Magazin Srbija

BIRN: Petina malih hidroelektrana ne ispunjava uslove zaštite prirode

mhe

Od 116 malih hidroelektrana koje su bile povlašćeni proizvođači struje prošle godine, najmanje 24 je izgrađeno bez uslova zaštite prirode, otkriva BIRN.

Revolucija obnovljivih izvora energije na Kamenu Goru, zabačenu planinu u jugozapadnoj Srbiji, stigla je uz prasak.

U julu 201. radnici koji su gradili pristupni put kroz planinu minirali su stenu u zaštićenom području koja se našla na putu cevovoda za malu hidroelektranu, a kroz koji će ubuduće voda iz reke ići do postrojenja za proizvodnju električne energije. Radnici su prethodno posekli drveće u zaštićenom području i izazvali klizište.

Žitelji ovog kraja bili su revoltirani. Generacijama, tvrde, potok je služio za navodnjavanje polja, a sada je mala hidroelektrana pretila da im oduzme vodu. Njena izgradnja posebno je začuđujuća u kontekstu Vladine uredbe, objavljene godinu dana ranije, da se Kamena Gora proglasi zaštićenim područjem – predelom izuzetnih odlika.

Nehro Rovčanin, tadašnji član saveta mesne zajednice u selu Gračanica, počeo je da prima pritužbe građana, piše CINS.

„Niko ne bi smeo da gradi u tako lepom predelu“, naveo je Rovčanin za Balkansku istraživačku mrežu, BIRN, i dodao: „To ugrožava prirodu i nije u interesu građana“.

Rovčanin je pozvao policiju i nakratko zaustavio izgradnju. Nekoliko dana kasnije radovi su nastavljeni iako je vlasniku buduće elektrane nedostajao važan dokument – Rešenje o uslovima zaštite prirode.

Mala hidroelektrana Seoce počela je da radi 2016, iste godine kada je njen vlasnik, građevinski preduzetnik Branislav Savić – Gugi, uhapšen u Crnoj Gori zbog upletenosti u višemilionsku aferu sa nekretninama, u javnosti poznate kao „Afera Budva“. Ova afera označila je i kraj političke karijere Svetozara Marovića, bivšeg predsednika Državne zajednice Srbija i Crna Gora i dugogodišnjeg drugog najmoćnijeg čoveka u Crnoj Gori, koji je takođe bio umešan u nju.

Seoce je jedna od 116 malih hidroelektrana koje su se nalazile u sistemu proizvodnje električne energije u 2019. godini, od kojih je većina izgrađena u poslednjih deset godina. Prema podacima koje je BIRN prikupio od lokalnih samouprava i Zavoda za zaštitu prirode, najmanje 24 male elektrane izgrađene su bez rešenja o uslovima zaštite prirode, koje nalaže zakon.

Državni organi analizirali su tri od ukupno 24 slučaja koja je pronašao BIRN zbog sumnje da su građevinske dozvole nezakonito izdate, pošto uslovi zaštite prirode nisu prethodno pribavljeni. Sve istrage su okončane bez daljeg gonjenja.

Vlasnici ovih elektrana počinjali su izgradnju bez prethodno pribavljenih uslova. U slučaju male hidroelektrane Seoce, potrebni uslovi su izdati naknadno. Na taj način, ekološka regulativa, koja treba da bude preduslov za gradnju, tek je naknadno primenjena.

„Zakonski okvir je davao mogućnost da se i takvi projekti (male hidroelektrane) na adekvatan način procesuiraju, da se sprovedu sve mere zaštite i spreče oni koji su bili štetni, ali se definitivno to u pojedinim ili većini slučajeva izigravalo, izbegavalo”, objašnjava za BIRN Goran Sekulić, bivši pomoćnik direktora u Sektoru za istraživačko-razvojnu delatnost u Zavodu za zaštitu prirode Srbije, institucije koja je zadužena za izdavanje rešenja o uslovima zaštite prirode.

Šta to beše odgovornost

Malu hidroelektranu Seoce u Kamenoj Gori je 2014. i 2015. kontrolisala inspekcija Ministarstva zaštite životne sredine. Inspektori su zabeležili da su neke od ekoloških dozvola za ovu elektranu izdate ranije, u maju 2012, mnogo pre nego što je Kamena Gora proglašena zaštićenim područjem, odnosno predelom izuzetnih odlika.

Investitoru je naloženo da pribavi Rešenje o uslovima zaštite prirode od Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Umesto toga, radovi u planini su nastavljeni. Izgradnja pristupnog puta uz miniranje stene na trasi cevovoda i uklanjanje vegetacije u zaštićenom području, nastavljeni su bez validnog uslova Zavoda.

U julu 2015. godine, Ministarstvo je pokrenulo sudski postupak protiv vlasnika male elektrane jer je gradio bez uslova zaštite prirode. Međutim, sud na kraju nije uspeo da sasluša vlasnika i postupak je zastario u decembru 2017.

U međuvremenu vlasnik je od Zavoda za zaštitu prirode pribavio potrebne uslove, čime je gradnja nastavljena u skladu sa zakonom. Dokumentacija Ministarstva zaštite životne sredine u koja je BIRN imao uvid pokazuje i da je vlasnik takođe platio za deo stabla koja nije smeo da seče, ali se ne navodi iznos.

„Vi kad uklanjate drveće onda se ošteti i zemljište na kome je to drveće”, kaže za BIRN Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Čak i u slučaju da dođe do novog pošumljavanja, Ristić objašnjava da je za formiranje kvalitetnog šumskog ekosistema potrebno najmanje 60 do 100 godina.

BIRN je tražio komentar od vlasnika male hidroelektrane Seoce, firme 15. Avgust, u tri navrata u poslednja tri meseca. Svaki put u telefonskom razgovoru zaposleni u kompaniji rekli su da je vlasnik, Branislav Gugi Savić, jedina osoba ovlašćena za komentarisanje i da trenutno nije u mogućnosti da razgovara.

Sekulić, koji je Zavod napustio 2015. i sada radi u Svetskoj fondaciji za prirodu (World Wide Fund for Nature – WWF), navodi da je veliki broj malih hidroelektrana izgrađen bez potrebnih dozvola, ali i da su one kod kojih je bilo sve dobro na papiru oštetile prirodu:

„Onda smo imali da neki vrlo štetni projekti, očigledno, koji su u zaštićenim područjima ili drugim osetljivim područjima, da su dobijali dozvole bez problema“.

Odgovornost za to što su elektrane građene bez uslova zaštite prirode dele lokalne samouprave i nekoliko državnih instiucija. U septembru 2019. predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovorio je na pritisak ekoloških aktivista obećanjem da će formirati posebnu komisiju koja bi prekontrolisala već izgrađene male hidroelektrane u zemlji. BIRN je u oktobru 2020. godine poslao pitanja Vučićevom kabinetu, ali nije dobio odgovor.

Nehro Rovčanin, iz Gračanice, smatra da je borba protiv malih hidroelektrana u njegovom selu samo pokazala koliko je teško pozvati moćnike na odgovornost. „Investitor može da stavi cev u reku, ali mi, obični građani, se kažnjavamo ako kršimo zakon“, rekao je on.

Kako je kampanja za izgradnju postrojenja na obnovljive izvore energije, podržana od EU, isisala subvencije i uništila netaknute reke u Srbiji i šire čitajte u celom istraživanju BIRN-a.

Iako bi izgradnja malih hidroelektrana mogla da deluje kao skroman biznis za moćne ljude sa ležernim odnosom prema zakonu, Savić nije jedini koga su ove investicije privukle. Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) ranije je pisao o poslovima Miloša Pandrca, osuđenog za šverc droge kao pripadnik klana Darka Šarića. Firma čiji je on bio zastupnik pribavila je građevinsku dozvolu od firme koja se dovodi u vezu sa Ljubišom Buhom Čumetom, svedokom saradnikom u slučaju atentata na premijera Zorana Đinđića.

CINS: Vučićev kum nakon biznisa sa MHE, sada ulazi u posao i sa vetroelektranama

23 Shares
Share via
Copy link