Ljudi su zbog ljubavi spremni da urade razne ludosti. Međutim, nema puno ljudi koji bi uradili ono što je uradio Pradiumna Kumar Mahanandia. Ovaj Indijac putovao je preko 9.000 kilometara na biciklu. Pradiumna se na ovaj potez odlučio kako bi video ženu u koju se zaljubio. Za taj put trebalo mu je pet meseci.
Rođen je u jednom selu u istočnoj Indiji u jako siromašnoj porodici, što znači da mu je bio namenjen život u nemaštini, bez šanse da se izdigne. Iako je to bila realnost za većinu ljudi iz nižih kasti, jedan astrolog je predvideo dosta drugačiju budućnost za Pradiumnu pošto je rođen.
On je njegovim roditeljima rekao da će imati ugovoren brak kao što je slučaj sa većinom ljudi u Indiji. Oženiće se nekom ženom iz daleke zemlje koja je u hooskopu Bik, vlasnica je džungle ili šume i sviraće falutu. Mahanandia je čvrsto verovao u ovo predviđanje kada je odrastao.
Ljubav koja je trajala danima ili satima: Najkraći brakovi poznatih
Voleo je umetnost i želeo je njom da se bavi, uspeo je da upiše koledž gde je iskusio diskriminaciju.
– Sistem klasa u Indiji je organizovani rasizam. Kod kuće dok sam bio dete nisam to osetio, ali kada sam krenuo u školu došao sam u kontakt sa hindusima. Tamo sam osetio da nisam isti kao oni. To je kao soliter bez lifta. Rođen si na jednom spartu i umreš na istom spratu – rekao je za “National Geographic”.
Mahanandia je radio kao ulični umetnik i tu, na ulici je upoznao razne ljude među kojima su bile ruski astronaut Valentina Tereškova i Inidira Gandi.
Tako je upoznao i ženu svog života, Šarlot Von Šedvin, koja je bila visokog roda, preci su joj bili “plave krvi”. Bila je turista u Indiji i zainteresovalo je kako će napraviti njen portret za 10 minuta.
– Jasno se sećam: Bio je 17. decembar 1975. Žena sa prelepom dugačkom, plavom kosom i plavim očima mi je prišla. Bilo je veče. Kada je ušla u moj vidokrug osetio sam se kao da nemam telesnu masu. Reči nisu dovoljne da bi opisale taj osećaj. Njene oči su bile tako plave, krupne i okrugle da sam mislio da ne gleda mene, već u mene iznutra, kao rendgen. Pomislio sam kako moram da ovekovečim njenu lepotu. Ali nism uspeo prvi put. Bio sam tako nervozan, ruka mi se tresla. Zato sam je pitao: Da li može da dođeš sutra? – priča ovaj neobičan čovek.
Nešto iznutra ga je teralo da je pita šta je u horoskopu, kakvu muziku voli i sitnice o poreklu da bi otkrio da li je ona žena iz predviđanja astrologa. Ispostavilo se da se potpuno uklapa u profil.
– Unutrašnji glas mi je govorio da je to ona. Na prvom sastanku smo se privukli kao magneti. Bila je to ljubav na prvi pogled. I dalje ne znam šta me je navelo da joj postavim pitanja i pozovem je na čaj. Mislio sam da će se požaliti policiji – priča Mahanandia za BBC.
Nije pozvala policiju, mislila je da u njemu postoji nešto posebno. Zaljubili su se pošto su nekoliko dana proveli zajedno. Venčali su se po plemenskoj tradiciji.
Von Šedvin je morala da se vrati kući u Švedsku sa prijateljima ali ga je naterala da joj obeća da će doći kod nje.
Ostali su u kontaktu sledeće godine ali Mahanandia nije imao para za avionsku kartu. Ipak, više nije mogao da podnese razdvojenost. Prodao je sve što je imao, kupio je bicikl za put koji će ga preko Evrope, Turske, Irana, Avganistana, Pakistana dovesti do Švedske.
Vozio je oko 70 kilometara dnevno i crtao je portrete ljudi koji su mu davali novac, hranu ili prenoćište.
Tada mu se prolazak krzo ve zemlje nije trebao pasoš.
– Umetnost me je ponovo spasla. Mislim da ljubav ima univerzalni jezik i ljudi to razumeju. Tada je bilo drugačije vreme. Mislim da su ljudi imali više slobodnog vremena da zabavljaju lutalicu poput mene – rekao je.
Imao je grčeve i bolove u nogama, ali misao o voljenoj ga je terala dalje.
Trebalo mu je pet meseci da dođe do nje.
Njenim roditeljima je trebalo malo vremena da prihvate njihovu vezu, ali su je vremenom prihvatili.
Venčali su se, dobili dvoje dece i podelili su svoju inspirativnu priču sa ostatkom sveta.
– Još sam zaljubljen u nju kao 1975. Uradio sam ono što sam morao, nisam imao novac, ali sam morao da je vidim. Vozio sam bicikl iz ljubavi, a nikada nisam voleo biciklizam. To je lako – zaključio je Mahanandia.
Dodaj komentar