Top 5 bureka u Beogradu od kojih će vam nepce zaigrati od zadovoljstva (FOTO)

Burek – dobro poznata gastronomska delicija, slasna i uglavnom dosta masna, kojoj ponekad ne mogu odoleti čak ni oni koji paze na svaku unetu kaloriju.

Ova ukusna hrana, pravljena od ručno razvučenih kora (jufki), tradicionalno punjena sirom, mesom, spanaćem, zeljem, krompirom, a u poslednjim decenijama i brojnim drugim sastojcima, na prostoru Balkana raširila se u vreme Otomanskog carstva.

Poznato je da se u Bosni i Hercegovini pod imenom „burek“ smatra isključivo bosanski burek sa mesom i to uvijeni, dok se ostale varijante nazivaju pitama (sirnica, zeljanica i sl.).

U Tuzli je 2017. godine čak napravljen i najveći burek na svetu, koji je težio neverovatnih 650 kilograma i koji je ušao u Ginisovu knjigu rekorda.

Međutim, u Srbiji, Severnoj Makedoniji, a i drugim državama bivše Jugoslavije, kada naručujete burek, potrebno je naglasiti koji tačno želite, a neretko se jede i prazan, bez ikakvog fila.

Svoje poreklo vuče sa Bliskog istoka, a u raznim varijacijama pravi se i u drugim zemljama Azije, Magreba, Grčkoj, Albaniji i u čitavoj istočnoj Evropi.

Veruje se da je onaj „klasičan“, okrugao, koji se odomaćio u Srbiji, prvi put nastao krajem 15. veka i to u Nišu. Priča kaže da je upravo on bio omiljena poslastica u povratku iz nekih od najboljih niških kafana.

Svaki grad ima svoje favorite, a u Beogradu je izbor zaista ogroman

Danas gotovo sve pekare u ponudi imaju ovu špeciju u slatkoj i slanoj varijanti, ali je teško pronaći onaj zaista kvalitetan. Ili je previše mastan, kore su ili previše debele ili tanke – često i zagorele, a na sastojcima se neretko štedi i koriste se oni najjeftiniji.

Poznato je da svaki grad ima svoje favorite kada je reč o dobrom bureku. Kod Novosađana, to su pre svega buregdžinice „Đorđević“, Burek Plus“ i „Liman“, Nišlije obožavaju „Antona“, a Pančevci buregdžinicu „Stankovski“.

Međutim, ovog puta smo prošpartali Beogradom, da bismo se uverili da li je u u pojedinim pekarama u prestonici zaista toliko dobar koliko se priča.

Bazirali smo se pre svega na „tradicionalnim“ ukusima – siru i mesu, dok smo modernije varijacije ostavili za drugi put.

Nismo se prevarili, već smo se pošteno oslastili i omastili, a savetujemo da se i vi ponekad počastite i „zgrešite“, čak i ukoiko se držite makrobiotičke ishrane.

„Ljupče“ – majstori svog zanata

U srcu Palilule, u prelepoj Dalmatinskoj ulici, smestila se mala pekarska radnja za prave znalce, koja na ovoj lokaciji posluje od 1970. godine – prava porodična manufaktura sa tradicijom.

Gotovo uvek ispred vlada ogromna gužva, a neretko ljudi dolaze iz drugih delova grada na svoju jutarnju dozu endorfina, u vidu porcije bureka i čašice jogurta.

Inače, imaju „samo“ tri vrste – sa mesom, sirom i prazan, znači – bez nepotrebne filozofije. Prodaje se na grame, kao što je to danas uobičajeno u buregdžinicama.

Kilogram bureka sa mesom košta 64o dinara, koliko je i prazan, dok ćete za onaj sa mesom izdvojiti 700 dinara.

Dok smo čekali da dođemo na red, u razgovoru sa lokalcima smo zaključili da su se zaista uželeli dobro poznatih ukusa, nakon što je „Ljupče“ ponovo otvorio radnju posle kraće letnje pauze.

Uprkos visokim temperaturama od ranog jutra, „majstor“ nije prestajao da seče parčad sa osmehom na licu, uz po koju reč sa komšijama, dok su nove tepsije samo „izlazile“ iz vrelih peći.

Ukoliko se opredelite za opciju „za ovde“, možete pojesti svoje parče na malim „šankićima“ u samoj pekari, ili na dva limena stola koja se nalaze pored.

Uzeli smo burek sa sirom, koji je zaista fenomenalan – po ukusu najviše podseća na novosadskog „Đorđevića“, možda je čak za nijansu bolji.

Zlatno prepečene korice su nešto tanje i prelepo hrskaju pod zubima, izuzetno je bogat filom – punomasnim sirom, koji je malo zrnastiji, a mastan je taman koliko treba.

Pošto je potražnja velika, burek je uvek svež i vruć, pa pripazite da ne ispečete nepce, jer je teško izdržati da ne navalite odmah, „omamljeni“ fantastičnim mirisom.

Inače, u ponudi imaju i razne vrste peciva, kroasana i pašteta, a ukoliko ste ljubitelj slatkog – ne propustite priliku da probate štrudlu sa makom, po kojoj su takođe poznati.

Kod „Trpkovića“ – poseban red za burek

Pekara „Trpković“ važi za jednu od najstarijih beogradskih pekara, u kojoj se burek i peciva i dalje prave po tradicionalnim receptima starih majstora.

Ona u Savamali (koja odavno ne postoji), osnovana je 1905. godine, svojevremeno su imali i dve pekare na Dorćolu, a danas su prisutni na čak tri lokacije u gradu – Slaviji, Dušanovcu i Zvezdari, a porodični biznis se proteže kroz čak pet generacija.

Odlučili smo da posetimo onu na Zvezdari, u ulici Dimitrija Tucovića, ali kvalitet je identičan bez obzira koju lokaciju odaberete, baš kao i red koji vijuga ispred lokala.

Uvek vlada neopisiva gužva i prava jagma za burekom, posebno u jutarnjim satima, baš kao i za slatkim i slanim pecivima, sendvičima i različitim vrstama kolača.

Koliko su „profi“, pored prelepo uređenih izloga, u kojima izlažu svoje proizvode, govori i činjenica da u ovoj pekari postoji poseban red za burek, dok je drugi namenjen za sva ostala peciva i slatkiše koje imaju u ponudi.

Cene su slične kao i kod „Ljupčeta“, dok je sam burek nešto masniji, ali sa idealnim odnosom debljine kora, koje su tanke, zlatne, hrskave i bogatog punjenja. Bilo da se odlučite za sir ili meso nećete pogrešiti – prosto klizi niz grlo, posebno uz čašicu hladnog jogurta.

Po našem skromnom mišljenju, jedan od najboljih „tradicionalnih“ bureka u gradu, a u ponudi imaju i razne druge slatke i slane kombinacije. Posebno je popularan onaj sa sirom i kačkavaljem, koji je favorit brojnih lokalaca.

Kod „Rankovića“ na burek s mesom

Ukoliko volite burek kod „Trpkovića“, sasvim sigurno da nećete pogrešiti ukoliko posetite „Rankovića“, koji je čitavu priču možda podigao čak i na viši nivo.

Pekarske radnje ima na dve lokacije – kod Kalenić pijace na Vračaru i na Dušanovcu.

Kruži legenda da je pekaru otvorio nekadašnji radnik „Trpkovića“, što se možda da i zaključiti po sličnom ukusu bureka, kao i principu u kojem mušterije čekaju na hranljiv doručak u dva reda.

Kilogram bureka sa sirom ili spanaćem košta 700, prazan je 600, a onaj sa pečurkama ili mesom možete kupiti za 800 dinara.

U svakom slučaju, burek je vrhunskog kvaliteta, nešto je manje mastan, ali izuzetno bogat, a posebno je cenjen onaj sa mesom, koji je svojevremeno važio za najbolji u čitavom gradu.

Kore nisu previše debele, lepo hrskaju pod zubima, a u varijanti sa sirom koriste  pravi švapski, koji je zaista ukusan i kremast i daje poseban šmek.

Pored uvek friškog peciva i kiflica, nemojte propustiti priliku da probate štrudle sa orasima ili makom – zaista se tope u ustima.

„Stara škola“ bureka kod „Čede“

U blizini Kalenić pijace, samo sa njene druge strane, tačnije u Mutapovoj ulici, nedaleko od Hrama Svetog Save, smestila se mala pekara „Čeda“, koja postoji od 1948. godine.

Reč je o pravoj porodičnoj priči, a Ivan, koji je 3. generacija pekara u porodici, i danas sa osmehom dočekuje verne mušterije – od komšija, policajaca, zaposlenih u opštini i sudu, do prodavaca na obližnjoj pijaci.

Gotovo da nema ni trenutka odmora, jer ljudi kao na traci ulaze da se počaste ukusnim delicijama, a od bureka, po običaju najbolje „idu“ meso, sir i onaj prazan, bez fila.

Pored „zlatnog standarda“, u ponudi imaju i burek sa spanaćem, krompirom, pečurkama i jabukama, a cene su otprilike slične kao u ostalim pekarama, jedino je burek sa sirom nešto skuplji – kilogram košta 720 dinara.

Ovde se neguje makedonski recept spremanja ove špecije i po ukusu se dosta razlikuje od prethodnih buregdžinica.

Pravi se od debljih kora, manje je mastan, a sir je zrnast i pomalo kiselkast. Nema ga u toliko velikim količinima, baš kao ni mesa u „mesnoj varijanti“, zbog čega do izražaja dolazi umetnost izrade samog testa.

Više podseća na bureke „stare škole“, kakve pamtimo iz detinjstva, a koji se danas teško pronalaze.

Kada jedete na licu mesta, dobićete ga isečenog na papiru, baš kao što se služi i u većini pravih buregdžinica, a kvalitet se kod „Čede“ ne dovodi u pitanje već decenijama.

Kada završite sa doručkom ili užinom, možete se osladiti prelepim pitama od višanja, jabuka ili bundeve, kao i ukusnim vanilicama i baklavama.

Do Zemuna na ukus tradicije

Priča o beogradskom bureku nikako ne može biti potpuna bez odlaska do pekare „Petrović“, koja se nalazi u Bežanijskoj ulici u Zemunu. Osnovana je davne 1921. godine, a tokom svog postojanja, zasluženo je osvajala brojne nagrade.

Nije slučajnost što ljudi ujutro, pre posla, ili na pauzi, dolaze iz drugih delova grada da se počaste baš ovde svojim omiljenim burekom.

Prodaju stotine kilograma dnevno, a kao što pretpostavljate, najbolje „idu“ tradicionalne „verzije“ sa sirom i mesom, mada je dosta popularan i onaj sa pečenicom i sirom, ali i voćni, sa višnjama.

Kore su nešto deblje, ali tanje nego kod „Čede“, sir je tečniji i zaista slastan, a sam burek nije previše zamašćen, pa očekujte pravu eksploziju ukusa u ustima.

Što se tiče cena, nešto su manje na drugim mestima (npr. kilogram bureka sa sirom košta 600 dinara), ali po našem mišljenju – to nikako ne utiče na kvalitet.

Pored bureka, ne propustite priliku da probate odlične salčiće i baklave, koje prave zaista znalački.

O ukusima ne vredi rapravljati

Bio bi greh makar ne spomenuti neke pekare koje imaju gotovo legendaran status među Beograđanima, gde se zaista jede vrhunski burek i ostala peciva, poput „Kirćanskog“ na Bulevaru Kralja Aleksandra, ili „Crvene Zvezde“ u Karađorđevoj ulici.

Stara latinska poslovica pametno kaže da o ukusima ne vredi raspravljati, tako da će svaka osoba verovatno pronaći svog favorita, koji se možda nalazi baš u njegovom komšiluku, a nije dospeo na našu listu.

U svakom slučaju, nadamo se da smo vam makar malo olakšali potragu za najboljim burekom u srpskoj prestonici, kao i da ćete uživati u specijalitetima, u koje ovi majstori svog zanata svakodnevno pripremaju sa srcem, da nam svako ulepšaju jutro.

Burek ipak ima i svoje nuspojave – pazite da ne preterate, jer će se to inače drastično odraziti na vašu dobru liniju i nivo holesterola u krvi.