Geolog i član Nacionalne ekološke asocijacije, Branislav Božović je 8. januara napomenuo nešto što bi trebalo da nas sve duboko zainteresuje i opomene.
– Neka mi neko pokaže grad u Srbiji u kome je rudarstvo donelo bogatstvo. U tim krajevima žive najsiromašniji ljudi… Ono kako žive i sada ljudi u Boru, Majdanpeku, Kolubari i svim ostalim pokazuje da taj profit neko drugi odnosi – rekao je Božović.
Kada je reč o Boru, da ne idemo dalje, evo samo nekih napomena. Bor je od početka, od 1903. godine od kada je otvoren rudnik bakra, služio i strancima i našima.
Najpre su ga izdašno koristili Francuzi, pa kasnije, i u ratnim godinama, i Nemci, Englezi, pa i Bugari. U novoj državi, u Titovoj Jugoslaviji, davao je i šakom i kapom svim republikama i to u ogromnim vrednostima – od Maribora do Đevđelije.
U novije vreme govorilo se da „Bor radi, Beograd se gradi“. Kako je danas?
Borski budžet je rekordan iuzmeđu tri i četiri milijarde, a trebalo bi da bude dva ili tri puta veći. Rudna renta, iako najmanja u Evropi, uglavnom odlazi u državnu kasu.
Od doprinosa zaposlenih deo se izdvaja i za lokalni budžet, tu su i subvencije kojih je kako kad i nisu baš popularne.
Strani investitor, bez mnogo objašnjenja, grabi glavni, ogroman profit i tako će biti možda i narednih pola veka.
Bor nije bogat grad. Naprotiv. Nedostaje mu mnogo toga. Čak nema ni neke osnovne uslove za zdrav i normalan život.
Od fabrika pijaće vode i otpadnih voda, savremenih saobraćajnica, obilaznica, nove toplane i bolnice, bolje vodovodne i vrelovodne mreže; suočava se sa ruglima kakvi su „Kapija grada“ i „Hajat – grad“ na Crnom vrhu, zaboravljenim aerodromom, uništenim fabrikama na „Sedmom kilometru“, prodatom i zapuštenom Brestovačkom banjom, otuđenim Borskim jezerom…
Mladi sve više odlaze u zapadne zemlje na rad. Stariji, čim pre, hrle u Beograd i druge veće gradove, trče za boljim životom i daleko od zagađenog vazduha, degradiranog zemljišta, mrtve Borske reke, presahlih bunara i izvorišta.
Vlast uporno održava stare, iznemogle i nikad valjano dokazane, čak štetne kadrove (nije bolje ni u Zaječaru), prodaje RTB bez znanja građana i bilo koga, proširuju se rudokopi, nestaju ili se lagano uništavaju okolna sela i prirodni resursi, sve se radi po diktatu raznih glavešina iz glavnog grada i centara političke moći.
Lokalni vlastodršci i ne haju da sačuvaju i očuvaju bogtastva ovog kraja, udvaraju se svom snagom svojim političkim šefovima, ne gladaju kako bi valjalo i trebalo služiti interesima građana.
Vlast ovde, ma koliko se drugačije predstavljala, nije položila ispit zrelosti i lokal patriotizma. I kako onda grad Bor da bude bogatiji i da se veći porfit ostavlja tamo gde se i stvara? Kako?
Šta onda činiti? Da se, kad je već tako kako jeste, nastavi sa razvojem i širenjem rudarstva (s tim da se i tu znaju granice), ali da Bor i Majdanpek zaista postanu bogatiji gradovi sa neuporedivo boljim uslovima za život.
Oni to mogu, imaju od čega, imaju i nove ljude – da se bar trećina bakarnog kolača ovde zadrži. Da geolog i ekolog Božović ne bude u pravu.
Ovako ne samo da je pogodio metu, nego je i zadao, i sadašnjim i budućim vlastima nakon 3. aprila, ostvarenje plemenitog cilja – da rudarski gradovi procvetaju i kvalitetnije žive od svog rada.
Jer, Bog je bakar, zlato, prvo njima podario, narodu ovog kraja, pa onda i svima ostalima.
Zar nije tako, gospodo beogradska i pomalo tajkunska?
I Petrovac na Mlavi protestuje zbog rudnika zlata i zatrpavanja Srbije cijanidom
Rakita?
https://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:680137-Muzej-pod-nebom