“Doživjeti stotu” naziv je albuma grupe „Bijelo Dugme“ izdatog 1980. godine. Te godine Zagorka Radnić iz lozničkog sela Grnčare napunila je 59 godina i verovatno nije ni slutila da će ostvariti ovu težnju sa rokenrol albuma. Baka Zaga proslavila je stoti rođendan, a imala je preturiti svakakve đavole preko glave za ceo jedan vek.
Zagorka ima pet sinova i ćerku, jedanaestoro unučadi, šestanestoro praunučadi i petoro čukununučadi, a šesto je ‘’na putu’’. Kao što priliči za rođendan su spremljene torte i svaku je krasio broj sto, a slavljenica je svećice pogasila u cugu. Mada je pregurala ‘’prvih sto’’ Zagorka mnogo ne ferma brojke i vitalna je kao da joj je bar dvadeset manje.
Neverovatno zvuči da starica od okruglo sto godina i dalje sama nacepa drva. Zagorka nema ‘’tajnu’’ dugovečnosti, kaže da je uvek volela da jede hranu koju sama spremi, domaću, i da ponekad ume da povuče koji dim duvana.
– Mogu i danas da nacepam drva, naložim vatru, brinem o sebi. Volim decu, marvu, živinu, i uvek sam se borila da radim, da stvorim – kaže ona, a njeni potomci potvrđuju, za Kurir, da se skoro svakoga dana ona lati sekire.
– Pripremimo joj drva, ali ona voli da to bude sitnije pa ih iscepa sama– objašnjava njen sin Milutin koji ima 81 godinu, dok Zagorka uživa u pažnji demantujući onu Breginu da je ”prava gnjavaža u životu doživeti stotu”.
Da nije loša epidemijska situacija celo selo bi zvali na veliko veselje, sa sve muzikom, kažu njeni bližnji, ali je zbog korone sve ipak proteklo mnogo skromnije.
Ona je živi dokaz da su godine zaista samo broj.
– Bog mi je dao da poživim ovoliko i molim mu se da budem zdrava dok sam živa, da mogu da se krećem. Uglavnom sam zdrava, jedino ne čujem i ne vidim baš dobro, inače, radim sve što mogu. Svi moji me dobro slušaju, deca, unuci, praunuci, svi su mi dobri, zdravi i pametni tako da mi je lepo. Svi su mi poželeli da živim još sto godina, ali mnogo je to – kaže baka Zaga, hitronoga starica i dalje vrlo bistrog uma.
Ona lagano naloži vatru, malo šmirglom očisti plotnu ‘’smederevca’’ i strpljivo podnosi pažnju, nije malo biti stogodišnjak. Kako kaže udala se sa 19, a uvek je radila, sve što su mogli da urade muškarci mogla je i ona.
Jedna od unuka priča da je Zagorkin suprug bio zidar, često na terenu pa su domaćinstvo i deca bili uglavnom njena briga.
Udovica je od 1995. ali nikada nije sama jer ima veliko potomstvo.
– Složna smo porodica, a nanina uloga u tome je veoma velika. Mnogi od nas išli su svuda da rade, ali smo se uvek vraćali i okupljali oko nje. Bila je i ostala vrsna domaćica, i danas ona napravi pitu, proju. Kako nam je pričala nije imala lak život, ali svima je pomagala koliko je mogla. Želimo joj da još dugo bude sa nama – kaže njena unuka Rada Mihailović.
Autor: T. Ilić/Kurir.rs
Stoti rođendan gospođe Ljerke: Čak i kad živite čitav vek, sve prođe kao tren
Dodaj komentar