Gotovo da nema osobe koja ne voli dobar gvakamole, a avokado je izuzetno zdrav i u svakodnevnoj ishrani, onima koji mogu da ga priušte, pošto mu je cena relativno visoka.
Drugim rečima, avokado je poslednjih nekoliko godina pravi hit u svetu .
Iako je ovo tropsko voće iz prašuma Srednje i Južne Amerike već vekovima deo tamošnjih kuhinja, tek u ovoj deceniji postalo je popularno širom sveta, međutim, čini se kako mu popularnost sve više pada.
Naime, sve više svetskih restorana traži alternative avokadu u drugim namirnicama, ili ga napušta u potpunosti.
Razlog tome je što avokado ima ogroman karbonski otisak – za rast mu je potrebno 320 litara vode!
Globalna potražnja je tolika da postaje nedostupan za lokalno stanovništvo u područjima u kojima se uzgaja, piše Index.
Zdrave alternative avokadu
Tomasina Majers, suvlasnica lanca meksičkih restorana „Wahaca“, 2021. godine predstavila je sos za koji smatra da je dobra alternativa popularnom gvakamoleu.
Reč je o „vahakamole“ sosu, inspirisanim zelenim gvakamoleom, napravljen od boba, zelenog čilija, limete i korijandera.
@fitgreenmind Better than avocado toast, change my mind! 😝 #easyrecipe #quickrecipes #easyveganrecipes #veganfood #veganbreakfast
Međutim, ovaj restoran nije jedini koji je smanjio korišćenje avokada, ili ga potpuno izbacio iz upotrebe.
U Torontu je meksički kuvar Aldo Kamarena predložio alternativu gvakamoleu napravljenu od paste od tikvica i semenki bundeve.
Šef Santijago Lastra uključio je sos u stilu gvakamolea napravljen od pistaća i fermentisanih ogrozda na jelovnik u svom meksičkom restoranu u Londonu, a irski ugostitelj Dž. P. Mekmahon razvio je alternativu gvakamoleu napravljenu od čičoka.
Čak je i popularni zagrebački „Boogie Lab“ sa svog menija izbacio avokado, a poručili su da će sva hrana koja se služi u „Boogie“ lokalima biti sezonska i lokalna.
Ali, da li je avokado zaista toliko loš i, kako neki kažu, gori za okolinu od mesa i mlečnih proizvoda?
Osim Meksika, uzgaja se i širom sveta
Avokado raste na drveću, a ta činjenica mu svakako ide u prilog.
Naime, drveće hvata ugljen-dioksid iz atmosfere i zauzvrat ispušta kiseonik, a njihovo korenje takođe pomaže u zaštiti tla od erozije.
Drvo avokada potiče iz Meksika, gde se većina avokada još uvek uzgaja, ali se danas, osim u Meksiku, avokado uzgaja i širom sveta u tropskim i suptropskim klimama.
Postojeće plantaže avokada, ako se njima dobro upravlja, nisu problematične. Međutim, budući da potražnja za avokadom raste, u nekim područjima nastaju problemi.
Kada se zemlja raščisti kako bi se napravilo mesta za stabla avokada, ili se voda preusmeri iz potoka i reka radi navodnjavanja, karbonski i vodeni otisak avokada raste.
To ne znači nužno da je avokado loš, to jednostavno znači da njegova proizvodnja nije toliko održiva.
Dok se to ne popravi, i dalje možemo povremeno da uživamo u avokadu, ali možda ga ne bi trebalo jesti svakodnevno, kako bismo izbegli tako visoku potražnju.
Šta je gore za životnu okolinu – avokado ili meso?
Osim toga, stabla avokada traže više vode nego druga stabla – za uzgoj jednog avokada potrebno je 320 litara vode.
Međutim, u poređenju sa mesom, avokado je ipak drastično bolji.
Za proizvodnju 150 grama junetine potrebno je 2.315 litara vode, za istu količinu svinjetine potrebno je 900 litara, a za piletinu 650 litara.
Avokado se takođe često koristi kao zamena za maslac, kao kremasti namaz, ili u desertima.
Međutim, da biste proizveli prosečnu količinu maslaca veličine avokada, potrebno vam je čak 833 litre vode.
Izvor: Index
Dodaj komentar