Lider Dveri Boško Obradović pokazuje da osim zalaganja za tradicionalne vrednosti sasvim pristojno barata i modernim tehnologijama kada je neophodno doći do mlađih ljudi koji po nekom nepisanom pravilu gaje odbojnost i svojevrstan prezir prema politici, a naročito prema domaćim političarima.
Dobrica Veselinović je pre nekoliko dana odgovarao na pitanja forumaša na Reditu, a isto je sada učinio i Obradović.
On se svesno upustio u rizik nezgodnih pitanja, provokacija, pa čak i vređanja od strane korisnika, ali je istovremeno dobio pohvale što je odabrao da se i na ovaj način obrati potencijalnim biračima.
Obradović je i za naš portal odgovarao na pitanja u svojstvu predsedničkog kandidata, opravdavši epitet političara koji se vrlo rado odaziva na novinarske pozive i odgovara na njihova pitanja.
Komunikacija na Reditu je prilično neobavezna, direktna i svojstvenija mlađoj populaciji, pa je i Boško svoj nastup prilagodio potrebama svojevrsnog sajber tržišta.
Neko ga je od korisnika upitao zašto radi sve ovo, a drugi se nadovezao uz ocenu kako su Boškovi glavni motivi „pare i moć“. Obradović je imao spreman odgovor.
„Primitivno i nažalost preovlađujuće shvatanje politike zbog koga smo tu gde smo. A može i mora drugačije. Ponekad se zapitam, na kratko, u trenucima umora i razočarenja, ali osećaj dužnosti opet prevlada, posebno kad osetim podršku ljudi za sve što radim“, odgovorio je lider Dveri, ali je opet dobio prozivku, ovoga puta od strane trećeg korisnika.
„Jao ne tripuj se Aragorne.“
Bilo je zanimljivih pitanja i na temu legalizacije marihuane, odnosno da li se on i njegova politička organizacija zalažu za njenu dekriminalizaciju i legalizaciju. Nažalost, Boškov odgovor je na ovu temu bio i više nego kratak.
„Možemo i bez toga“, odgovorio je Boško, ali je ubrzo dobio povratnu informaciju „možemo i bez vas“, kao i „ne možemo“.
Kasnije je korigovao stav po ovom pitanju, napisavši da „sve što pomaže u medicini treba razmotriti“.
Takođe, nekoga iz ove forum ekipe je zanimao Obradovićev stav o Dimitriju Ljotiću, odnosno na koji način se njegova istoriska uloga treba predstaviti kroz sistem obrazovanja.
„To je pitanje za istoričare. Ovako laički: Kontroverzna ličnost koju svakako treba posmatrati u dva različita perioda: kao političara pre Drugog svetskog rata i za vreme rata. Interesantan kao hrišćanski mislilac i političar, ali sa ozbiljnim promašajem zalaganja za integralno jugoslovenstvo. Kvinslinška uloga se ne može opravdati, ali treba razumeti nedićevsku politiku borbe za biološki opstanak nacije“, glasio je odgovor Boška Obradovića.
Za Mariniku Tepić je napisao da „uvek ima dobar nastup, ali spornu biografiju, od Čanka do danas“, a za Dragana Đilasa da jeste opozicija Vučiću, „ali ne i njegovoj politici“.
„A da igraju stoni tenis, igraju. To mogu i bez dogovora.“
Dok su neki korisnici optuživali Boška da izbegava pitanja koja mu ne odgovaraju, drugi ga pozdravljali zbog takozvanog zelenog patriotizma. On je dao svoj sud i o potencijalnoj nuklearnoj elektrani na našoj teritoriji, ali i o pomalo zaboravljenom iskopavanju litijuma.
„Nemamo stručni potencijal za to. Ozbiljno pitanje kako dalje sa energetikom. Nove hidrocentrale svakako. Dok Zapad kod sebe ne kopa litijum da ne gubimo vreme na tu temu. Oni da štite svoju životnu sredinu a da našu zagađuju i zarađuju na tome – dobra fora, ali neće proći!“
Nekoliko pitanja se odnosilo i na saradnju sa delom POKS-a, odnosno zašto je baš sa njima odlučio da stvara predizbornu koaliciju.
„Jer delimo ideju obnove Kraljevine Srbije, jer nisu bili na republičkoj i pokrajinskoj vlasti, jer je Miloš Parandilović jedno novo lice koje zaslužuje šansu.“
Kao zagovornik republičkog državnog uređenja, principa smenjivosti vlasti i protivnik neumesnog stvaranja kulta ličnosti i vladara od političkih subjekata, izrazito me je interesovao odgovor na pitanje „čime to neki NJKV lik zaslužuje da bude kralj/predsednik/stagod u odnosu na Peru/Žiku/Miku sa ulice?”
Odgovor Obradovića, priznajem, nije mi se dopao.
„Porodičnim poreklom, školovanjem i vaspitanjem za vladara.“
On je u nastavku dodao bi „konačan raskid sa komunizmom“ predstavljao jednu od prednosti povratka monarhije, da su parlamentarne monarhije najuređenije zemlje Evrope, te da bi odluku o tome ko bi zauzeo presto doneo „Kraljevski Dom Karađorđevića“.
Izbori se približavaju, Dveri jure svoj novi pokušaj da zauzmu poslaničke klupe, a i Boško trči svoju ličnu trku za predsednika Srbije. Koliko je daleko od potencijalnog preuzimanja vlasti i predsedničke funkcije ili to i dalje ostaje samo dalek san, videćemo u noći između 3. i 4. aprila.
Dodaj komentar