Čuveni glumac Čak Noris, o kojem već godinama širom sveta kruže komični fazoni, imao je vrlo teško detinjstvo, a pre nekoliko dana objavio je i dirljivu priču o svojoj majci. Glumac koji već ima 81 godinu napisao je članak za jedan portal povodom njenog stotog rođendana i međunarodnog dana majki.
Čak je pokazao da osim neustrašivog karaktera poseduje i veoma nežnu dušu, kao i da mu je majka, ta do sada nepoznata, slaba tačka.
Moja mama, Vilma Noris Najt, rođena je 1921. godine u ruralnom Vilsonu u Oklahomi, gde sam takođe i ja odrastao. Mislim da je tada stanovništvo dostizalo vrhunac, 1800 ljudi.
Moja je mama imala vrlo tešku prvu polovinu svog života. Odrasla je u krajnjem siromaštvu i stavljena je u državni pritvor kad je imala samo 8 godina. Dve godine lečila se od retke bolesti, živela daleko od porodice u dečijoj bolnici.
Kad se nakon nekoliko godina vratila zdrava, doživela je veliku depresiju. Cela njena porodica, uključujući i malu decu, brala je pamuk na poljima da bi preživela. Nakon što bi završili jedno polje, često su se selili u drugi grad kako bi našli drugo polje gde bi brali pamuk.
Mama se udala za mog oca sa 16 godina, ali on ju je napustio, pa je sama odgajila tri sina. Bio sam najstariji i često sam morao preuzimati ulogu svog odsutnog oca.
Bili smo siromašni poput crkvenih miševa, ali to me je takođe ojačalo i pripremilo da prebrodim prepreke u ovom životu.
Mama je tokom celog života bila primer istrajnosti i vere. Poslednja je ostala živa iz svoje biološke porodice koja je nekad brojala 11 članova.
Takođe je preživela smrt svoja dva supruga, pastorka, dvoje unučadi i mog mlađeg brata Vielanda tokom Vijetnamskog rata. U više je navrata patila od raka i podvrgla se 30-ak različitih operacija, i još uvek je ovde.
Moja majka se molila za mene ceo život, uprkos svim poteškoćama. Kad sam se rodio, skoro sam umro od komplikacija. Kad pre desetak godina zamalo nisam izgubio dušu zbog Holivuda, molila se za moj uspeh i spas. Čak se molila da nađem ženu koja će mi promeniti život, i to je uspelo.
Takva vam je moja mama.
Mama, ne znam šta je teže za poverovati, da si ti napunila 100 godina ili da imaš sina od 81 godinu. Ne mogu da izrazim zahvalnost što si baš ti moja majka, kao ni moj brat Aron. Oduvek smo bili zahvalni. Prošli smo kroz sito i rešeto u životu, a još uvek koračamo hrabro i snažno. Malo smo zarđali, ali idemo dalje.
Dodaj komentar