Glumica Branka Veselinović napunila je danas 103. godine, a na mladalačkoj energiji mogle bi da joj pozavide i znatno mlađe kolege.
Vedra i nasmejana, Branka stavlja ruž za usne kako bi lepše izgledala. Čak i kada je prolazila kroz teške trenutke, nikada nije klonula duhom niti je za nečim žalila.
– Jako sam uzbuđena jer slavim 103. rođendan. U duši još gajim sećanje na detinjstvo, nisam kao stare osobe. Još uvek imam elana za život i svaki dan započinjem vežbanjem. Ljudi me često pitaju koja je tajna dugovečnosti, a ja verujem da je to optimizam. Nikada nisam pila ni pušila, a i u ovim godinama svakog jutra radim gimnastiku. Nijedan dan mi ne prođe u dosadi, evo juče sam ceo dan slikala. Svaki dan pišem pesme, gledam filmove i volim da se družim sa penzionerima. Volim da čitam i za to mi ne trebaju naočare – rekla nam je Branka.
Kako kaže, svesna se starosti ali se svakog dana raduje životu.
– Svesna sam da sam stara, ali sam jako srećna što sam živa. Mnoge mlađe kolege su preminule i srce me boli zbog toga. Važno mi je da kažem svim starim ljudima da se ne predaju. Ne volim kada vidim da se sklanjaju od svih jer misle da nemaju više ništa da kažu. Ali ja imam još mnogo toga da kažem i podelim sa svetom. Često odlazim u dom penzionera i govorim im poeziju, jer to volim – priča Branka i otkriva da joj malo šta nedostaje.
U životu je, kaže, najvažnije sačuvati optimizam.
– Imala sam bogat i ispunjen život. U suprugu Mlađi sam pronašla ljubav i razumevanje, a u pozorištu i na televiziji sam ostvarila mnoge uloge. Pet meseci sam bila u Americi sa mojim Mlađom, igrali smo Brehta na engleskom. Svakog dana napišem po nekoliko pesma, zadovoljna sam životom. Mladi treba da sačuvaju svoj optimizam i da se ne žale da im je dosadno. Davala sam se nesebično i radila sam mnogo humanitarnih akcija. Doživotni sam ambasador Unicefa i počasni građanin Novog Sada. Kuću u kojoj živim prodala sam prošle godine, a novac sam poklonila za godišnju nagradu glumcima Jugoslovenskog dramskog pozorišta – priča nam Branka, koja je i u 103. godina zadržala vedar duh.
Život nakon stote godine ume čoveka da dovede i u neobične situacije, a Branka s osmehom prepričava anegdotu, ni manje ni više, nego o svojoj smrti.
– Nedavno sam bila u pozorištu i prišla mi je jedna žena i rekla: „Jao, gospođo, kako vi ličite na pokojnu Branku Veselinović“, meni je to bilo smešno i sada volim da ispričam tu priču. Ljudi treba da se smeju i da budu srećni, a ja to jesam – poručila je na kraju razgovora za Alo! najstarija srpska glumica.
Zagrljaj pred vrtićem je trajao kratko: Simona, mama ti umire!
Dodaj komentar