Magazin

Božićne tradicije širom sveta: rolerima u crkvu a Deda Mrazu pivo i pita

64_tradicoes-natal-mundo-1-

Različiti načini proslave, mnogobrojni običaji, kulturne razlike čine svaku zemlju jedinstvenom i utoliko zanimljivijom. Ipak, kako i priliči, ono što krasi svaku od njih su obilne i bogate trpeze.

Hrišćani širom sveta koji se pridržavaju Gregorijanskog kalendara danas slave Božić. Papa Franja je na bdenju uoči Božića u Crkvi Svetog Petra u Vatikanu rekao da je Isus rođen u siromaštvu i da se treba podsetiti da je služenje drugima važnije od potrage za statusom u društvu.

Služba je održana pred mnogo manje vernika nego ranije zbog mera protiv korona virusa. Tokom službe papa Franja je rekao da ljudi koji su ravnodušni prema siromašnima vređaju Boga i pozvao sve da zanemare dekor i blještavost i da se sete najugroženijih.

Mnoge zemlje će i ovaj Božić provesti u izolaciji upravo zbog širenja novog omikron soja, a najteže pogođene su Italija, Francuska i Velika Britanija koje dnevno beleže desetine hiljada zaraženih.

Uprkos pandemiji države se trude da godinama održe tradiciju i zajedno sa porodicom i prijateljima obeleže ovaj važan praznik. Bogata trpeza, mnoštvo rituala i uvaženih načina proslave, čine svaku od ovih zemalja zanimljivom i drugačijom od ostalih.

Francuska

Božić u Francuskoj, kao i mnoga druga iskustva u ovoj zemlji, odiše svečanom atmosferom. Božična tradicija u Francuskoj protiče u znaku adventa – predbožićnog vremena i običaja. Sama reč advent potiče iz latinskog jezika i znači dolazak, čime se misli na rođenje Isusa Hrista. Tako se najmlađi od 1. decembra do Božića svaki dan raduju sitnim darovima sa čokoladicama.

Skoro u svakom domu nalaze se jasle – kutak u kojem se različitim figurama oživljava sećanje na rođenje Hrista. Ovakva tradicionalna bozićna dekoracija uobičajen je prizor u većini francuskih katoličkih domova.

Drugi važan običaj u Francuskoj je velika božićna večera za 24. decembar – Badnje veče. Posle večere, porodice se okupljaju oko božićne jelke i otvaraju poklone, za razliku od Amerike gde se pokloni otvaraju na sam dan Božića. Sledećeg dana, porodica se sastaje na svečanom ručku. Tradicionalna trpeza se sastoji od jagnjetine, piletine ili pačetine u sosu, kao i neizostavne „Buche de Noel“ – čokoladne torte ukrašene kremom od putera.

U nekim delovima Francuske, deca ostavljaju svoje cipele ispred kamina (nalik na čarape u Americi) 5. decembra uveče, na dan kada proslavljaju svetog Nikolu. Pre odlaska na spavanje mališani pevaju tradicionalne pesmice, kako bi im sveti Nikola tokom noći napunio cipele slatkišima.

Irska

U ovoj ostrvskoj državi postoji tradicija da se pita s mesom i boca piva ostavljaju ispred vrata kao svojevrsna užina namenjena Deda Mrazu.

Grčka

U Grčkoj tradicija nalaže da deca, posebno dečaci, noseći bubnjeve i triangl, na Badnje veče idu od kuće do kuće gde domaćinima žele sve najbolje i pevaju božićnu pesmu (na grčkom „kalanda“), a zauzvrat dobijaju slatkiše ili novac. Neki od njih takođe nose makete lađi koje su ukrašene zlatno oslikanim jajima.

Ovaj običaj datira iz davnih vremena i još uvek se često praktikuje. U današnje vreme, uz sve popularniju božićnu jelku, u mnogim domovima božićna lađa predstavlja neizostavan deo dekoracije.

U grčkoj kulturi takođe postoji verovanje vezano za „Kalikancarose“, jednu vrstu zlih duhova, vilenjaka, koji se pojavljuju u periodu od Božića do Bogojavljenja, 6. januara. Priča kaže da izlaze iz centra zemlje i ulaze u kuću preko dimnjaka. Kilakancarosi su više prkosni nego zli: gase vatru, penju se ljudima na ramena, vuku konje za rep i kvare mleko.

Da bi se zli duhovi oterali, vatra u peći tih 12 dana i noći ne sme da bude ugašena. Tokom ovog perioda Deda Mraz deci donosi poklone 1. januara, za razliku od Amerike gde mališani dobijaju poklone za Božić.

Španija, Portugalija i Italija

U određenim delovima Španije, Portugalije i Italije vernici prave minijaturne modele Vitlejema. U njemu se nalaze i prikazi Marije, Josifa i Isusa na rođenju, a tu su i figurice caganer. Caganer je figura čoveka koji vrši nuždu, pantalone su mu spuštene do kolena, a na petama su mu fekalije.

Španci, kao Francuzi i Nemci, spremaju božićnu večeru 24. decembra, posle koje u ponoć odlaze do obližnje crkve da prisustvuju misi, poznatoj kao „La Misa del Gallo“ ili Petlova misa, koja je dobila ime po verovanju da je petao prva životinja koja je svojom pesmom najavila Hristovo rođenje. Tradicionalnu špansku božićnu večeru simboliše “Pavo Trufado de Navidad”, odnosno ćurka punjena tartufima. Ipak, u Galiciji, regiji na severozapadu Španije koja je okružena morem, božićna večera umesto toga sadrži različite vrste morskih plodova, od školjki do rakova.

U Španiji je običaj da deca otvaraju poklone, kako za Božić tako i za Bogojavljenje. Većina poklona otvara se 6. januara, na praznik Sveta Tri Kralja, i veruje se da mudraci tog dana deci donose poklone.

Češka

U Češkoj Republici, na Badnje veče neudate žene učestvuju u veoma neobičnom ritualu koji treba da im otkrije njihovu ljubavnu sudbinu. Kako to rade? One najpre okrenu leđa vratima i bace jednu cipelu preko ramena.

Ako cipela padne tako da je njena prednja strana okrenuta vratima, to je znak da će se udati tokom godine, a ako je peta okrenuta vratima onda ih očekuje još jedna godina samoće.

Švedska

Već 40 godina, grad Gavle u Švedskoj podiže ogromnu kozu napravljenu od slame kako bi obeležio početak praznične sezone. Svake godine vandali će učiniti sve što mogu da spale kozu pre Božićnog dana.

Od 1966. godine, koza je „preživela“ do Božićnog dana samo deset puta. Ljudi se prerušavaju u Deda Mraza kako bi lakše prošli pored čuvara i pokušali da zapale kozu.

Venecuela

U Karakasu vlada običaj da se saobraćaj obustavlja do osam sati ujutru, kako bi ljudi rolerima putovali do crkve. Na tom putu, povlače konopce i bude decu.

Kolumbija

Kolumbijci takođe imaju brojne i raznovrsne božićne običaje, koje obeležavaju vatrometom,“Dia de la Velitas“ („Dan sveća“), molitvom za Novenu, i „al borada“. U Kolumbiji, božićna sezona zvanično počinje 7. decembra, odnosno na „Dia de la Velitas“.

Tog dana, porodice pale sveće na trotoaru ispred svojih domova i zamisle želju, verujući da tako osvetljavaju put Devici Mariji da blagoslovi njihove porodice tokom narednog dana, koji se u skladu sa tom tradicijom naziva Dan Bogorodice.

Od 7. decembra do 6. januara, koji označava kraj zvanične božićne sezone, porodice ukrašavaju svoje domove scenama Hristovog rođenja od kojih neke čak zauzimaju čitavu prostoriju u kući!

Deca aktivno učestvuju u postavljanju dekoracija i pomažu roditeljima i ostalim članovima porodice oko svih detalja koji čine božićnu tradiciju tako posebnom u Kolumbiji.

Osim ovih običaja, Kolumbijci vole da proslavljaju Božić organizujući razne proslave i vatromet! Jedna od glavnih tradicija je „al borada“, celodnevna proslava koja se organizuje u bilo koje vreme pre kraja Novena de Aguinaldos. Novena je period od devet dana, od 19. decembra do Badnje večeri.

Tokom ovog perioda, porodice i prijatelji okupljaju se u zajedničkoj molitvi pre gozbe koja se sastoji od tradicionalnih kolumbijskih jela, kao što su „natilla“, gusti mlečni specijalitet koji se pravi od mleka, cimeta, ponekad od suvog grožda i alkohola, i „buñuelos“, uštipci koji se prave od sira i brašna. Poslednji dan Novene je posebno svečan, i posle večere u ponoć se otvaraju pokloni.

Proslava se nastavlja čak i posle Božića, sve do Bogojavljanja, kada se završava božićna sezona.

Holandija

Holanđani koji slave praznik 6. decembra čekaju dolazak Sinterklasa (Svetog Nikole) i Crnog Petra, za koje veruju da ulaze u kuće kroz dimnjake kako bi ostavili bombone i orahe za male dečake i devojčice koji su bili dobri tokom godine.

Nemačka

I u Nemačkoj je šesti decembar dan za iščekivanje Svetog Nikole. Uoči tog dana, deca ostavljaju cipelu ili čizmu napolju, ispred samih vrata i, ako su bili dobri, sledećeg dana će se u njima naći sveće i male igračke. U slučaju da nisu, umesto slatkiše pojaviće se zlatne breze (simbol za batine), koje se nalaze odmah pored slatkiša.

U Nemačkoj su božićna jelka i vašar glavni simboli praznika. Skoro svaki grad ima veliku, prelepo ukrašenu božićnu jelku „Tannenbaum“ koja se nalazi na centralnom gradskom trgu. Sam vašar se sastoji od malih koliba, ukrašenih svetiljkama i scenama koje simbolizuju Hristovo rođenje sa jaslama. Tu mogu da se kupe razne ukusne poslastice, kuvano vino i umetnički predmeti.

Poput Francuza i Nemci tradicionalno organizuju veliku božićnu večeru 24. decembra, dok se trpeza uglavnom sastoji od lososa i guščijeg pečenja. Posle večere deca pored jelke otvaraju poklone. Na Božić vernici obično odlaze u crkvu, što je slično američkoj tradiciji.

Grenland

Zanimljivo, Grenland slavi Božić uživajući u turskim specijalitetima poput hama sa sosom od brusnice, pite sa mesom i jedne poznate grenlandske slasne poslastice – kiviaka. Reč je o maloj ptici koja se umotava u kožu foke. Nakon toga, zamotuljak od sirovog mesa se zakopava u sneg i stavlja ispod kamena da odstoji nekoliko meseci pre Božića, dok se ne raspadne.

Slovenija

Na početku večere, glava porodice uzima kašiku loksa (tradicionalno božićno jelo napravljeno od hleba, maka i vode i baca ga na plafon. Što više sastojaka ostane zalepljeno za plafon, njegovi usevi biće bogatiji sledeće godine.

Izvor: Telegraf.rs

Evo kako odabrati savršenu jelku sa busenom i na koji način je sačuvati tokom praznika

OGLAS

Share via
Copy link