Bliski saradnik premijerkinog brata izgradio nelegalnu MHE na Mlavi zbog koje Petrovac pije vodu opasnu po zdravlje

Derivaciona MHE Krepoljin na reci Mlavi radi bez upotrebne dozvole. Izgrađena je u tišini u periodu od 2016. do 2017. godine bez znanja meštana, usred Ribarske klisure na prostoru koji je prema Prostornom planu RS označen kao regionalno vodoizvorište pod imenom Gradac. Za kratko vreme , MHE je izazvala najpre poplavu čitavog sela, za šta vlasnici nikada nisu snosili posledice a proteklih godinu dana akumulacija se pretvara u izvorište zagađenja reke Mlave. Ispuštanjem vode iz akumulacije u više navrata su se dešavali manji pomori ribe a reka je promenila boju iz zelene u braon.

Poslednji Batutov izveštaj o kvalitetu voda iz javnih vodovoda, za 2020. godinu, pokazao je da voda u Petrovcu na Mlavi može da bude opasna po zdravlje odnosno da je mikrobiološki neispravna. Naime vodoizvorište u malom Laolu za gradski vodovod nalazi se neposredno uz korito Mlave, a prošlogodišnje poplave izazvane radom nelegalne MHE podigle su nivo voda do zone sanitarne zaštite vodoizvorišta u Malom Laolu.

Vlasnik MHE Krepoljin je Srđan Ocokoljić koji je MHE pod vrlo čudnim okolnostima priključio na elektro mrežu srbije. Dozvolu je Ocokoljić dobio od EPS-a u Zaječaru ali njegovi poslovni partneri koji su izgradili ovu MHE imaju takođe problematičnu istoriju sa priključivanjem MHE na elektromrežu.

Naime, firma koja je radila na izgradnji MHE Krepoljin, W&W Energy je u vlasništvu Bojana Milovanovića i Miodraga Mirčetića, koji je široj javnosti poznat kao bliski saradnik Igora Brnabić, premijerkinog brata.

Bojana Milovanovića, pored vlasništva nad firmom koja je radila na MHE Krepoljin je vlasnik firme W&W Inženjering koja je većniski vlasnik MHE Dubočica 2 zbog koje je 6 službenika EPS-a u Kraljevu završilo na sudu. Oni su osumnjičeni da su tokom 2016. i 2017. godine nezakonito angažovali zaposlene i mehanizaciju EPS-a na izgradnji elektroenergetskog objekta za potrebe MHE Dubočica 2.

Postavlja se pitanje – Kako je MHE Krepoljin bez upotrebne dozvole se priključena na elektro sistem?

Građani protestuju

– Sama MHE, odnosno vodozahvat je napravljen na prostoru Ribarske klisure koji je rezervisan prostornim planom RS za regionalno vodoizvorište pod imenom Gradac. Taj prostor je uzurpiran odlukom lokalne samouprave – objašnjava za naš portal Ivan Milosavljević ispred organizacije „Odbrana reke Mlave“.

On kaže da se nekoliko kilometara nizvodno od MHE Krepoljin nalazi  lokacija Vitman, za koju je lokalna samouprava još pre nekih desetak godina dala dozvolu za gradnju firmi iz Niša.

– Ova lokacija se takođe nalazi teritoriji koja je Prostornim planom rezrvisana kao vodoizvorište. Na toj lokaciji su prijavljeni radovi za MHE Koziji grb a treba daje  gradi Global Enregy iz Niša. Za sada se ništa ne dešava, postavili su građevinsku tablu ali nema početka radova – kaže Ivan.

Javnost nizvodno od MHE, naročito u Petrovcu na Mlavi se uzbunila jer je Mlava promenila boju koja je već decenijama zelena. Mlava je planinska brza reka a ove godine je naročito u letnjem periodu bila braonkaste boje, crvene, blago zamućena i dolazilo je do manjih pomora ribe pa se javnost digla na noge da sazna šta se dešava sa rekom.

– U junu su prvo naglo ispustili akumulaciju da bi ispustili talog jer su počeli procesi cijanobakterija, algi, anoksične vode, toksina koji se talože. Kada su naglo ispustili vodu izazvali su pomor riba. Druga havarija je u najavi jer je situacija sada još gora nego što je bila, jezero su potpuno preuzele cijanobakterije – kaže Ivan.

Ivan kaže da postoji mogućnost da kapacitet MHE Krepoljin premašuje 2MW, mada je istaknuta jačina od 1900 kW . Za MHE jačine ispod 2 MW nije potrebna strateška studija procene uticaja na životnu sredinu, te je na taj način izbegnuta izrada ovog dokumenta pre gradnje same MHE.

Meštani Petrovca na Mlavi su organizovali protest 18. septembra zbog alarmantne situacije i odsustva reagovanja nadležnih.

– Na protestu smo izneli svoje zahteve a zahtevi se odnose na, od naše lokalne samouprave usvojenu građansku inicijativu koju je podržalo 2 hiljade ljudi svojim potpisima. Ona je jednoglasno usvojena u našoj Opštini i predviđa izradu kumulativne i strateške studije o bezbednosti i uticaja na životnu sredinu mini hidro elkektrana u Žagubici, sagrađenih i onih koje se planiraju. Tim strateškim dokumentom, naša opština bi mogla da zaštiti i reku Mlavu i teritoriju čitave opštine od štetnih posledica koje se već dešavaju – obašnjava Milosavljević.

Drugi zahtev se odnosi na branu koju je napravilo privatno lice u selu Ždrelo bez dozvole. Ivan Lazarević kaže da prema rečima opštinskih službenika postoji rešenje o rušenju ove branea treći zahtev se odnosi na brisanje svih potencijalnih lokacija za mhe u opštini Petrovac na Mlavi iz svih planskih i strateških dokumenata.

Lokalna samouprava do dana današnjeg nije izašla u susret ni po jednom zahtevu niti je pristala na sastanak za građanima.

Predsednik opštine Petrovac na Mlavi građanima se obratio saopštenjem na opštinskom sajtu.

Susedna opština Žagubica reagovala

Nakon negodovanja javnosti zbog izgradnje MHE Krepoljin, lokalna samouprava na čelu sa predsednikom opštine Žaguboca, Safetom Pavlovićem je angažovala stručnu komisiju koja će ispitati sve dozvole za izgradnju MHE na teritoriji ove opštine. Komisija je proverila dokumentaciju samo za MHE Krepoljin jer su im samo ti dokumenti bili dostupni. Komisiju su činili Ivica Šturbek, predsednik Zelene Asocijacije, dr Ratko Ristić, red. prof. Univerziteta u Beogradu i Nikola Kuridža, dipl. inž. mašinstva.

Zaključak ove komisije je da  MHE „Krepoljin“ nije mogla da dobije ni građevinsku dozvolu.

“Komisija smatra da je prilikom sprovođenja procedure za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju MHE „Krepoljin“ došlo do značajnih povreda odredbi koje su utvrđene odgovarajućom prostorno-planskom dokumentacijom (Prostorni Plan Republike Srbije i Prostorni Plan opštine Žagubica), odnosno, građevinska dozvola nije ni mogla biti izdata, jer je u koliziji sa prethodno definisanom namenom prostora. Takođe, administrativne službe opštine Žagubica su izdale određene akte koji se pozivaju na Katastar malih hidroelektrana (iz 1987. godine), koji nikada nije usvojen kao zvaničan dokument Republike Srbije. Takođe, opštinske službe su zanemarile moguće posledice po stanje životne sredine usled izgradnje MHE „Krepoljin“ i nisu sprovele kontrolu ispunjenosti uslova koje su same propisale”, je zaključak stručne komisije o MHE Krepoljin.

– Opštinske inspekcije nisu dobro nadgledale samu izgradnju. U izveštaju komisije je preporučeno da se po pitanju MHE lokalna samouprava vodi mišljenjem zaštitnika građana o MHE i da u svim daljim koracima konsultuju lokalnu samoupravu u Petrovcu na Mlavi kao i njihove stručne službe i organizacije za zaštitu životne sredine. Taj izveštaj stručne komisije na čijem je čelu profesor dr Rastko Ristić je usvojena na Opštinskom veću i u skupštini opštine Žagubica. Doneta je odluka da se stopiraj izdavanje svih građevinskih i upotrebnih dozvola za mhe u opštini Žagibica. Taj izveštaj komisije su prosledili Ministarstvu građevine – pojašnjava Ivan.

– Mi i dan danas ne znamo da li MHE radi sa upotrebnom dozvolom. Moja supruga i ja smo poslali prijavu Inspekciji za zaštitu životne sredine i građevinskoj inpekciji u Žagubici u kojoj smo im predočili da se krše Zakoni o zaštiti prirode, da postoji velika opasnost od havarija i poplava i tražili smo hitan inspekcijski nadzor, zajednički nadzor građevinske inspekcije i za zaštitu životne sredine.Tu prijavu su nam vratili pod izgovorom da ih nismo pravilno potpisali. Proijavu smo ponovo poslali i bila im je na stolu neposredno pre nego je mhe izazvala poplavu, na šta smo i upozoravali u samoj prijavi – kaže on.

Ivan kaže da je Inspekcijski nadzor građevinske inspekcije je urađen i stavljen ad acta.

– Inspekcija je prihvatila objašnjenje vlasnika Srđana Ocokoljića da je to bio probni rad elektrane pošto su se priključili na eloktro mrežu Srbije, te su onda napunili akumulaciju i testirali kako mhe radi. Znači radili su bez upotrebne dozvole, izazvali poplavu a inspekcija je to očigledno uvažila pošto nikakve mere nisu izrečene i nikakva odšteta nije isplaćena ljudima koji su stradali u toj poplavi. Predočeno im je da treba da izvrše radove na učvrćenju brane a prijavu su odbacili – dodaje Ivan.

Prema Ivanovim rečima mogući ishod je da ne postoji protivotrov za bakterije u akumulaciji i da je jedni spas za eko sistem reke Mlave zabrana rada „MHE Krepoljin“ i pražnjenje akumulacije da se ne bi napravile neke dugoročnije i mnogo opasnije štete.

On objašnjava da zbog stvaranja cijanobakterija u vodama akumulacije mogu da stradaju seoski bunari i izvori jer je sastav Homoljskih planina krečnjački od kojih samo jedna trećina vode ide vodotokom a dve trećine idu podzemnim vodama i napajaju izdane i bunare iz kojih se crpi voda za piće. Akumulacija je velika ali centrala Krepoljin radi nekih najviše sat vremena dnevno ,po svedočenjima ribolovaca.

– Sve to što se dešava u vodama akumulacije može vrlo lako da završi na našim česmama, bunarima u našem lancu ishrane u kojem smo mi na vrhu. To je vrlo ozbiljno i opasno, da ne pominjem da se u Petrovcu ljudi tradicionalno kupaju, jako smo vezani za nju, ona je naš identitet a strašno je ugrožena radom jedne nelegalne MHE koja proizvodi jako malo struje i pravi nesagledivu štetu – zaključuje Milosavljević.