Carski rez u Betaniji: od prijema do izlaska, reportaža koju donosi naša novinarka Angelina Čakširan. Ona i fotoreporter Mladen Sekulić su uživo pratili najčešću operaciju na svetu kroz metodu našeg stručnjaka prof. dr Tihomira Vejnovića.
U poslednje dve decenije, zahvaljujući velikom unapređenju tehnika kojima se izvodi, kao i novim generacijama anestetika, broj porođaja carskim rezom povećao se nekoliko puta. Pema podacima Svetske zdravstvene organizacije, ubedljivo najčešći operativni zahvat na svetu, i to u svim zemljama, bilo da su bogate, siromašne, zdravstveno prosvećene ili zaostale. Prednjače Meksiko i Turska gde se takav zahvat izvodi u 50% slučajeva, dok je kod nas taj procent mnogo manji – oko 30%.
Danas spada u rutinske i vrlo bezbedne hirurške procedure. Dakle, ukoliko su vam ginekolog i akušer saopštili da ste “kandidatkinja” za carski rez, nema razloga za strepnju. Evo kako to izgleda u savremenom porodilištu, Ginekološko akušerskoj klinici KC Vojvodine, popularnoj novosadskoj Betaniji.
Dolazak u porodilište
Osim u slučaju apsolutnih indikacija, kada se izvodi po hitnom postupku, carski rez se zakazuje: dan pre utvrđenog termina za porođaj trudnica s uputom dolazi na kliniku i na prijemu joj se otvara karton, potom se upućuje na neophodne preglede – ultrazvuk, CTG, merenje pritiska…
Sledi odlazak na Odeljenje patologije trudnoće, gde se upravo smestila tridesetjednogodišnja Ivana Laćarac, koja će carskim rezom na svet doneti i drugo dete, dečaka Lazara. “Prvi put je intervencija bila hitna, lekari su pokušali da me porode prirodnim putem ali jednostavno nije išlo. Završila sam na operacionom stolu i, hvala Bogu, sve je ispalo kako treba. Sada nije bilo dileme, prvi carski rez vuče za sobom drugi, s tim što je situacija mnogo drugačija: opuštenija sam a i neću biti pod opštom već će mi dati spinalnu anesteziju koju sam izabrala jer sam čula da je mnogo bolja i manje rizična”, kaže mlada mama.
Susret s anesteziologom
Dan pre carskog reza trudnica razgovara sa anesteziologom koji će prisustvovati njenom porođaju i podvrgava se pregledu, nakon kojeg sledi zaključak da je spremna (ili nije) za hirurški zahvat.
“Pacijentkinju upoznajemo s vrstama anestezije, predočavamo prednosti i nedostatke pojedinih procedura, a na osnovu toga ona se opredeljuje za jednu od opcija. Izbor ponekad nije moguć zbog zdravstvenog stanja porodilje koja se u tom slučaju upoznaje sa metodom koja je optimalna u datim okolnostima ”, kaže prim. dr Stanislav Milovanović, anesteziolog u novosadskoj Betaniji.
„Uspavljivanje“
U hitnim stanjima uvek se daje opšta anestezija, koja deluje brže i ne zahteva pripremu u vidu plasiranja igle i katera. Ukoliko postoji problem sa zgrušavanjem krvi, u slučaju težih deformiteta kičme, kao i kada regionalna anestezija ne deluje dovoljno, takođe je neophodno “uspavljivanje” pacijentkinje. Zanimljivo je da se mnoge trudnice kod kojih ne postoji nikakva prepreka za primenu regionalne anestezije biraju opštu jer se plaše povrede kičme, što je sasvim neosnovana bojazan s obzirom na to da igla i katater uopšte ne dolaze u dodir sa spinalnim nervima, čija se osetljivost blokira preko tečnosti u kičmenom stubu.
POVEZANO: 7 godina nakon porođajne kome u Betaniji, prvi put videla ćerku
Carski rez pod opštom anestezijom započinje udisanjem čistog kiseonika preko maske, posle čega se u venu ubrizgava anestetik. Potom se u dušnik postavlja cev spojena s aparatom za veštačko disanje i – operacija može da počne. Rez se pravi poprečno, malo iznad bikini zone, a zahvat traje od 10-15 minuta.
Nakon zahvata često se javlja mučnina, pacijentkinja je pospana i usporena, ali ove uobičajene nuspojave brzo nestaju. Problem sa postporođajnim bolovima lako se rešava primenom analgetika.
Regionalna anestezija
U ovom slučaju porodilja je svesna, ali ne oseća bol, a daje se spinalna ili epiduralna anestezija. Igla, odnosno kateter, plasira se u određeni deo kičme, potom se ubrizgava lokalni anestetika. Porodilja tokom tog postupka sedi u savijenom položaju, s nogama spuštenim preko ivice stola, a za vreme operacije je u ležećem položaju, blago nagnuta na levu stranu, i paravanom je odvojena od operacionog stola.
Rez se pravi na isti način kao i u slučaju opšte anestezije, a po potrebi, tokom operacije, koja traje desetak minuta (nekad i kraće), dodaje se još anestetika i analgetik. Posle porođaja ubrizgava se lek koji pomaže stezanje materice i izbacivanje posteljice, kao i antibiotik, kako bi se smanjio rizik od infekcije.
POVEZANO: Urnebesni dnevnik porodilje
Prednost ove metode nad opštom anestezijom očituje se pre svega u tome što do bebe dospeva minimalna količina anestetika, porodilja je sve vreme svesna i može odmah da vidi svoje detence, pritom su postporođajni bolovi mnogo slabiji.
Regionalna anestezija izaziva blage propratne pojave u vidu pada krvnog pritiska (što se brzo eliminiše) bockanja duž jedne noge (češća je u slučaju spinalne anestezije), svraba tokom operacije i, retko, glavobolje koja se tretira analgeticima i konzumiranjem veće količine vode.
A sad, na merenje
Akušer nakon sečenja pupčane vrpce predaje bebu pedijatru i sestrama, koje trljajući je po leđima, i, ako treba, aspiriranjem sadržaja iz usta i nosa, stimulišu disanje i plač novorođenčeta. Bebica se zatim uvija u pelenu, meri i stavlja na zagrevanje. Pre toga, u prvom minutu posle porođaja ocenjuje joj se vitalnost a rezultat je Apgarov skor koji pokazuje da li je detetu potrebno dodati kiseonika, staviti ga na infuziju ili preduzeti neke druge odgovarajuće mere.
Šta se dešava posle?
Operacija je uspešno završena, beba je pregledana i zbrinuta, smeštena na Odeljenju za carske rezove. Porodilja ide na intenzivnu negu, gde ostaje 24 sata, posle 12 sati dobija svoje čedo na podoj, a u porodilištu ostaje dva, najviše tri dana.
Prvi susret s čedom
Veliko iščekivanje i ogromna radost, tako bi se mogao opisati trenutak kada mama prvi put uzima bebu u naručje. Divna Bujandrić ne skida osmeh s lica dok joj sestra Dušica pomaže da se namesti za podoj. Porodila se pod opštom anestezijom, smatrala je da je tako bolje i sigurnije, i sve je proteklo u najboljem redu.
Kada se mora “pod nož”?
Indikacije za carski rez vrlo su strogo propisane, a najvažnije su:
Starost pacijentkinje: poslednjih decenija žene ostaju u drugom tanju u sve poznijim godinama, što povećava opasnost od komplikacija na porođaju.
Vantelesna oplodnja i višestruka trudnoća: ogroman broj dece začete veštačkim putem podrazumeva i češću primenu carskog reza koji smanjuej rizik od komplikacija. Višestruka trudnoća usko je povezana sa veštačkom oplodnjom, pa je i u ovom slučaju glavni razlog bezbedniji porođaj.
POVEZANO: Vantelesna oplodnja od A do Š
Ovome treba dodati i standardne razloge kao što su karlični položaj ploda, prednjačeća posteljica, srčano oboljenje porodilje ili tumor koji zatvara porođajni kanal, sužena ili deformisana karlica, krupna beba, vitalna ugroženost fetusa…
Zanimljivo je da je i indukcija – forsiranje napona i kontrakcija, jedan je od čestih faktore rizika od ozbiljnih komplikacija na porođaju i hitne primene carskog reza, jer telo ima svoj “tajming” i svako narušavanje njegovog ritma može dovesti do problema.
Carski rez po Vejnoviću
Veliki broj akušera neprestano usavršava tehnike izvođenja carskog reza s ciljem da se postupak ubrza, pojednostavi i učini što manje invazivnim i bezbednijim za majku i dete. Neke od tih novih procedura primenjuju se na klinikama širom sveta, a to je slučaj i s metodom prof. dr Tihomira Vejnovića, upravnika novosadske Betanije koji je patentirao zahvat pod nazivom “Carski rez – Vejnovićeva modifikacija”, koja se danas koristi u 15 zemalja i pomogla je da na svet dođe 15.000 beba.
“Plod se ne vadi iz materice, već se istiskuje iz nje, što je veoma slično prirodnom kretanju bebe kroz porođajni kanal”, napomine prof. Vejnović, dodajući da se tako smanjuje rizik od izbacivanja tečnosti iz pluća zbog naglog vađenja novorođenčeta iz majčinog stomaka. Osim što se završava u vrlo kratkom roku (traje oko 12 minuta), njegova modifikacija zahteva vrlo mali rez, čime se smanjuje gubitak krvi, te opasnost od infekcije, povrede tkiva i postporođajnih komplikacija. Posledično, skraćuje se boravak porodilje u bolnici, pritom je utrošak materijala dvostruko manji, što sve zajedno znatno redukuje troškove.
Malo istorije
Iako se carski rez pominje u brojnim spisima iz Starog veka, egipatskim, grčkim i rimskim, nema pouzdanih dokaza da su se u to vreme, pa i mnogo kasnije, takav zahvat sprovodio na živim ženama. Zapravo, trebalo je da prođe nekoliko hiljada godina, da bi se u 17. stoleću pojavio verodostojan prikaz akušerske intervencije pomoću koje beba dolazi na svet rasecanjem majčinog stomaka.
Međutim, uprkos tome što se čak i sama kraljica Viktorija u 19. veku dva puta porodila na taj način, carski rez se zbog neadekvatne anestezije, ogromnog rizika od obilnog krvarenja i infekcije, izvodio samo ako je situacija bezizlazna i ekstremno opasna, a prioritet je bilo spasavanje bebe.
S rađanjem nove grane medicine – anesteziologije, pre pedesetak godina, zahvat je postao mnogo bezbedniji ali i tada se primenjivao samo u slučaju takozvanih apsolutnih indikacija, kada je ugrožen život porodilje. A onda je došlo novo doba…
Zašto se zove “carski”?
Čuveni rimski istoričar Plinije zabeležio je da je Julije Cezar rođen upravo zahvaljujući primeni carskog reza pa se dugo verovalo da je zahvat dobio ime po njemu. No, osim što podatak o tome kako je na svet došao najmoćniji imperator starog doba nije istinit, nije tačno ni da je operacija nazvana po njemu, mada se, zapravo samo pretpostavlja odakle potiče reč caesarean, koja se danas koristi u medicini. Većina stručnajka se slaže da njen koren najverovatnije leži u latinskom izrazu ceadere-seco (seći).
Dodaj komentar