Režimske televizije već pršte od lamenta nad pokojnim Đorđem Balaševićem, gosti u koroti, svi ožalošćeni nad čovekom koga nikada nisu doveli u svoj program i o kome su uvek govorili sve najgore uz salve prizemnih uvreda i presnih laži.
Još samo nisu doveli Simu Spasića da uživo žali za njim.
Ne čudi to, pa i vučić redovno nosi venac Đinđiću na godišnjicu njegovog smaknuća.
Ipak, prvorođeni još nije izjavio saučešće porodici preminulog.
Gleda sa neverom koliko su ljudi iskreno voleli i cenili Đoleta.
Koliko je samo muških suza pušteno sinoć, ali ne od suzavca.
I na svih 9 televizora iste scene.
Ceo region se bar na par sati ujedinio na nesreći, na smrti pesnika koji se plašio jedino da rata ne bude, ludila među ljudima.
Na nacionalizmu zaraženom Balkanu to nije bila pesma koja je stanovala na istim takvim državnim medijima.
Zbog njega u Zagrebu pišu ćirilicom, i to na sred Ilice.
Grad Pula ga je molio da im svira u Areni, a Tomsonu su doživotno zabranili koncerte.
Odata mu je pošta i na ulicama Sarajeva.
Novi Sad se veličanstveno oprostio od svog najpoznatijeg sugrađanina i pokazao da ih ima više, samo kad je povod pravi i od srca prepoznat.
Mnogima to smeta.
Grad Niš mu je prošle godina otkazao koncert pod izgovorom da nema slobodnu salu.
Radikali i naprednjaci su ga uvek šikanirali i ponižavali, veličajući njegove antipode Boru Čorbu i Baju malog knindžu.
Javni servis je u petak pod pritiskom sa mreža ipak emitovao nekakav zdravo bajat intervju sa njim, što je samo dokaz koliko dugo Đorđe nije smeo ni da se pojavi tamo, kamoli da zapeva ili kaže nešto.
“Dno dna“ je napravilo definitivan otklon hunte od najplodnijeg srpskog kantautora priznatog i voljenog svuda sem u njihovim malim neostvarenim bićima.
To je himna današnje Srbije:
“Opleti, brale, i ne udaraj lament
Na taj smo fazon majmune i prizvali
Smrada sa farme pustimo u parlament
Onda se krstimo kad nešto izvali;
Otkad je sveta i veka i nas,
najveće protuve prigrabe vlast
Rasturi svatove pijani svat,
bratija proglasi grabež za Krstaški rat.“
Autor: Milan Charlie/Facebook
Odličan tekst
Bravo za tekst.