Magazin Putovanja

Prirodno blago nadomak Arilja, banja Visočka i termalna voda na najčistijoj srpskoj reci Rzav

14230329285f9429fecd29f554628701_700x525x27620400
Foto: RINA

Neverovatno mesto koje vredi posetiti zbog izrazitog mira, lepote i spokoja kojim zrači.

Često govorimo o turizmu u Srbiji i o tome kako naša zemlja zaista ima šta da ponudi. Međutim, kada dođe vreme da se odluči o nekom mestu koje bismo posetili, nekako uvek izaberemo one dobro poznate lokacije, pa tako ne vidimo dalje od Zlatibora, Tare, Kopaonika i sličnih mesta. Istina je da su te planine prelepe i da imaju bogatu ponudu, ali Srbija je mnogo više od toga.

Ista priča je i kada je reč o banjskom turizmu. I tu se vrte dobro poznate i iskomercijalizovane banje, koje u jeku sezone vreve od turista i prevazilaze svoje smeštajne kapacitete.

Opet, da se ogradimo, ni u tome nema ničega lošeg, ali nije na odmet da damo šansu i mestima koja nisu baš poznata, a mogu da pruže pravi doživljaj odmora u svakom smislu.

Zato vam ovoga puta izdvajamo Visočku banju koja se nalazi u selu Visoka, na reci Veliki Rzav, četrdesetak kilometara jugozapadno od Arilja.

Hladan i čist Veliki Rzav

Pre nego što kažemo nešto banji, valja napomenuti da se Veliki Rzav smatra jednom od najčistijih reka u našoj zemlji, a protiče kroz jedan od najživopisnijih delova zapadne Srbije.

Izvire u podnožju planine Mučanj, koja se nalazi između Kokinog Broda i Ivanjice, istočno od planine Murtenice i južno od Javora. Veliki Rzav čine Presečka reka koja izvire na obroncima planine Čemernice i reka Jamčica koja izvire u selu Močiocima.

Ovaj kraj je sjajan izbor za letnji odmor, naime, na Velikom Rzavu postoji niz uređenih plaža, kao što su Urjak, Bosa noga, Žuta stena. Voda je izuzetno čista, priroda je bujna i zelena, a svaka plaža ima obezbeđen prilaz za kupanje, kao i plažni bar u kom možete da se smestite.

Visočka banja, prirodni spa

Dakle, banja se nalazi u selu Visoka, četrdesetak kilometara jugozapadno od Arilja. Poznata je po tome što u njoj paralelno teku hladna voda reke i topli termalni izvori. A na nekim mestima se jasno vidi gde termalni izvori izbijaju iz stena.

Voda izbija iz dubina na više mesta, u vidu mehurića, skoro pored samog korita, delom i u samom vodotoku.

Stanovnici Visoke ali i obližnjih sela i gradova dolaze da se leče kupanjem u dva bazena koji se nalaze na obali reke. Topla voda ističe iz jezera po principu spojenih sudova, jer pod sopstvenim pritiskom pronalazi otvore u stenama gde je najmanji otpor, a to je najniža tačka u kanjonu Velikog Rzava. Izbijajući na površinu, prethodno zagrejana voda u dubljim slojevima, meša se sa rečnom vodom i hladi se.

Izvori su stari oko 80.000 godina, a organizovanje i korišćenje banjske vode za lečenje počinje 1936. godine.

Postoje predanja kako je izvor otkriven. Naime, meštani su hteli da se otarase konja kome je bila povređena noga. Odveli su ga pored reke u kamenite sklopove i stene. Kada su se kasnije vratili umesto uginulog konja ima li su šta da vide. Konj je hodao obalom reke kao da mu se ništa nije ni dogodilo. Zagazivši u vodu meštani su uvideli da je voda topla.

A tu je i jedna legenda koja kaže da su se na ovom toplom izvoru lečili kosovski junaci vraćajući se sa Kosovskog boja. Provlače se priče da su ovde ljudi dovoženi na kolima ili dovođeni na konjima, jer su zbog bolesti bili nepokretni. Posle dve nedelje odlazili bi peške kući.

Lepote malinarskog kraja

Arilje i njegova okolina su poznati po bistrim izvorima i čistim vodama, kao što je gorepomenuti Rzav,

A ono po čemu se sama opština od 1970. godine posebno izdvaja jeste prozvodnja maline. U okolini Arilja se gaje maline na oko 1.200 hektara sa godišnjom proizvodnjom od 2.000 vagona voća.

Ako boravite u ovom kraju posetite crkvu svetog Ahilija, koja je podignuta u 13. veku kao zadužbina Dragutina Nemanjića u kojoj se nalazi freska „Plavog anđela“. Obiđite tvrđavu Gradina, prošetajte do Vodene pećine. Istražite lepote planinske lepote ovoga kraja. Posetite selo Zlakusa i Potpećku pećinu, kao i mnoge druge znamenitosti.

Istražite lepote Arilja, a sigurni smo da ćete, ako jednom odete, poželeti da se vratite.

Izvor: Blic Žena

Luftika

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
Share via
Copy link