Spisateljica Biljana Srbljanović je otkrila u emsiji „Prva tema“ da je koronavirus dobila od kolege. Ona je gostujući u emisiji u koju se uključila video pozivom iz svog doma objasnila kako se zarazila i preležala Kovid 19.
– Ja sam dosta jeftino prošla jer sa se lečila kod kuće. Posle tri nedelje sam izašla na otirač ispred stana. Udahnula sam vazduh. Znam da ima puno ljudi koji tek ulaze u borbu. Prvi put sam objavila post jer sam bila ljuta.
Bila sam besna na ceo svet. Ja sam koronu dobila od kolege. Srećom nisam poslušala Nestorovića da odem u šoping u Italiju. Počela sam da paničim. Uvela sam samoinicijativno neke mere.
Vrlo jasno sam shvatila da postoji jedna faza koja služi da se smiri panika. Ja sam sticajem okolnosti počela da nosim rukavice i maske čim se pojavio prvi slučaj.
Biljana je ispričala u emisiji kako je zaradila virus.
– Bila sam sa svojim kolegom. Išli smo u Novi Sad i fabriku gde se pravio čuveni spomenik Zoranu Đinđiću. Nigde nismo putovali. On nije imao rukavice. Ja sam bila ta koja je kašljala nedeljama.
Stali smo na bezinsku pumpu, dala sam mu flašicu da mi otvori. I to je trenutak kada sam dobila virus. On je dva dana kasnije javio da ima temperaturu. Njemu je bivalo sve gore i gore. Meni je bilo dobro. Izolovala sam se.
U neki sledeći četvrtak je završio na respiratoru, a ja sam dobila temperaturu. Nisam znala gde se nalazim, pogubljenost, imala sam visoku temperaturu. Prijavila sam svoj slučaj.
Voditeljka Jovana Joksimović je pitala da objasni kako se osećala i gde je otišla kada je dobila simptome.
Biljana Srbljanović kaže i da se javila svima sa kojim su tog dana bili u kontaktu i da na svu sreću niko osim nje i Mrđana Bajića nije bio zaražen.
– Ušla sam u lift, sedam u stolicu i krenuo je pregled. Nisam imala upalu pluća, merili su mi nivo kiseonika u krvi i pokazalo se da je 96. Dobila sam hemomicin koji sam pila i pridržavala sam se terapije do detalja.
Biljana Srbljanović, podsetimo, 23. marta je objavila da se zarazila koronavirusom. Od tada, redovno je obaveštavala pratioce na Fejsbuku o svom stanju. Govorila je i o simptomima koje je osetila.
– Nedeljama sam kašljala do davljenja – ali ja imam sezonski kašalj, jer sam alergična na pseču dlaku moja tri psa (u pojedino doba godine, kad se linjaju) i jer pušim, več 3 godine, kao glupa klinka.
Noću nisam mogla da spavam poslednjih 2 nedelje, jer kad legnem, gušio me kašalj, pa sam se paranoisala, pa mislila da je kovid-19, pa nesanica i opšta malaksalost, pa sam i za to mislila da je kovid- i tako u krug.
– Prva tri dana su mi u magli, tada sam imala non stop temperaturu, a onda se potpuno primirilo. Paralelno sa tim, moj prijatelj je punih 15 dana bio na respiratoru u komi i vesti su bile mračne. Negde pred kraj mog dvonedeljnog bolovanja dobili smo lošu vest o njemu i ja sam ponovo dobila temperaturu, ali mislim da je to bilo psihosomatski. Ozdravila sam onog trenutka kad su dva dana kasnije mog druga skinuli sa respirator – kaže Biljana Srbljanović.
– Mi u ovom trenutku ne možemo da znamo kako se lečimo, koje će posledice bolesti biti, niko to sada ne zna. Ono jedino što je izvesno je da je prevencija u izolaciji. Razloge da ne poštujemo mere izolacije smatram neprihvatljivim.
Kada je dogovor da jedna osoba šeta jedno kuče, to je tako. Kada su Italijani videli kamione koji odvoze mrtve, pomirili su se sa merama – komentariše Biljana Srbljanović.
– Mi smo jednostavno takva kultura, nismo mogli da napravimo konsenzus o onome što je dobro za sve. Naša kultura je: Nemaš rešenje, ali si protiv svega. Ako mislite da je krik slobodarstva da idete na Košutnjak, verovatno taj ko je otišao neće nastradati, ali će opteretiti sistem tako da za nekog drugog neće biti mesta.
Izlazim na terasu svakog dana da dajem podršku lekarima da bih im dala podršku. Pošto je to nemoguće sa nama, mislimo da je to krik slobode, ugledamo se na Britaniju gde je čak i premijer Boris Džonson završio na intenzivnoj nezi i Švedsku, mislim da smo osuđeni na 24-satni policijski čas.
Ja već petu nedelju ne izlazim iz kuće. Na vrata mi sve donose, ja imam sterilizator, sterilišem čak i otirač – kaže Biljana Srbljanović ukazujući na važnost poštovanja mera izolacije.
– Ja samo moram da se malo nagojim i da sačekam kraj perioda izolacije. Nemam nikakvu terapiju – kaže Biljana Srbljanović.
Šta planira posle izolacije?
– Jedva čekam da zagrlim svoje. Mogu na neki način da učestvujem u oporavku ljudi, terapijom krvnom plazmom.
Od jednog pacijenta mogu da se izdvoje antitela za dva druga pacijenta i ako je to moguće, svakako ću učestvovati u tom programu, da pomognem ljudima da lakše prebrode bolest – poručuje Biljana.
Ovde se ne zna ko je blesaviji.
Da li autori teksta ili ovi sagovornici što glume da su stručni.