Danima već slušamo od odgovornih da su zdravstveni kapaciteti u Srbiji popunjeni, a da se učenički i studentski domovi, sportske hale i slični prostori pretvaraju u namenske bolnice za lečenje Covid pacijenata.
U isto vreme, na samo desetak kilometara od Niša, jedan objekat tavori zapušten i prazan.
Da ironija bude veća, on je lokacijski izolovan i po svom kapacitetu i nameni savršeno odgovara trenutnim potrebama zdravstva.
Bogata istorija, a budućnost neizvesna
Nekada Banovinski sanatorijum za tuberkulozu, kasnije Sanatorijum za plućne bolesti i tuberkulozu, zatim Specijalna bolnica, pa Zavod, sve do Кlinike za plućne bolesti i tuberkulozu Кliničkog centra Niš, bolnica u Knez Selu, danas je sablasno prazan objekat a njegova dalja sudbina nepoznata.
Hoće li nekadašnja bolnica u Knez Selu biti adaptirana u Kovid bolnicu, o tome niko ne može da govori sa sigurnošću.
„Za sada, što se tiče struke i naše organizacije, nema nikakvih razgovora o tome. Lično ja nemam kompetenciju da dam odgovor na to pitanje, iako sam indirektno bio uključen u neke konsultacije o tom objektu, budući da sam tamo započeo svoju doktorsku karijeru. Ali, uz odgovarajuća ulaganja renoviranje i adaptaciju, svakako da se objekat može sanirati i da je u tom prostoru lakše napraviti bolnicu za kovid pacijente, nego uzeti dve stambene zgrade i u njima instalirati svu potrebnu medicinsku opremu“, rekao je prof. dr Milan Rančić, direktor Klinike za plućne bolesti KC Niš, gostujući na TV Belle amie, a preneo portal Niške vesti.
Slično mišljenje izneo je nedavno na svom Facebook profilu i prof. dr Dragan Milić direktor Klinike za kardiohirurgiju KC Niš.
„Knez Selo se nalazi na 10 km od Niša i može se lako videti koju bi komparativnu prednost Niš imao u odnosu i na Novi Sad i Beograd u uslovima pandemije. Pacijenti sa Covid-19 lečili bi se u specijalizovanoj ustanovi u USLOVIMA IZOLACIJE, čime bi se prenošenje infekcije dramatično smanjilo, ako ne i potpuno sprečilo. Formiranje Instituta za plućne bolesti u Knez Selu (u Novom Sadu takav Institut već postoji), gde bi pored Klinike za plućne bolesti bila i Klinika za grudnu hirurgiju, omogućilo bi najbolji i sveobuhvatni način lečenja plućnih bolesnika. Preseljenjem klinike u grad, najteži plućni bolesnici našli su se u zgradi pored jednog od najprometnijih niških bulevara, gde je kvalitet vazduha daleko lošiji u odnosu na prirodni ambijent borove šume u Knez Selu“, istakao je prof. Milić.
Racionalizacija i bolja organizacija zdravstvene službe bili su razlog preseljenja zdravstvene ustanove u Knez Selu u staru zgradu Interne klinike KC Niš, gde radi od 15. aprila 2018. godine.
Kao specijalizovana zdravstvena ustanova velikog kapaciteta, klinika u Knez Selu je 70 i više godina lečila pacijente sa različitim bolestima pluća, čak i onih najtežih.
„Zgrada u Knez Selu je osmišljena i funkcionisala je kao bolnica i bila je lečilište velikog kapaciteta. U međuvremenu rađene su neke rekonstrukcije, izgradnje i dorade. U vreme kada je bila Sanatorijum za lečenje tuberkuloze, imala je 500 postelja i tu su isključivo bili smeštani pacijenti oboleli od TBC. Teško da sada taj kapacitet može da se vrati“, ističe prof. Rančić.
Potonuće Knez Sela
Urušavanje Bolnice u Knez Selu počelo je devedesetih godina prošlog veka, kada su zračna tela i linearni akceleratori Klinike za onkologiju, koja je funkcionisala u ovoj zdravstevnoj ustanovi, premešteni u grad da bi bili dostupniji pacijentima.
„Tada je počelo, uslovno da kažem, potonuće Knez Sela. Trenutno kako stoje stvari, tamo ima mnogo posla, dosta infrastrukture treba obnoviti, a da ne govorimo o medicinskoj opremi u koju, takođe, treba uložiti dosta da bi bolnica profunkcionisala kako treba“, dodao je prof. Rančić.
Duplo više preminulo u KC Niš od prijavljenog?
U Kliničkom centru Niš je prošlog vikenda preminula skoro polovina ukupno umrlih pacijenata u Srbiji kod kojih je potvrđeno prisustvo korona virusa, zvanični su podaci Ministarstva zdravlja i ove zdravstvene ustanove.
Dobro obavešteni izvori iz niškog KC, međutim, kažu za Danas da je broj umrlih u kovid objektima te ustanove „najmanje duplo veći“.
Prema podacima Ministarstva zdravlja, u Srbiji je tokom vikenda preminulo ukupno 20 pozitivnih pacijenata, a po podacima uprave KC – u toj ustanovi ih je umrlo osmoro. U Srbiji je od subote do nedelje popodne zvanično preminulo 11 pozitivnih pacijenata, a u KC Niš u istom periodu više od polovine od tog broja – šestoro.
– Ni ovakvi podaci nisu tačni, jer je samo na Klinici za anesteziju i intenzivnu terapiju, na kojoj se smeštaju najteži kovid pacijenti, od subote uveče do nedelje popodne preminulo 11 pacijenata, a u drugim kovid objektima još najmanje troje. Ne znam da li se namerno prećutkuje broj stvarno umrlih, ali je činjenica da uprava KC od početka epidemije ne saopštava čak ni pravi broj umrlih kod kojih je potvrđen virus. U toj „statistici“, naravno, nikada nije ni bilo mesta za pacijente koji su bili hospitalizovani u kovid objektima, imali simptome korona infekcije, lečeni po protokolu i terapijom za kovid, ali su umrli od takozvanih komorbiditeta, ili su bili „samo“ suspektni na virus – jer nisu testirani, ili su im rezultati dva testa neusaglašeni, ili još nisu stigli, ili su „izgubljeni“ – kaže jedan od dobro upućenih zdravstvenih radnika KC „sa prve linije borbe protiv korone“.
Uprava KC je na jednoj od retkih konferencija za novinare, početkom ovog meseca, odbila da saopšti stvaran broj preminulih u kovid objektima te zdravstvene ustanove od početka epidemije, navodeći da za to „nije nadležna“, upućujući medije na vladin Krizni štab.
Niški KC je i našem listu odbio da dostavi podatke o ukupnom broju preminulih u njegovim kovid objektima, zbog čega smo uputili žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja.
Prema navodima na veb-sajtu KC, do juče popodne u kovid objektima te ustanove bilo je hospitalizovano 378 pacijenata, od kojih je kod 190 potvrđen korona virus, a 17 pacijenata je bilo na respiratorima.
U poslednja 24 časa preminuo je jedan pozitivni pacijent, tvrdi se na sajtu te ustanove.
Dodaj komentar