Ovaj proizvod možete kupiti na svakoj trafici u Srbiji, ali imati i ozbiljne probleme sa zakonom

Mladić iz Mionice nedavno je zapao u ozbiljne probleme sa zakonom, nakon što je policija kod njega pronašla cvetove konoplje u teglici. Naime, on je ovaj proizvod kupio legalno na trafici i za njega uredno dobio fiskalni račun. Međutim, protiv njega je podnet optužni predlog jer je utvrđeno da cvetovi navodno imaju veći udeo psihoaktivne supstance THC od dozvoljenog.

Hemičar iz Nacionalne asocijacije konopljara Srbije Mladen Nikolić, međutim, tvrdi da je veštačenje potpuno netačno i da je urađeno nevalidiranom metodom, i da se radi o legalnom registrovanom proizvodu.

– Ako je on kriv, onda su krivi oni koji su dozvolili da to uđe u prodaju. Ja tvrdim da je to ispravno ušlo u prodaju, da to sme da se prodaje i da to više nema nedozvoljeni nivo te-ha-cea. Oni koji tvrde da je nedozvoljen udeo te-ha-cea, moraće to da dokažu ili da se suoče sa posledicama – rekao je Nikolić za RTS.

Tvrdi da je problem što nadležni koriste takozvanu metodu semikvantitativne analize, koja je, kaže, zabranjena.

– Takva analiza se ne može koristiti za utvrđivanje tačnog sadržaja, već samo prisustva te-ha-cea – dodaje Nikolić.

Prema Konvenciji UN iz 1961. godine, navodi, industrijska konoplja ne spada u psihoaktivne kontrolisane supstance.

Što se tiče štetnosti, navodi da je Svetska zdravstvena organizacija pre dve godine na osnovu naučnih studija došla do nedvosmislenog zaključka da kanabis uopšte, ne samo industrijska konoplja, ne ugrožava život i zdravlje, zbog čega je iz supstance koje ugrožava život i zdravlje prebačena u supstance koje se koriste kao terapijska sredstva.

Ujedinjene nacije su izmenili Konvenciju, navodi Nikolić i tvrdi da Srbija ne poštuje izmene.

U Vojvodini skoro 1.000 hektara pod industrijskom konopljom

U Vojvodini se blizu 1.000 hektara nalazi pod industrijskom konopljom, a proizvodnju poljoprivrednici redovno prijavljuju nadležnom ministarstvu.

Šta jeste dozvoljeno, a šta nije

U našoj zemlji industrijska konoplja može da se koristi na različite načine – čaj, ulje, i sve popularnije pušenje koje deluje opuštajuće bez psihoaktivnog dejstva jer cvet sadrži CBD ili kanabinoid, dok indijska konoplja sadrži visok THC koji nije dozvoljen.

Industrijska konoplja se razlikuje od indijske po svojoj funkciji, uzgoju i primeni. Industrijska konoplja raste u visinu i do četiri metra, ima dugačke tanke listove i uzgaja se najčešće napolju.

Indijska konolja ili marihuana je niska biljka, žbunastog izgleda sa širokim kraćim listovima i gaji se na toplom, najćešće zatvorenom mestu.

Osnovna razlika je količina psihoaktivne supstance (THC) koja se nalazi u cvetu biljke.

CBD može da se kupi i na trafici

„Odeš na trafiku, kupiš cvet industrijske konoplje, popušiš kao cigaretu i osetiš se mnogo bolje, nema više panike zbog posla i stresa, a i nesanica nestane“. Tako se otprilike reklamira sušeni CBD cvet koji može da se poruči preko interneta ili da se kupi na trafikama u Srbiji.

Kako navode proizvođači, CBD cvet koji se prodaje je napravljen od industrijske konoplje koja je legalizovana i koju je priznala Svetska zdravstvena organizacija i u skladu je sa zakonima i propisima Republike Srbije. Cena ovog proizvoda varira.

A šta je zapravo CBD?

To je kanabidiol, jedno od brojnih jedinjenja koja se nalaze u kanabisu, ili, popularnije, marihuani, ali koje nema psihoaktivno dejstvo i od njega nećete biti „high“, napominju proizvođači. THC, koji s druge strane jeste psihoaktivan, u ovom cvetu koji se prodaje se nalazi u zakonskim okvirima, ispod 0,3% udela.

CBD cvet se kod nas promoviše kao jednostavno rešenje za anksioznost, stres, nesanicu i ne deluje psihoaktivno, već umiruje i ublažava određene tegobe.

Da li je zaista tako, za Novu je ranije ispričao prof. dr Radan Stojanović, klinički farmakolog i profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

– Postoje prirodni kanabionoidi, jedan je THC. S druge strane, CBD je kanabidiol i jedan je od glavnih nepsihotropnih kanabinoida koji se nalaze u konoplji. Dakle, on je lišen tih psihoaktivnih efekata. On ima različita dejstva. Između ostalog, smanjuje anksioznost, sprečava povraćanje, ima i analgetičko dejstvo, tj. malo smanjuje bol, a deluje i antizapaljenski – rekao je tada prof. dr Stojanović.

Međutim, u svemu se, dodao je, postavlja jedno važno pitanje – kakvi su zapravo ti preparati i da li je sastav zaista takav kakvim ga proizvođači predstavljaju.

Izvor: Nova