Do ulice Jovana Cvijića preko Bulevara Jaše Tomića kretala sam se jednako polako ili jednako brzo kao i nepregledna kolona automobila, dok me je pratio zvuk sirena na koje su “sedali” nervozni vozači. Koliko akumuliranog stresa u samo jednoj ulici, mislim dok koračam ka novoj priči i sali gde jedna Novosađanka “živi” disciplinu koja je pre desetak godina zaludela svet.
Dočekuje me nasmejana Mirjana Stojanović i polaznik, Đorđe, koji sa ponosom objašnjava koliku snagu oseća u šakama, posle samo dva meseca vežbanja. Kompjuterski miševi za ljude u IT struci pravi su pakao, zaključujemo.
Ostavlja me sa Mirjanom koja treba da me upozna sa načinom vežbanja za koji donedavno nisam ni čula. Prva asocijacija na termin animal flow, bila mi je “anima”, duša, “tok duše” reklo bi moje slobodno tumačenje.
– To je odlična interpretacija, potvrđuje mi Mirjana.
– Animal flow je zapravo ekspresija vaše duše i vašeg trenutnog osećanja dok radite fizičku vežbu. To je nekoliko različitih vežbi spojenih u takozvani “flow”. Tim tokom vaša duša, emocije ili trenutno stanje, tuga ili sreća može da se izrazi. Kada tome dodate muziku onda to još lepše izgleda.
Disciplina koja je pre otprilike pet godina počela da osvaja Srbiju seže u 2010. kada je njen osnivač, Amerikanac Majk Fič, shvatio kako može da poboljša pokretljivost i snagu kod ljudi. Mirjana ju je otkrila nakon povrede zbog koje nije mogla satima da se pomeri.
– Uzela sam čašu vode, okrenula se od stola i nisam mogla da se pomerim. Dva sata sam sedela, nisam imala osećaj u nogama. Jedan veoma ružan osećaj i mislim da je to bila prekretnica.
Novosađanki koja je stekla zvanje magistar sportskih nauka i diplomirani trener plivanja, nakon što je smogla snage da ustane i ode u Urgentni centar, ustanovljeno je uklještenje nerva. Nakon agonije koju je prošao neko ko je ceo život fizički aktivan, usledilo je istraživanje i potraga za nečim što bi moglo da joj pomogne na duže staze.
– Pronašla sam na Jutjubu video Majkla Fiča i pomislila “Ovako pokretna želim da budem, da vladam svojim telom, da nemam bolove, da se slobodno krećem bez ikakvih težina”, priča Mirjana.
Korak po korak, stigla je do Milana, kada se u leto 2017. u tom italijanskom gradu održavao Work shop animal flow. Na toj radionici stekla je zvanje instruktora, a onda nastavila da nadograđuje svoje znanje. Danas je njen cilj širenje svesti o benefitima koje ta disciplina pruža – fizička vežba sopstvenim telom, pomalo specifičnog naziva koje mnoge ostavi u nedoumici.
– Uglavnom me pitaju “Jel to znači da treba da se krećem kao neka životinja, da imitiram?” Ne! (smeh). Ima pokreta koje zovemo “krava”, “rak”, “škorpija”, “krokodil”, ali oni samo u nekom smislu podsećaju na kretanje ili određen položaj životinja.
Kako vežbanje izgleda, sledeće je pitanje koje joj najčešće postavljaju.
– To je nešto kao dinamična joga, nema toliko statičnih položaja. Joga, break dance, kapuera, gimnastika… To su vežbe na parteru, u kontaktu ste sa podom i rukama i nogama što se u našoj struci zove zatvoreni kinetički lanac. Te lokomocije “na sve četiri” omogućavaju nam da imamo bolje držanje, da bolje koordinišemo pokrete, a istovremeno je angažovan veći broj mišićnih grupa i veći broj zglobova.
Benefiti su brojni i kada ih Mirjana sve pobroji, stiče se utisak da animal flow može da trenira svako.
– Nema prepreka. Ovo sam probala i sa decom, i sa trudnicama, a imala sam klijenta koji je do svoje 97 godine koristio animal flow pokrete. To je bilo izuzetno.
Pokreti se, objašnjava dalje, prilagođavaju zahtevima i sposobnostima klijenata, mogu se ublažiti, olakšati ili otežati. Nisu preporučljivi jedino ukoliko postoje medicinske kontraindikacije kod nekog od polaznika. Ako ih nema, za animal flow ne treba vam ni teretana.
– Vežbanje na plaži ili bilo gde u prirodi takođe ima posebnu čar, ističe Mirjana, za sada jedna od tri sertifikovana instruktora u zemlji.
U svetu ta zajednica broji sedamdesetak instruktora, a 28. avgusta zajedno su obeležili Internacionalni animal flow dan.
– Svi smo radili isti “flow” u različitim vremenskim zonama. Toliko ljudi koji su vezani pokretom. To je ono što čini lepotu.
Novosađani zainteresovani, ali suzdržani
Pričom o toj velikoj zajednici, pravilnom zagrevanju šake, značaju pravilnog disanja, došli smo i do pitanja koliko je naša sredina spremna za vežbe koje su u svetu svakodnevica.
– Čini mi se da su Novosađani skeptični pomalo, zanima ih, ali ne bi da se usude, kaže uz osmeh i dodaje da je važno samo krenuti.
– Ima jedna dobra izreka “Train to last” – treba da treniramo da bismo duže trajali. Fizička vežba nije ništa drugo nego kontinuirano kretanje, deo života. Kao kad odete u kupatilo ujutru da operete zube tako je i fizička aktivnost nešto što vam je potrebno da biste mogli normalno da funkcionišete – da odete u prodavnicu, da imate decu, da podignete dete. To je bila moja vodilja i filozofija života.
Dnevno je dovoljno, dodaje ta srdačna instruktorka, svega nekoliko minuta vežbanja koje bi olakšalo život.
– Garantujem da bi vam bilo bolje i da bi vaš organizam i telo, naposletku, sami tražili vežbanje.
Za kraj razgovora pokazala mi je nekoliko kreativnih i gracioznih pokreta te neobične discipline. Deluje toliko jednostavno kada ih izvodi profesionalac. Nisam se usudila da probam, ali činjenica da mi od Mirjanine sale do kuće treba desetak minuta, deluje kao okidač za ono njeno pomenuto geslo “Samo krenite”.
U vreme kada, čini se, često zaboravljamo da zastanemo i dišemo, ostavljam Mirjanu sa zajedničkom nadom i željom da će priča koju ona “diše” već pet godina stići do što više Novosađana. Makar do onih koji su me, na povratku ka kući, ponovo dočekali na nervoznom bulevaru.
Bravo.
Veoma interesantno zvuči, a Mirjanina priča inspirativna.
Moram da krenem 👍 i nema odustajanja.