KRIK: Direktor Dedinja nabavljao lažne testove od biznismena osumnjičenog za pranje novca i iznudu

Tim novinara KRIK-a i OCCRP navodi da je direktor Insitituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje Milovan Bojić nabavio brze testove na koronavirus „Biozek“ koji nisu pouzdani i koji su lažno predstavljeni da su proizvedeni u Holandiji – dok se zapravo prave u Kini.

Sumnjiva nabavka

Bojić je testove uvezao iz Severne Makedonije od kompanije čoveka koji je pod istragom za pranje novca, iznudu i kriminalno udruživanje. Pre nego što su ovi testovi stigli u Institut Dedinje, u njemu se virusom korona zarazilo najmanje 80 ljudi, a do danas nije niko odgovarao za širenje zaraze u ovoj državnoj ustanovi koja zbrinjava najteže srčane bolesnike, piše KRIK.

Novinari KRIK-a su imali uvid u fakturu kompanije Sistina farmacije, u vlasništvu pomenutog biznismena, a koja je izdata Dedinju radi kupovine 300 Biozek testova, plaćenih 3 hiljade evra.

Samo dva dana pre izdavanja ove fakture, Milovan Bojić, direktor Instituta Dedinje, je gostovao na TV Prva gde je komentarisao veliki broj zaraženih u toj bolnici i najavio testiranje svakog ko uđe u bolnicu.

–  Kao iskusan čovek koji je u medicini praktično doajen od svih direktora zdravstvenih ustanova, ja sam preduzeo da testiramo i naše zdravstvene radnike i pacijente koji su preostali na odeljenju – rekao je Bojić za televiziju Prva.

Lažni i nepouzdani testovi

Testovi koje je Bojić uvezao od sumnjivog biznismena su lažni, pokazalo je istraživanje novinarske mreže Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP).

Oni su otkrili da su testovi orginalno proizvedeni u Kini, pod nazivom „Alltest“. Holandska kompanija ih zatim kupuje od kineske, pakuje kao brend „Biozek“ i reklamira kao svoj proizvod.

Iz holandske firme priznali su novinarima OCCRP-ja da su testovi proizvedeni u Kini i dan kasnije su na svom sajtu izbrisali lažni podatak o poreklu testova.

Pored lažno predstavljenog porekla, ovi testovi su i nepouzdani.

Oni, zapravo, ne otkrivaju bolest, već prisutnost antitela koja organizam proizvodi boreći se sa virusom. Ovakvi testovi mogu da daju precizne rezultate na koronavirus tek četiri nedelje nakon što je osoba inficirana, pokazala su ispitivanja, a navodi KRIK, pozivajući se na zvanične izjave SZO, epidemiologa Predraga Kona i odluku da Velika Britanija ne koristi navedene testove, upravo zbog nepouzdanosti.

U Makedoniji umirali ljudi kojima je Biozek tekst netačno potvrdio da su negativni na koronu

Krajem marta, četrdesetpetogodišnji Rodžer Zekirovski iz Kumanova danima je imao sve simptome kovida-19, a nakon što je video reklamu za holandski brzi test u kojoj se tvrdi da za samo nekoliko minuta može tačno da otkrije bolest, otišao je na testiranje.

Test je pokazao da je negativan i Zekirovski se vratio kući. Tri dana kasnije, on je preminuo, a zvanični rezultati ispitivanja utvrdili su da je bio pozitivan na koronavirus, navodi severnomakedonska istraživačka redakcija IRL Macedonija.

Testiranje koje je netačno pokazalo da je Zekirovski negativan, urađeno je u bolnici „Adžibadem Sistina“, sestri firmi „Sistina farmacije” od koje su testovi došli u Srbiju.

Ko je čovek od koga je Bojić nabavio sporne testove?

Privatna kompanija „Sistna farmacija” u Skoplju, od koje je Institut „Dedinje” nabavio ove testove, deo je porodične kompanije jednog od najbogatijih severnomakedonskih biznismena Jordana Kamčeva koji je pod istragom za pranje novca, iznudu i kriminalno udruživanje.

U domaćoj javnosti Kamčev je pominjan nakon afere „Reket“ u koju su uključeni i tamošnja bivša specijalna tužiteljka Katica Janev i nekadašnja rijaliti zvezda Bojan Jovanovski, poznatiji kao „Boki 13“. Kako su pisali mediji, Janev i Jovanovski su od Kamčeva iznuđivali novac, a zauzvrat bi mu pomogli u postupku koji je protiv njega pokrenulo Specijalno tužilaštvo.

Deo porodičnog biznisa Kamčeva je i bolnica „Adžibadem Sistina“ koja je u medijima opisivana kao bolnica u kojoj je urađena prva operacija ugradnje veštačkog srca u Severnoj Makedoniji, a koju je vodio naš lekar zaposlen u toj klinici, Aleksandar Nikolić, koji je ranije godinama radio u Institutu „Dedinje“.

„Adžibadem Sistina“ je na svom sajtu reklamirala „Biozek“ brze testove, ali je taj oglas, na zahtev tamošnje Agencije za lekove i medicinska sredstva (MALMED), morala da povuče zbog neadekvatnog reklamiranja i bez prethodnog odobrenja ove institucije, rečeno je novinarima OCCRP-ja. Upravo posredstvom njene sestre firme, „Sistina farmacije“, najmanje 300 brzih testova na koronavirus završilo je i u našoj državi.

Ko je Milovan Bojić?

Bojić, koji je i devedesetih bio direktor Instiituta „Dedinje”, Lončarev je izbor i danas je ponovo na čelu ove institucije, a njegova živopisna biografija uključuje članstvo u Jugoslovenskoj levici (JUL) i suđenje za malverzacije upravo u ovoj ustanovi, piše KRIK.

Bio je ministar zdravlja 2000. godine, a već 2005. godine je završio i na optuženičkoj klupi.

Sumnjalo se da je kao direktor „Dedinja“ u periodu od 1995. do 2000. oštetio institut za 200 hiljada nemačkih maraka, zbog čega se našao na sudu. U aprilu 2012. osuđen je na 10 meseci zatvora. Nakon toga, došlo je do promene vlasti i dolaska Srpske napredne stranke, a nekoliko godina kasnije, u oktobru 2015. pravosnažno je oslobođen.

Bojić je ponovo seo u skupštinsku klupu sredinom 2016. i to kao poslanik Srpske radikalne stranke i član tima lekara njenog lidera Vojislava Šešelja koga je posećivao u Hagu gde mu se sudilo pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju za zločine protiv čovečnosti. Sa Šešeljem je učestvovao i u njegovoj predsedničkoj kampanji na proleće 2017.

Nekoliko meseci kasnije, na predlog Lončarevog ministarstva, Bojić je ponovo došao na čelo Instituta.

– Mi smo dali Milovanu Bojiću šansu da se uklopi u zdravstveni sistem Srbije, da pokaže ono što misli da može – obrazložio je Lončar odluku da lekara, kojem se sudilo za zloupotrebe u ovoj zdravstvenoj ustanovi, ponovo postavi da bude njen prvi čovek.

Bojić: Testovi su korišćeni samo u hitnim slučajevima

Bojić je novinarima KRIK-a rekao da su ovi testovi korišćeni kao pomoćno sredstvo, a ne kao testovi koji jedini mogu da utvrde prisustvo virusa i naveo da je testiranje rađeno samo u hitnim slučajevima kako bi se sprečilo da u ustanovu dođu pacijenti pozitivni na ovaj virus.

Tvrdi i da Institut nije platio testove.

Iako je faktura izdata Institutu „Dedinje“, Bojić kaže da su testovi donirani i da je fakturu platio sponzor – čije ime nije otkrio.

– Kompletna dokumentacija – pismo o namerama, ugovor o donaciji, i swift o plaćanju nalazi se na Institutu – rekao je Bojić za KRIK, ali je odbio novinarima da ih dostavi.

Izvor: KRIK