije.

Reč je o crnoj triler seriji u 6 epizoda – „Copenhagen Cowboy“, koja je juče osvanula na Netflixu i u kojoj dominiraju eksplicitne scene brutalnosti svih vrsta, pa je možda najbolje da dečicu pošaljete u drugu sobu, ako se odlučite da uživate u ovom ostvarenju.

Streotipi o balkanskom mentalitetu kroz nordijske naočare

Reditelj je inspiraciju za ovu priču pronašao u inspiraciji Emira Kusturice, a to su primitivizam bivših jugoslovenskih prostora, politički nekorektna „ciganija“ i ostali stereotipi o gastarbajterima koji su se u inostranstvu odlučili da se bave poslovima s one strane zakona, piše Index.

Psovke samo na jeziku naroda sa ovih prostora zvuče onako kako zvuče, jer ne postoje sočne danske reči za polne organe, snošaj i pogrdno izražavanje bludnih radnji nad majkama.

Na IMDb-u, pod rubrikom jezik, piše da je serija snimljena na danskom, japanskom i engleskom jeziku, iako je ono što se nekad zvalo srpsko-hrvatski jezik zapravo dominantno.

Serija je visokostilizovana i opskurna do te mere, da ćete prilikom gledanja pomisliti kako nikad niste videli ništa slično.

Ako ipak mislite da ste videli sve, onda zamislite kako izgleda nordijski pogled na balkanski mentalitet i seksualnost.

Pakao bordela u kojem rade „radnice“ sa prostora bivše Juge

Tajanstvena Miu (Angela Bundalovic) je mlada žena dečačkog izgleda, koja poseduje natprirodne moći, ali ne zna ništa o sebi, osim da je prodata kad je imala samo 8 godina.

Nazivaju je „srećnim novčićem“, jer navodno donosi sreću, kupila ju je sujeverna žena iz Paraćina, koja u Kopenhagenu sa bratom drži podzemni bordel sa „radnicama“ bez papira.

U tom paklu, koji je vođen po principima matrijarhata, od dehumanizujućeg, životinjskog sek*a, više ima samo nasilja, koje je neka vrsta fetiša i poslednjeg utočišta u svetu bez smisla.

Rosella (Dragana Milutinović) iz Paraćina očajnički želi da zatrudni i obećava Miu da će joj dati 10 hiljada evra.

Od prvobitne oduševljenosti i komfora u kući, koja je uređena u totalnom kič fazonu (zavese, paravani, albanska zastava na zidu), Miu uskoro biva izbačena u podrum, u kojem spavaju prostitutke – sek*ualno roblje sa prostora Jugoslavije.

Borba za preživljavanje životinjskim instinktom

Rosella ipak nije uspela da zatrudni nakon jednog odnosa i vrlo je rezignirana zbog te činjenice.

Polako se bliži trenutak bežanije iz ovog pakla.

Miu navlači plavu trenirku i poput danske verzije Ume Turman iz „Ubiti Bila“ kreće na put iz albanskog podzemnog bordela, preko kineskog restorana (u kojem se svinje hrane leševima kriminalaca likvidiranih u mafijaškim obračunima), pa sve do imanja bezobrazno bogatih sadista, koji poseduju najveću klanicu svinja u gradu.

Njihov sin u svinjcu davi žene i sisa im krv (kao, uostalom, i njegovi preci).

Miu uskoro dolazi i do Miroslava (Zlatko Burić), đavoljeg advokata, kojem je u kopenhagenskoj ispraznoj svakodnevici takođe potrebna sreća.

On čini loše stvari, njegovi koferi su puni kokaina, a nada se dobrom.

Miu traži osvetu na mestu gde ljudi žive vođeni isključivo instinktima. Smrti se ređaju jedna za drugom, a preživljavaju samo oni koji imaju najizraženije nagone.

Priča o ljudima sa društvene margine

Atmosfera je depresivna, a zvuk sintisajzera daje dodatnu notu beznadežnosti.

Ako vam je poznat rad danskih „opasnih momaka“ iza kamere (među kojima je najslavniji Lars von Trir), znate da možete da očekujete beznađe i otuđenost, kao i dugačke kadrove praktično bez dijaloga.

Sve je nabijeno akcijom, a zapravo se ne događa ništa, pošto su ovo ljudi beznačajni za društvo i nikom ne trebaju, ali su odličan umetnički „materijal“.

Međutim, ono čega ima najviše je – ironija, koja se krije u samom naslovu serije.

Jedinstveno „jugoslovensko“ iskustvo na Netflixu

Osječkog glumca Zlatka Burića prošle godine je Evropska filmska akademija proglasila za najboljeg evropskog glumca, zahvaljujući ulozi ruskog kapitaliste, koju je odigrao u filmu „Trougao tuge“, švedskog dvostrukog dobitnika „Zlatne palme“, Rubena Ostlunda.

Sa režiserom koji se jednostavno potpisuje inicijalima NWR, sarađuje još od „Dilera“.

Zanimljivo je da u Danskoj radi puno glumaca poreklom sa prostora bivše Jugoslavije.

Uz Angelu Bundalović i Draganu Milutinović, u seriji igraju još neki glumci sa ovih prostora, a Danica Čurčić je jedna od najvećih zvezda u ovoj skandinavskoj zemlji.

Paradoksalno, sve se to uklapa u ono o čemu govori „Copenhagen Cowboy“.

Evropa gubi identitet, jer su samo stranci oni koji donose svežu, uzavrelu krv, a nisu ništa manje pokvareni od domaćih, plavokosih vampira, koji tu krv panično trebaju.

Kako god, Copenhagen Cowboy je jedinstveno „jugoslovensko“ iskustvo na Netflixu.

Izvor: Index