Kristijan Kostić Bleki (61) bio je legenda novosadskog uličnog bluza i pretučen je na smrt 9. februara prošle godine u centru grada. „Razlog“ za ovaj krvavi pir bili su 300 dinara, koje je njegov ubica potrošio na paklicu cigareta.
Bleki je ubrzo preminuo od posledica premlaćivanja, a Žarko Riđički (21), iz Žablja, osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 18 godina.
Riđičkog je sudsko veće Višeg suda u Novom Sadu teretilo za teško ubistvo na svirep i podmukao način, uz krivično delo razbojništva, jer je od Kostića uz pretnju uzeo novac. Kada mu je oštećeni dao 390 dinara, koliko je imao, optuženi je počeo zverski da ga tuče, nakon čega je i urinirao po njemu.
Sudsko veće uzelo je u obzir činjenicu da je Riđički u vreme izvršenja krivičnog dela bio mlađi punoletnik, jer mu je nedostajalo tri meseca da napuni 21 godinu, te mu nije izreklo maksimalnu kaznu predviđenu za to krivično delo, a to je doživotni zatvor.
Takođe, olakšavajuća okolnost mu je i što ranije nije bio osuđivan, a kao otežavajuće okolnosti sudsko veće je uzelo u obzir broj povreda načinjenih pokojniku, ali i čin poniženja žrtve.
U toku suđenja Riđički je izjavio da nije ubio Kostića sa namerom, da nije hteo da se to desi, da je bio pijan i da nije urinirao po povređenom čoveku, ali su njegove navode demantovali video-snimci sa lica mesta.
Novosađanima omiljeni ulični svirač na gitari, koji je najčešće boravio u centru grada, pronađen je u lokvi krvi, bez svesti i disanja, u Kosovskoj ulici u blizini Riblje pijace. Nesrećni čovek je zadobio prelom lobanje i rebara i teškim povredama je ubrzo po prijemu u Urgentni centar podlegao.
Svojom svirkom svakodnevno je sugrađanima život činio lepšim, a o svojim mukama retko je govorio.
Bleki je postao beskućnik jer je svoj stan svojevremeno prodao da bi prijatelju dao novac za operaciju srca. Znao je samo da kaže: „Bitno je da sam u tom trenutku i ja nekome pomogao!“
Kostić je, kako pričaju Novosađani, bio dobri duh ovog grada.
Navodno, rođen je kao Ramiz Hamzić, ali je devedesetih promenio ime i uzeo majčino prezime i dedino ime, kako bi lakše dolazio do posla. Kako je i sam naveo u filmu „Ja, supermen“, sedam godina je radio na RTV, ali je dobio otkaz i od tada mu je sve krenulo nizbrdo.
Nije istina da je Bleki bio beskućnik u trenutku kad se ovo desilo, bio je jedno kraće vreme na ulici pre 25 godina, ali zadnjih dve decenije je imao gde da živi, tj sasvim dobre uslove za život, kuću sa dvorištem i psom.