Srbi tamane ova 3 leka ni ne sluteći da izazivaju ozbiljnu zavisnost

Potrošnja lekova za smirenje (anksiolitika), otkako je pre osam godina uvedeno pravilo da lekar mora da ih prepiše, smanjena je ali samo prilikom izdavanja na recept, jer se i dalje Srbi dovijaju na različite načine da do njih dođu na nelegalan način.

Podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) koji su dostavljeni Telegrafu.rs, pokazuju da se potrošnja „bromazepama“, „bensedina“, „ksalola“, „lorazepama“ i drugih sedativa u našoj zemlji smanjuje.

Međutim, priče iz komšiluka, od rodbine, prijatelja pa čak i sa foruma govore da svako ima nekog apotekara koji će mu izdati neki od ovih lekova bez recepta, ili lekara koji će mu recept napisati bez obzira na to što zdravstveno stanje to ne zahteva.

– Dragi moji, ja sam totalno zbunjena, ako neko zna neka piše. Da li rivotril i bromazepam spadaju u istu grupu lekova? Danas sam od jedne komšinice čula da bromazepam ne izaziva zavisnost, pa mi je kao bolje da pijem njega umesto Rivotrila jer on izaziva zavisnost, a bromazepam ne. A ja sam mislila da je to svejedno, da su ta oba leka iz iste grupe lekova? Sad ne znam sta da radim – samo je jedno od pitanja i komentara na srpskim forumima koje najbolje svedoči koliko se olako shvataju ovi lekovi.

Kada se koristi rivotril?

Rivotril je jedan od najjačih anksiolitika, koristi se kod epi-napada, ali i u psihijatriji kada postoje problemi sa spavanjem i izražena anksiozna simptomatologija sa paničnim napadima.

Istina je da korišćenje i jednog, i drugog leka izaziva zavisnost i može biti opasno po zdravlje, a više tome za „Telegraf“ objasnila je psihijatar dr Tijana Antin Pavlović.

– Ništa od psihijatrijskih lekova ne bi trebalo da se uzima na svoju ruku. Kod nas se obično piju lekovi iz grupe benzodijazepina, odnosno bensedin ili bromazepam koji se piju i kad treba, i kad ne treba. Ti lekovi se uzimaju na svoju ruku bez preporuke lekara, a zapravo oni imaju najveći potencijal da stvore zavisnost u odnosu na sve druge psihijatrijske lekove. Rivotril spada u tu grupu i takođe ima veliki potencijal da napravi i psihičku, i fizičku zavisnost – kaže ona.

Kako ističe dr Antin Pavlović, ljudi često ne prepoznaju svoje simptome, pa misle da su napeti, a zapravo su depresivni.

– Nekada ta napetost ne mora da znači da treba da se smirimo, nego može biti simptom nekog drugog psihijatrijskog poremećaja.

Psihijatrijski lekovi se daju kratko i kontrolisano, a zanimljivo je antidepresivi prave manju zavisnost od bromazepama, bensedina i rivotrila.

– Zavisnost može da bude psihička i fizička. Neki pacijenti misle da im samo lek pomaže, a drugi imaju tu fizičku zavisnost kada ispoljavaju simptome poput napetosti, glavobolje, problema sa spavanjem, drhtavicom, bolovima… Upravo zato kada isključujemo lekove iz upotrebe, posebno iz grupe benzodijazepina, to radimo postepeno kako bi organizam shvatio da treba postepeno da se oslobađa te hemije.

Ljudi u Srbiji posežu za ovakvim lekovima onda kada nastupi sindrom sagorevanja i kada se psihički, i fizički iscrpe.

– Zaista živimo u vrlo stresnom vremenu i zaista smo svi u različitim dilemama i promišljanjima. Nije sramota da se obratimo psihijatru i odemo kod stručne osobe na razgovor. Možda i da popijemo neki lek, ali pod budnim okom stručnjaka, ne na svoju ruku – ističe dr Antin Pavlović.

Ako nemamo ozbiljnu psihijatrijsku simptomatiku i posle stresnog dana jednostavno želimo da se smirimo, mnogo bolje od bromazepama ili bensedina može pomoći biljka Rhodiola rosea.

– Ova biljka smanjuje napetost, daje psihičku izdržljivost, čuva nadbubrežne žlezde, smanjuje kortizol, ne pravi zavisnost. Ujedno tu su i vitamini B kompleksa, kao i magenzijum. Sve nas to čuva od stresa, ali na prirodan način – zaključuje dr Tijana Antin Pavlović u razgovoru za „Telegraf“.