Tim stručnjaka predvođen Natašom Šarkić uspešno je sproveo facijalnu rekonstrukciju lobanja iz Ćele-kule, vraćajući lica junacima Bitke na Čegru. Proces je zahtevao složenu forenzičku analizu, uključujući utvrđivanje pola i starosti. Rekonstrukcija je obuhvatila virtuelno dodavanje mekih tkiva, a crte lice, kosa i brkovi birani su na osnovu postojećih portreta i mode 19. veka na prostoru centralne i južne Srbije, s obzirom na to da DNK analiza nije bila moguća. Iako su predstavljena samo četiri lica, do sada je apsolutno rekonstruisano oko 20, a projekat je otklonio i istorijsku dilemu o skidanju kože sa lica, ne pronalazeći tragove takve prakse.
Nataša Šarkić je objasnila da je prvi korak u projektu bio utvrđivanje pola na osnovu lobanje, s obzirom na to da su lobanje uzidane i da je rad na njima limitiran. Prema njenim rečima, pouzdanost metode je zbog oštećenja lobanja opala sa idealnih 90-95%, ali je za 78% lobanja uspešno utvrđen pol, i sve su muškog pola, pišu Južne vesti.
Starosne grupe su, kako tvrdi Šarkić, veoma različite, obuhvatajući lobanje deteta od 11 godina do muškaraca preko 50 godina, što ukazuje na angažovanje kompletne muške populacije u Boju na Čegru.
Najbolje analize se rade na osnovu karlice, ali ovde smo morali da utvrdimo pol na osnovu lobanje. Lobanje same po sebi su dosta pouzdane, ukoliko su cele, što ovde nije bio slučaj. Kada pričamo o sposobnosti utvrđivanja, bili smo limitirani samom prezervacijom. Pouzdanost metode je 90-95% kada imamo sve delove – rekla je Šarkić.
Drugi korak uključuje izračunavanje debljine mekih delova, položaja očnih jabučica, nosa i ivica usta, što su tačke poznate u antropologiji i ispraćene u literaturi. Međutim, kako kaže Šarkić, u slučaju Ćele-kule proces je bio komplikovaniji jer nisu imali sve tačke, a većina lobanja nije imala tačke na viličnoj kosti, što je otežalo dobijanje tog dela lica.
Ne možemo izbeći dobijanje srednjeg lica. Mi dobijamo prosečno lice te osobe. U slučaju Ćele-kule sve je bilo komplikovanije zato što nemamo sve tačke i neke lobanje su bile izložene nešto više, ali većina nema tačke na viličnoj kosti i taj deo nismo mogli u potpunosti da dobijemo. Često donja vilica nije na svom mestu, tako da smo to morali virutalno da odvajamo od ostatka i da se stavlja u korektan položaj. To je razlog što je trajalo ovoliko – kaže Nataša.
Nakon utvrđivanja strukture, sledi virtuelno dodavanje mišića i kože, čime se dobija lice koje je „potpuno neutralno i podseća na masku“.
Da bi se izbegao „neprirodan izgled“ i omogućilo poistovećivanje, tim se odlučio da doda teksturu kože, kosu, obrve i brkove.
Nataša Šarkić je naglasila da do jedne tačke imaju precizne informacije na osnovu strukture, ali da ne mogu znati da li je neko bio proćelav, imao kovrdžavu kosu, ili kakav je bio izgled ušiju. Boja kose, očiju i ten mogli bi se znati samo DNK analizom, koja u ovom slučaju nije dozvoljena.
Do jedne tačke imamo precizne informacije i možemo da znamo kako je izgledalo lice na osnovu strukture. Ono što ne možemo da znamo je da li je neko bio proćelav ili imao kosu. Ne možemo znati ostatak lobanje kako je izgledao, izgled ušiju, da li su velike ili male ili klempave. Boja kose, očiju, ten mogli bismo da znamo samo ako imamo DNK analize, koje u ovom slučaju nisu dozvoljene, jer bi svaka analiza podrazumevala da bušimo deo kostiju ili uzimamo zube. Ono što smo mogli da vidimo jeste da su muškarci nosili kraću kosu i nisu nosili brade, nosili su samo brkove – rekla je Nataša Šarkić.
Zbog navedenih limitacija, istraživači su se držali onoga što je bilo najprosečnije za centralnu i južnu Srbiju, kao i mode tog perioda. Prema rečima Šarkić, koristili su prve fotografije i portrete iz 19. veka kao referentne tačke, primećujući da su muškarci nosili kraću kosu i samo brkove, bez brade.
Opširnije na Danas.rs
Ove freske iz srpskih manastira niko ne može da objasni (FOTO, VIDEO)
Dodaj komentar