Vreme božićnih praznika je vreme darivanja, vreme praštanja i vreme koje posvećujemo porodici i prijateljima. Ali, to je i vreme u kojem se, ničim izazvani, oglase i oni koji, prema sopstvenom priznanju, ne veruju u Boga i ne slave Božić.
I to bi bilo sasvim ok, da neki od njih nemaju potrebu da praznične dane iskoriste tako što će na svojim Fejsbuk i Instagram profilima vređati i omalovažavati one koji ove dane provode u krugu porodice slaveći najradosniji hrišćanski praznik.
Skriveni iza svojih tastura, oni će, bez da ih je bilo ko šta pitao, a valjda ih to najviše i boli, postaviti neki maliciozni status, odraditi duhoviti mim, isprdaće se sa Bogom i sa svima koji veruju u njega, ne bi li eto pokazali sebi i svojim virtuelnim prijateljima kako su oni ideje hrišćanstva odavno prevazišli.
A ako ih ti prijatelji za uzvrat nagrade i nekim lajkom, eto sreće i radosti, Božić Bata im definitivno ne treba.
O tim vajnim, urbanim, svetskim, facama, koji, kako sami kažu, u česnici traže LSD, bože kako su samo ludi, pisao je i Bojacak Horseman na svom Fejsbuk profilu.
Njegov status prenosimo u celosti.
Kao neko ko sebe ne smatra pripadnikom pravoslavne vere, jako bih voleo da pokrenem temu religijske pripadnosti u Srbiji.
Naime, dobar deo “ateista” u Srbiji, koji mahom poštuju vere svojih inostranih prijatelja (jer je to deo njihove kulture i tradicije), na sve velike pravoslavne praznike osećaju potrebu da bogohuljenjem iskažu svoju intelektualnu nadmoć nad tim šarlatanima koji i dalje veruju u Boga u 21. veku.
I to ne samo u Boga, već u Boga kog prepoznaje pravoslavlje. Takvi neće imati problem da razumeju islam, katoličanstvo, a usput se poistovećuju sa budizmom ili hinduizmom – najkul pristupima religiji modernog, “slobodnog” čoveka.
Problem se javlja u činjenici da takvi ljudi verovatno nisu stali da promisle činjenicu da time što pljuju po svojem, pljuju i po sebi.
Kao što napomenuh, ne bih mogao da se nazovem pravoslavnim vernikom, ali se PONOSIM time što sam čovek koji je rastao uz određene vrednosti koje je pravoslavlje čuvalo i prenosilo s kolena na koleno od davnina, pa do naših dana.
Ne, te pravoslavne vrednosti se ne poklapaju s politizovanim smernicana pojedinih sveštenih lica danas, i ne, te vrednosti nisu fašističke i primitivne, samo što ti ljudi nisu uzeli vreme da pročitaju ili barem promisle svoje duhovite stavove.
Te su vrednosti prikrivene iza verovatno svega što ste pokupili od svojih baka i deka, a što su oni pokupili od sopstvenih baka i deka.
Vrednosti koje prevazilaze naš svesni, individualni stav prema životu i vrednosti koje su integralni deo naše kolektivne svesti.
Činjenica je da je pravosljavlje kako sociološki, tako i istorijski temelj našeg modernog društva. Žao mi je što ima ljudi koji znaju jako malo o tome, ali jedva čekaju da izvređaju nekog ko je proveo godine izučavajuci vekove onoga što nas, hteli ili ne, definiše i kao individue.
Završio bih jednim citatom Caneta iz Partibrejkersa: “Ti si odnarodjen”
Poštujmo tudje i volimo svoje, svim prijateljima zelim srećan Božić!
Velikim vernicima, onima koji poste dok mrze, ogovaraju, psuju i osuđuju
Dodaj komentar