BIRN otkriva da je zbog kašnjenja radova na deonici brze pruge od Beograda do Budimpešte i nepovlačenja tranši ruskog kredita Srbija do sada na ime penala platila više od 4,7 miliona dolara, a zbog greške u projektu vijadukta i tunela još dodatnih 30 miliona dolara.
BIRN je otkrio da je zbog kašnjenja radova na deonici brze pruge od Beograda do Budimpešte i nepovlačenja tranši ruskog kredita Srbija do sada na ime penala platila više od 4,7 miliona dolara, a zbog greške u projektu vijadukta i tunela još dodatnih 30 miliona dolara.
Tekst prenosimo u celosti.
Krajem oktobra u Srbiju je došao prvi od tri brza voza koje je Srbija kupila od švajcarske kompanije “Štadler”, ali kada će on krenuti redovno da saobraća na liniji Beograd-Novi Sad, koja je u izgradnji, i kasnije ka Subotici i mađarskoj granici – još nije poznato.
Aleksandar Vučić je krajem 2015. godine, tada na mestu premijera, u okviru predizbornih obećanja rekao da će “modernizacija pruge od Beograda do Budimpešte biti završena do sredine 2018. godine”.
1, 2, 3 – ponovo
Tri godine kasnije ti predizborni rokovi nisu ispunjeni. Umesto obećanog brzog voza do sredine 2018. godine, dobili smo tek započete radove na prvoj deonici Beograd – Stara Pazova, koji se finansira iz kineskog kredita, a koji su svečano otvoreni za javnost 28. novembra 2017, dok su zvanično otpočeli tek pola godine kasnije.
Za drugu deonicu Stara Pazova – Novi Sad, koja se gradi iz ruskog kredita, građevinska dozvola izdata je tek 31. januara 2019, iako je to trebalo da bude učinjeno do 29. avgusta 2017.
Na trećoj deonica, od Novog Sada do Subotice (Kelebije), koja se takođe finansira iz kineskog kredita, radovi nisu započeti, a prema BIRN-ovim saznanjima, još traje postupak izdavanja građevinske dozvole.
Najnovija obećanja ponovo su vezana za predizborni trenutak. Vučić, koji je u međuvremenu postao predsednik kom se u maju naredne godine završava mandat, ponovo obećava brzu vožnju, ovoga puta samo do Novog Sada i to početkom sledeće godine.
Može li pruga do tog obećanog roka u februaru naredne godine biti osposobljena za bezbedan prevoz putnika i robe, i koliko su građane Srbije koštale dosadašnje docnje na realizaciji ovog projekta?
Sudeći prema izjavi koju je za BIRN dao jedan ekspert, koji nije želeo da mu objavimo ime, a koji je upoznat sa detaljima realizacije projekta na delu brze pruge, ne bi trebalo očekivati da saobraćaj bude pušten pre proleća. Slično se može zaključiti i iz odgovora koje je BIRN dobio od Infrastrukture železnice i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koji kažu da su “radovi u visokom stepenu završeni”, ali i da predstoje testiranja pruge.
Osim problema sa probijanjem rokova, BIRN saznaje da je zbog grešaka u projektu, kao i nepovlačenja rata kredita na vreme, Srbija već platila ogromne penale, dok se u isto vreme novac umesto na izgradnju, rasipao na nabavku automobila, šoljica za kafu, bojlera….
Prema saznanjima BIRN-a, zbog grešaka koje je Institut za saobraćaj CIP napravio prilikom projektovanja vijadukta i tunela u Čortanovcima, država je morala da ruskom partneru plati odštetu od oko 30 miliona dolara.
BIRN takođe saznaje da zbog kašnjenja u povlačenju tranši ruskog kredita za izgradnju deonice od Stare Pazove do Novog Sada, Srbija je platila kaznu od više od 4,7 miliona američkih dolara.
Tu informaciju iz Infrastrukture železnice i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nisu ni potvrdili ni demantovali, ali ju je za BIRN potvrdila bivša ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.
Ona je kazala da se tek nakon uzimanja ruskog kredita od 800 miliona dolara došlo do saznanja da “po tom kreditu nisu dogovoreni konkretni projekti, već je načelno dogovoren iznos kredita za železnicu” što je bio jedan od razloga nepovlačenja kredita u dogovorenom roku i plaćanja penala.
Ukoliko su ove tvrdnje tačne, postavlja se pitanje ko je kriv što je kredit od čak 800 miliona dolara uzet, a da nisu postojali projekti ili nisu bili dobro urađeni? Postavlja se i pitanje na osnovu čega su onda Zorana Mihajlović i Aleksandar Vučić već tokom 2015. više puta najavljivali početak izgradnje pruge Beograd-Budimpešta do kraja te godine i da li su svesno davali lažna obećanja.
BIRN je došao do dokumenata koji pokazuju da novac iz kredita nije korišćen samo za gradnju pruge, već je korišćen i za zakup šest automobila od ruske firme RŽD koja je izvođač radova na deonici od Stare Pazove do Novog Sada, što je plaćeno skoro neverovatnih 720.000 dolara.
Probijeni svi rokovi
Pruga kroz Srbiju, od Beograda preko Novog Sada i Subotice do Kelebije, dugačka je nešto više od 180 kilometara, a njena rekonstrukcija obavlja se na tri deonice.
Deonica od Beograda do Stare Pazove finansirana je iz kineskog kredita. Sredstva za deonicu od Stare Pazove do Novog Sada obezbeđena su iz ruskog kredita, dok se radovi na deonici od Novog Sada preko Subotice do graničnog prelaza Kelebija finansiraju takođe iz sredstava obezbeđenih iz kineskog kredita.
Nakon probijanja rokova, radovi na deonicama Beograd-Stara Pazova i Stara Pazova-Novi Sad su pri kraju, dok izgradnja pruge od Novog Sada do Kelebije nije ni započeta.
Na delu pruge od Beograda do Stare Pazove, prema ugovorenom roku, trebalo je da radovi budu okončani do 6. juna ove godine. Prema informacijama koje je BIRN dobio iz Infrastrukture železnice, koja je investitor projekta, aneksom ugovora rok je produžen do 30. septembra ove godine. Međutim, i ovaj rok je probijen, jer radovi još uvek nisu okončani, a predstoji i testiranje signalizacije.
U odgovoru Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture od 18. oktobra navodi se da kompanija DB (Deutsche Bahn) koja obavlja nadzor nad realizacijom ovog posla, svojom odlukom se saglasila sa navedenim produženjem roka za završetak radova. Kažu da su svi radovi na navedenoj deonici do sada u visokom stepenu izvršeni i da su započeli statički testovi na geometriji koloseka, kao i statička testiranja signalno-sigurnosnih i telekomunikacionih sistema. Dinamička testiranja pruge za velike brzine planirana su, kažu, za januar i februar sledeće godine.
Za razliku od podataka dostavljenih u odgovoru BIRN-u, na zvaničnoj internet strani ministarstva naznačeno je da je do kraja 2021. godinе planiran završеtak radova na dеonici Bеograd Cеntar-Stara Pazova-Novi Sad.
Ruski penali i srpski promašaji
Kada je reč o deonici od Stare Pazove do Novog Sada, koja se finansira iz ruskog kredita za koji je sporazum potpisan još u januaru 2013, sa njenom izgradnjom se kasni već godinama. Pomenuti ugovor o kreditu važio je pet godina, a kako u tom roku izgradnja nije počela i kako nisu povučena raspoloživa sredstva kredita, Srbija je, kako BIRN saznaje, to kašnjenje platila više od 4,7 miliona američkih dolara.
Penali su plaćeni nakon što je Protokolom iz decembra 2016. izmenjen sporazum iz 2013, kojim je Srbija dobila dodatne četiri godine da iskoristi ruski kredit od 800 miliona dolara.
Protokolom koji, inače, nije potvrđen u parlamentu, a kojim je izmenjen postojeći Zakon o ruskom kreditu, predviđena su dva roka za plaćanje penala na neiskorišćeni iznos kredita – jedan je bio do 15. marta 2018, a drugi je do 15. marta naredne godine.
Rok za korišćenje kredita ističe do kraja ove godine, što se na sajtu ministarstva navodi i kao rok za završetak ove deonice brze pruge. Da li će do tada sve i biti završeno, da li će biti povučena sva sredstva ruskog kredita, kao i da li će država Srbija ponovo plaćati penale ukoliko do tada ne iskoristi ruski kredit, znaće se 31. decembra kad ističe rok za njegovo korišćenje.
Iako su Infrastruktura železnica Srbije i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) letos negirali da je došlo do pomeranja rokova, višegodišnjeg kašnjenja u izgradnji brze pruge Beograd-Budimpešta, te da shodno tome, nije bilo ni penala koje bi odgovorni za to morali da isplate, BIRN saznaje da je zbog kašnjenja sa korišćenjem sredstava iz ruskog kredita, do kog je došlo zbog kašnjenja početka radova na deonici Stara Pazova-Novi Sad, Srbija u martu 2018. Rusiji platila 4.733.000 američkih dolara.
Ovu informaciju u preduzeću Infrastruktura železnice nisu za BIRN ni potvrdili ni demantovali, uz objašnjenje da oni to ne znaju.
„Infrastruktura železnice Srbije ne vrši navedena plaćanja i ona nisu u našoj nadležnosti, pa samim tim Vam i ne možemo dati navedene detalje o kreditu. Navedena plaćanja vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, odnosno druga resorna ministarstva u Vladi Srbije“, naveli su u odgovoru BIRN-u.
Nakon tri urgencije i čak 18 dana, identičan odgovor dobili smo i iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Naime, u slovo isti odgovor ministarstvo je samo prekopiralo, tako da čak nisu promenili ni naziv institucije za koju tvrde da nije nadležna za navedena plaćanja, pa je tako u prvoj rečenici ostalo da „Infrastruktura železnice ne vrši navedena plaćanja…“ umesto da je navedeno da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ne vrši navedena plaćanja.
Takođe je prekopiran i deo rečenice iz odgovora Železnice da „navedena plaćanja vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, odnosno druga resorna ministarstva u Vladi Srbije“, što dodatno ukazuje da se pitanjima koja je BIRN uputio ministarstvu, uopšte nisu bavili, jer bi inače bar promenili naziv institucije u čijoj je nadležnosti plaćanje pomenutih penala u pokušaju da sa sebe skinu obavezu da odgovore na postavljeno pitanje.
Zorana Mihajlović o penalima zbog greške u koracima
Kako do odgovora na ovo pitanje nismo uspeli da dođemo ni u železnici ni od aktuelnog rukovodstva ministarstva, potražili smo ga od bivše ministarke Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović.
Ona je BIRN-ova saznanja potvrdila, dodavši da se suma od 4,7 miliona dolara odnosi na ceo ruski kredit koji je, inače, odobren za radove i usluge za železnicu na teritoriji Srbije.
“Nažalost, nakon preuzimanja Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, uvideli smo da po tom kreditu nisu dogovoreni konkretni projekti, već je načelno dogovoren iznos kredita za železnicu”, kaže ona za BIRN.
Navodi da je dodatno utvrđeno da i projekti koje je radio Saobraćajni institut CIP nisu odgovarali stvarnoj situaciji na terenu.
“Na to nam je ukazao i ruski partner, što je bio još jedan od razloga nepovlačenja kredita u dogovorenom roku. Penali o kojima govorite proizilaze iz člana 2. Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o odobrenju državnog izvoznog kredita Vladi Republike Srbije, koji se odnosi na sva nepovučena sredstva u roku od 5 godina, na koliko je prvobitno dogovoren kredit”, navodi se u odgovoru Zorane Mihajlović.
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o odobrenju državnog izvoznog kredita Vladi Srbije potpisan je 11. januara 2013. u Moskvi. U ime Vlade Srbije potpisao ga je tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić. Nakon što je Skupština izglasala Zakon kojim je ovaj sporazum potvrđen, on je stupio na snagu 15. marta iste godine.
Ruska strana se obavezala da će isplatiti 800 miliona dolara, za koje je srpskoj strani dato pet godina da ih iskoristi. Nakon isteka roka raspoloživosti kredita, Srbija je Rusiji morala da isplati proviziju od jednog procenta iznosa kredita koji nije iskorišćen.
Prema dokumentu u koji je BIRN imao uvid, 30. decembra 2016, nešto više od 14 meseci pre isteka raspoloživosti ruskog kredita, Zorana Mihajlović, tadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, potpisala je ispred Vlade Protokol o izmenama sporazuma o ruskom kreditu iz januara 2013. Ovim protokolom Srbiji je mogućnost da koristi kredit produžena do kraja 2021. godine, ali je Srbija i obavezana da do 15. marta 2018. plati proviziju na deo kredita koji ne bude iskorišćen do 31. decembra 2017. godine, što se i dogodilo, zbog čega je Srbija platila već pomenutih 4,73 miliona dolara.
Istu obavezu Srbija ima i za iznos kredita koji ne bude iskoristila do 31. decembra 2021. Za plaćanje tog iznosa Srbiji je dat rok do 15. marta 2022. godine.
U svom odgovoru BIRN-u, o pomenutoj izmeni sporazuma o ruskom kreditu, govori i Zorana Mihajlović, objašnjavajući da je morao biti potpisan zbog nedostatka projekata.
“Sagledavajući situaciju na terenu, da nemamo gotove projekte, a da rok korišćenja kredita ističe, tražili smo produženje roka važenja kredita, te je iz tog razloga trebala biti i plaćena naknada za koju ste pitali”, kaže ona dodajući da su “intenzivnim radom u resoru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ubrzane aktivnosti na realizaciji ruskog kredita, što je rezultiralo završetkom projekata u ugovorenim rokovima”.
“Nakon toga, više nije bilo plaćanja ovakvih penala…”, navodi u odgovoru Zorana Mihajlović.
Da je problema sa početkom radova na deonici finansiranoj iz ruskog kredita bilo i nakon protokola o produženju ruskog kredita potpisanog pretposlednjeg dana 2016. godine, govori i dopis koji je Sergej Aleksejevič Pavlov, generalni direktor RŽD International, ruske kompanije koja je izvođač radova na pomenutoj deonici, uputio ministarki Mihajlović.
U dopisu do kog je BIRN došao, a koji je ministarki upućen mesec dana nakon potpisivanja protokola o produženju perioda korišćenja ruskog kredita, navodi se da RŽD potvrđuje spremnost da izvršava obaveze koje su mu poverene u okviru ugovora i da pruža podršku srpskim partnerima. Izražava se, međutim, i sumnja da će građevinska dozvola biti dobijena na vreme.
Nastavak čitajte na BIRN.rs
Kako su EPS, Putevi Srbije i Železnica izvukli milijardu evra nezakonitim tenderima
Dodaj komentar