Kada pomenemo Novi Pazar, ćevapi i mantije su verovatno prva stvar koja padne na pamet svakom istinskom hedonisti koji obožava tradicionalne srpske specijalitete.
Ovaj grad dobrih i humanih ljudi u srcu Sandžaka, pored čuvenog džinsa, oduvek je bio poznat po izvarednim đakonijama koje nam je Osmansko carstvo ostavilo u amanet.
Čim se prošetate Starom Čaršijom, kojom dominiraju zanatske radnje i orjentalni uticaji, bićete prosto opijeni fantastičnim miomirisima. Nije slučajno što među Pazarcima postoji stara izreka – uđeš gladan, a izađeš sit.
Zaista je tako, jer čak i ukoliko nemate novca, dobri domaćini će se pobrinuti da vam utole glad prvoklasnim pitama, roštiljem, pečenjem, ali i slatkišima, kojih se ni istambulski poslastičari ne bi postideli.
Inače, mantije su uvrštene u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, a navodno su u Evropu „stigle“ sa čuvenim mongolskim osvajačem, Džingis Kanom.
Što se tiče ćevapa, koji su postali sinonim za Novi Pazar, u gradu se jedu već od ranog jutra. Možda će vam to isprva učiniti čudnim, ali na dobre stvari se nije teško navići.
Moderni trendovi, poput kečapa i majoneza, ovde su praktično svetogrđe, a ugostitelji insistiraju da ovi premazi ubijaju fantastičan ukus mesa.
Odlučili smo da se prođiramo gradom, popijemo kafu na žaru, crni čaj i malinadu u kafečajnicama i potom proverimo gde se služe vrhunski ćevapi i mantije u Novom Pazaru. Odabrali smo najbolje po ukusu naše redakcije.
Buregdžinica „Sve pod sač“- duh starog Pazara
Mantije nazivaju „kraljicom među pitama“, a zašto je to tako, možda ćete se najbolje uveriti u legendarnoj buregdžinici „Sve pod sač“.
Nalazi se u Staroj Čaršiji, nedaleko od gradskog parka i hamama, starog turskog kupatila. Radnja je mala, pa se lako može desiti da je promašite, ali će vas privući fantastičan miris i gužva, jer se u lokalu uvek traži mesto više.
U pitanju je porodični biznis, koji čuva duh i tradiciju starog Pazara. Sadašnji vlasnik, Jasmin Dervišnurović, nastavio je posao koji je započeo njegov otac Sulejman, bivši bokser, koji je u gradu poznatiji pod nadimkom Ćuro.
Pekarsku radnju je otvorio po završetku sportske karijere, a po zidovima su i dalje okačene fotografije njegovih uspeha iz ringa u mladosti.
Iako su sastojci za mantije nadaleko poznati – brašno, meso, voda, luk, so i biber, svaki majstor ima svoju malu tajnu, koja čini da one budu perfektnog ukusa. Ovde se recept prenosi sa kolena na koleno.
Višedecenijski uspeh baziraju na veštim rukama domaćica u kuhinji i ljubavi prema poslu. Sve je domaće, ručno pravljeno, sa lokalnim sastojcima, koje preko 20 godina nabavljaju na istom mestu, pa je kvalitet zagarantovan.
Iz ponude se posebno izdvajaju mantije sa mesom (30 dinara za komad), mada ih prave i prazne, sa sirom i pečurkama, ali i kolpite i ravne pite sa sirom, spanaćem, krompirom, ili mesom.
Neće vam biti potrebno više od 500 dinara za bogat doručak za dvoje, a ukoliko izdvojite „crvenu“, mirni ste do večere.
Mušterija ima toliko, da mantije ne stižu da se ohlade
Ove „bombice“ od testa punjene telećim mesom, koje su zaštitni znak Novog Pazara, najbolje je da konzumirate sa domaćim ovčijim kiselim mlekom, ili sa prelivom od jogurta.
Hrskavo testo je malo deblje, a meso sa lukom ima „jak“ ukus, koji će vas naterati da se istopite od miline.
Čak i kad nema velikih narudžbi, dnevno naprave preko 3.000 komada, kako bi zadovoljili potražnju.
Mušterija ima toliko, da mantije bukvalno ne stignu ni da se ohlade. U ponudi imaju i zaleđenu varijantu za poneti, pa možete sebi kupiti originalan „suvenir“.
Navodno su njihove specijalitete guštali lično Barak Obama i Angel Merkel.
Za sve ljubitelje slatkog, koji žele da u ukusima Orjenta uživaju na jugu Srbije, tu su fenomenalne baklave, tufahije i ekleri. Na načinu pripreme mogu im pozavideti vrhunski svetski poslastičari.
Uz izuzetnu hranu i gostoprimstvo je na najvišem mogućem nivou, pa se svaki gost kod Jasmina oseća kao kod kuće.
Ukoliko nema mesta kada prolazite, vratite se – savim sigurno nećete zažaliti. I ponesite keš, pošto ne primaju kartice.
Kod „Aguševića“ – legendarne mantije i ćevapi
Odlično mesto za sve putnike namernike koji žele da uživaju u vrhunskim mantijama, a nemaju vremena da ulaze u grad, je restoran Agušević. Nekada se zvao Sidro, a nalazi se tik uz magistralu, pored keja, blizu Jošanice.
U ponudi imaju i smeštaj, koji se nalazi u sklopu restorana/kafića, pa ovde možete pošteno da odmorite od napornog puta.
Ovaj moderan i prostran ugostiteljski objekat, koji je otvoren 24 časa, veoma je popularan među Pazarcima, a hrana će vas oboriti s nogu.
Drži ga jedna od najstarijih porodica u gradu, a čuveni su po specijalitetima od testa. Međutim, imaju i odlične ćevape (porcija od 10 komada košta 700 dinara), hamburgere i teleće viršle sa roštilja.
Mantije (30 dinara komad) se prave po tradicionalnom receptu Pazarki, tako da je slastan zalogaj zagarantovan. Prave ih od mešavine telećeg i junećeg mesa. Nama su se posebno svidele pomlečene, pošto im preliv od jogurta daje zaista fin balans ukusa.
Pored mantija, koje možete da kupite i smrznute – za poneti, nikako nemojte „promašiti“ ni pite – sa sirom i spanaćem (800 dinara za kilogram), napravljene ispod sača.
Nepca će vam propevati od zadovoljstva, baš kao i od vanserijskih slatkiša.
Ne zna se šta je bolje – trileće (kolač poreklom iz Latinske Amerike, koji je veliku popularnost stekao u Turskoj i na Balkanu), baklave, tulumbe, ili lokalni specijalitet – sukani dudovi.
Na vama je da proverite zašto je Agušević postao redovna stanica brojnih putnika koji se zapute u Crnu Goru.
Mnogi samo svrate da uzmu po koju porciju za poneti, a cene su i više nego korektne. Sačekaće vas uvek isti, dobro poznat ukus.
Savršene pite i mantije u „Đurumliji“
Potragu za vrhunskim mantijama nastavili smo u srcu Stare Čaršije, gde smo se oduševili proizvodima iz pekarske radnje Đurumlija.
Prave ih po tradicionalnom receptu, a tajna odličnog ukusa je u idealno razvučenim jufkama i kvalitetnom punjenju od mesa. Od začina stavljaju isključivo so i biber, a sve se dobro premaže mašću.
Razlikuju se od drugih mantija koje smo probali, upravo po vrsti testa koje koriste. Retko ko će uspeti da odoli svežim „bombicama“, tek ispečenim u specijalnoj zanatlijskoj peći.
Posebno su ukusne one sa teletinom – prave je sa seckanim i mlevenim „punjenjem“. Bilo koju varijantu da izaberete, velika verovatnoća je da ćete tražiti repete.
Pune ih i sa sirom, međutim, „pravim“ se smatraju one mesne, i najbolje „leže“ uz kiselo mleko – savršena kombinacija za zdrav i ukusan doručak.
Cene su manje-više standardne, kao u čitavom Novom Pazaru.
U ovom malom i lepo uređenom lokalu, dočekaće vas uvek nasmejani i ljubazni domaćini. Pored mantija, preporučujemo da ne preskočite da se pogostite njihovim domaćim pitama.
Ona sa spanaćem je definitivno naš favorit.
Rapsodija ukusa u „Ritualu“
Ukoliko se prošetate malo dalje od strogog centra grada, pronaći ćete restoran Ritual, koji se smestio nedaleko od gradskog fudbalskog stadiona.
Reč je o ugostiteljskom objektu sa modernim enterijerom, u kojem dominira lepa plava boja.
Ovde meštani rado dolaze na odlične pice, koje pripremaju kao u najboljem italijanskom restoranu. Međutim, možete uživati i jedinstvenom šmeku pešterske lepinje sa kajmakom, sirom, goveđom pršutom, ovčom i jajetom. Porcija košta 450 dinara.
Lokal je ipak napoznatiji po mantijama (pilećim, telećim i sa sirom – komad košta 30 dinara), kao i različitim vrstama pita ispod sača. Imaju ukus kao iz druge dimenzije.
Testo je izuzetno sočno, mantije su prepune fila i čini nam se da su malo masnije od konkurencije. Međutim, savršeno skliznu niz želudac, uz porciju pravog, domaćeg kiselog mleka.
Pite prave sa sirom, spanaćem, krompirom i piletinom, a ukoliko želite da se iznenadite, naručite onu sezonsku. Svaka ima istu cenu – 900 dinara po kilogramu.
Predlažemo da ukusan obrok zaokružite sa sukanim, ili punjenim dudom tj. urmašicama – očekujte pravu rapsodiju ukusa.
Još nekoliko mesta na kojima ćete pronaći vrhunske mantije
Kada ste već u poseti Novom Pazaru, svakako posetite radnju Mama Mantia, ili kako je među lokalcima još poznata – kod Hadžiibrahimovića.
Hrana je uvek sveža, a već od mirisa proradiće vam apetit, čak i ukoliko niste gladni.
Radnici su veoma ljubazni i uslužni, a sama prezentacija pekarskih đakonija savršena je za prikupljanje lajkova na Instagramu.
Pored perfektnih mantija, ovde ćete pojesti i fliju, ili obarušu – pitu koju u Bosni zovu kljukuša. Nekada je važila za sirotinjsko jelo, a danas predstavlja pravi delikates, koji se retko pronalazi po pekarama u Srbiji.
Izgledom podseća na mešavinu pite i plačinke, a onako lepoj, prelivenoj smesom od kajmaka, pavlake i sira, teško da će joj iko odoleti.
Služe i perfektan čaj, koji odlično ide uz fantastične slatkiše. Posebno se izdvajaju Sultan baklava, posuta pistaćima, kao i tulumbe i urmašice.
Još jedna kultna pekarska i poslastičarska radnja, nedaleko od najužeg centra grada, svakako je buregdžnica (ili buregdžijica, kako kažu u Novom Pazaru) Sabah.
Ovde se prvenstveno dolazi na mantije sa junećim mesom, pite zeljanice, ali i vanserijske orjentalne deserte – dudove, baklave, rolate i torte različitih vrsta.
Restoran „kod Jonuza“ – ponos Novog Pazara
Nakon finih mantija za doručak, konačno je došlo vreme da probamo čuvene novopazarske ćevape. Po načinu pripreme ovog balkanskog specijaliteta, grad parira Sarajevu, Travniku, Banjaluci i Leskovcu.
Gde bolje započeti potragu za ovim mesnim savršenstvom, nego u srcu Stare Čaršije. Tamo se ušuškao restoran Šadrvan, mnogo poznatiji pod imenom – „Kod Jonuza“.
Imaju dugačku porodičnu tradiciju ugostiteljstva koja traje preko 80 godina. Trenutno ga vodi unuk jednog od najstarijih roštilj majstora u Novom Pazaru, Altan Crnišanin.
Nad čitavim lokalom bdi dobri duh deda Jonuza, a centralno mesto zauzima njegova uramljena fotografija. Enterijer je urađen u kombinaciji drveta i mermera, u etno fazonu i odiše starom pazarskom tradicijom.
Prepun je starih, autentičnih predmeta, tu su i venci belog luka, a simpatičan detalj je i uramljena fotografija Josipa Broza Tita. Tu je još od vremena kada je pokojni maršal bio u poseti gradu, a deda Jonuz je tu priliku iskoristio da ga posluži čuvenim ćevapima.
Predlažemo da, pre nego što navalite na špecije sa ćumura, popijete domaći čaj, ili odličnu tursku kafu. Ovde se inače jedu isključivo ćevapi, dok u lokalu pored možete probati hamburgere, stekove, pileće belo, ramstek ili biftek. Znači – bez nepotrebne filozifije.
Koriste isključivo najkvalitetnije meso – bikove i junice sa Golije, Peštera i Kopaonika, koji su pasli travu „pod ručnom“, na obroncima okolnih planina.
Vrhunska hrana uz poznato pazarsko gostoprimstvo
Uprkos ogromnom prometu i konstantnoj gužvi u lokalu, nećete vašu porudžbinu čekati duže od par minuta. Možda je najbolje da ćevape naručite polupečene, narodski rečeno „živkaste“, kako biste u potpunosti osetili kvalitet mesa i bogatstvo ukusa.
Ako ih volite reš – ispuniće vam želju, međutim, imajte u vidu da se dugim pečenjem hranljivi sastojci uništavaju. „Desetka“ i lepinja će vas koštati 740 dinara, a možete naručiti koliko ćevapa želite, pošto nema „zacrtanih“ porcija.
Služe ih sa ljutom tucanom paprikom i lukom, uz ljutu pečenu papriku. Naravno, možete kao prilog odabrati jogurt, domaće kiselo mleko i „pešterski sladoled“ tj. vrhunski kajmak.
Inače, u čitavom Novom Pazaru smesu za ćevapčiće prave sa lukom, ali „Kod Jonuza“ je baš sitno samleven, pa su dosta konzistentni, ali istovremeno i vrlo sočni.
Sarajevski ćevap je možda najrapstrotranjeniji po regionu, a njegov pazarski „parnjak“ je dosta duži i tanji. Prilikom pečenja premazuje se lojem, da bude još ukusniji. Ako želite da uživate kao pravi Pazarac, na gozbu ćete navaliti – rukama!
Inače, momak iz Bosne i Hercegovine je uspeo da „potamani“ kod Jonuza neverovatna 153 ćevapa i tako postavi rekord restorana, o čemu svedoči i sledeći snimak:
Ne bismo vam savetovali da baš toliko preterujete, ako nemate čelični želudac, ali bismo od srca preporučili prvoklasnu pazarsku baklavu za desert.
Napravljena je od ručno izrađenih kora i ispečena je u peći na drva – pravi način da upotpunite savršen obed.
„Kod Jonuza“ su svi dobrodošli, a ovde ćete utoliti glad čak i ukoliko nemate novca, jer su Pazarci poznati kao dobri domaćini, velikog srca.
Većinu dana u godini, osim verskih praznika, rade non-stop, pa nema izgovora da iz prve ruke ne isprobate magiju čuvenih ćevapa.
Ćevabdžinica „Beko“ – jedan od favorita meštana
Još jedan favorit meštana svakako je ćevabdžinica Beko, koja ima dve „ispostave“ u gradu. Jedna je locirana u centru čaršije, a druga blizu magistrale, na Jošaničkom keju.
Imaju i svoju mesaru, koja se nalazi tik do radnje u centru grada, a inače je odmah pored pomenute pekarske radnje Đurumlija.
Jasno je da uvek pripremaju najkvalitetnije, sveže meso, koje peku na ćumuru samo par koraka dalje, po Halal standardima.
Lokal je jednostavno uređen, sa velikim odštampanim fotografijama Pazara i drvenim mobilijarom. Prostor je relativno mali, ali je konstantno pun, a lokalci često svrate na ćevape već na doručak.
Imaju i druge špecije od junećeg, telećeg i pilećeg mesa sa roštilja u ponudi, ali odmah znate da ste na pravom mestu, kada su na prvoj stranici jelovnika – ćevapi.
Pravi gurmani se neće razmišljati, već će iskusno naručiti 10 upola sa lukom (660 dinara) i to samo ako baš umiru od gladi, pošto je porcija baš bogata.
Naravno, broj možete sami birati, u zavisnosti koliko vam krče creva. Ukoliko želite kajmak pride, kojeg serviraju i više nego obilato, platićete dodatnih 150 dinara.
Zaista su izuzetno sočni, onako dugački i debeli i imaju poseban šmek – dominira ukus čiste junetine, a lepo se oseti i luk. Masni su taman koliko treba, a ovde, baš kao i kod Jonuza, se trude da ih ne prepeku, već da ostanu onako blago crvenkasti unutra.
Na taj način do izržaja dolazi pravi šmek kvalitetnog mesa, pa ako želite da budu prepečeni, bolje naglasite.
U svakom slučaju, uz hranu spremljenu na pravi način i uslugu sa osmehom, nikako nećete pogrešiti ako navrnete na novopazarski ćevap „Kod Beka“.
Roštilj „Rile“ – vrhunski kvalitet koji traje decenijama
Mnogi lokalci se kunu da ćete baš u ćevabdžinici Rile pojesti najbolje ćevapčiće u gradu. Nije ni čudo, pošto se gazda Rifat Nazirović, poznatiji kao Rile, bavi ugostiteljstvom preko 40 godina, a konstantno održava vrhunski kvalitet hrane i usluge.
Lokal se od sredine 90-ih godina prošlog veka nalazi usred Stare Čaršije, nedaleko od gradskog parka. Ljudi u prolazu neretko svrate u Novi Pazar samo da ponovo osete ukus Riletovih ćevapa.
Nema nikakvu pompeznu reklamu, pa se još jednom ispostavilo da je najbolja preporuka ona koja „ide“ – od usta do usta.
Ćevabdžinica je ukusno nameštena da odiše pazarskom tradicijom, a najlepše je da se ušuškate u separe kod izloga i u kafi sa žara uživate uz pogled na vatricu sa roštilja. Taman da vam otvori apetit.
Inače, ćevape pripremaju od mešavine teletine i mlade junetine, koja prvo mora da odstoji, kako bi se sjedinili svi sastojci, a tek potom dodaju usitnjeni luk.
Ranije se koristilo isključivo ovčije meso, koje ima mnogo jači šmek, međutim, očito su neka nova vremena donele nove trendove i u ugostiteljstvu.
Dobar glas se daleko čuje
U svakom slučaju, kad na sto stigne „desetka“ (780 dinara), tek skinuta sa žara, svaka priča prestaje, pošto sledi hedonistički užitak u svakom slasnom zalogaju.
Lepinje tj. somuni su priča za sebe i sjajno zaokružuju čitavu priču. Ispečeni su u peći na drva i „šuplji“, za razliku od onih koje ćete pronaći u većini ostalih ćevabdžinica. Tako „mesne prstiće“ možete lepo poslagati unutra i dopuniti kuglom mladog kajmaka i obiljem luka.
Naravno, za pravi ugođaj, naručite i porciju domaćeg kiselog mleka.
Kao i u drugim ugostiteljskim objektima sličnog tipa, i ovde možete prilagoditi veličinu porcije (a ćevapi su zaista gigantski) sopstvenom želucu – tj. nema ograničenja u broju naručenih ćevapa.
Na meniju ćete pronaći i druge delikatese sa roštilja, a za kraj vam preporučujemo da se pošteno osladite domaćom baklavom.
Inače, verovatno ćete u lokalu primetiti zanimljiv detalj – uramljene, potpisane dresove Luke Modrića i Novaka Đokovića. Očigledno je da ni vrhunski sportisti ne mogu da odole prvoklasnom ukusu Riletovih ćevapa.
Svojevremeno, dok je gazda imao radnju i u Podgorici, početkom novog milenijuma, redovni gosti su bili Peđa Mijatović i Dejan Tomašević. Dobar glas se daleko čuje.
Gde još pojesti pravi pazarski ćevap
Ukoliko tražite lepo mesto pored reke da se opustite, a usput i da uživate u vrhunskoj hrani, roštilj kod Saka je pravo mesto za vas.
U hladu drveća, uz prijatan povetarac, dočekaće vas topla dobrodošlica uigrane ekipe, a ćevapi su ima zaista slatki kao med – prste da poližete.
Možete probati i druge špecije od mesa koje služe na drvenim ovalima, a nama su se, pored specijaliteta kuće, posebno dojmili bubrezi na žaru.
Pored odlične klope i fenomenalnog gostoprimstva, ovde ćete popiti i odličnu domaću kafu.
Još jedan gastro dragulj pronaći ćete na izlasku iz grada, u naselju Selakovac na putu prema selu Ivanča.
Odmah pored puta, smestio se restoran Sejo, koji u ponudi ima širok spektar jela – hrana je perfektna, a porcije veoma obilne.
Imaju i sopstvenu proizvodnju mesa, pa nije ni čudo da su im ćevapi i mantije toliko ukusni. Važe za jedan od prestižnijih restorana u gradu i okolini, koji nudi odličan odnos cene i kvaliteta.
Kada na sve to dodamo lep ambijent i ljubaznost domaćina, po kojem je Sandžak poznat, jasno je da nećemo dugo čekati sledeću priliku da posetimo Novi Pazar, što i vama toplo preporučujemo.
Sarajevski ćevapi među 10 najboljih jela na svetu 2021. godine
E majmuni, koji Sandžak? Ta oblast se zove Raška i zvala se tako mnogo pre nego što su je Turci okupirali.
Kome je do sandžaklijanja nek hvata let za Ankaru.