Angela Subotić Popović je jedna od retkih preduzetnica u novovaroškom kraju koja je svoju sudbinu i biznis vezala za seosko ognjište. Angela već 33 godina razvija porodični biznis prerade drveta koji nije popularan među pripadnicama nežnijeg pola. Borba za svoje mesto pod preduzetničkim suncem nije bila laka, jer kako sama kaže nailazila je na mnogo je diskriminacije i sumnjičavosti od muškaraca u ovom poslu.
Diplomirana je ekonomistkinja i jedina dama među pilandžijama. Vlasnica je prve registrovane firme na ovim prostorima – DOO „11.maj“, koja se bavi primarnom proizvodnjom prerade drveta.
Zahvaljujući nepresušnoj energiji i inicijativi, upornosti, izoštrenoj poslovnoj intuiciji i menadžerskim sposobnostima, Angela pune 33 godine uspešno istrajava u tipično „muškom“ poslu.
Ova hrabra i preduzimljiva žena kaže da je tokom svoje duge i plodonosne poslovne karijere nebrojeno puta na svojoj koži osetila koliko je težak put kojim pripadnica nežnijeg pola mora da prođe da bi došla do važne pozicije i uspela u svetu biznisa.
– Muškarci u poslovnom smislu su prilično sumnjičavi kada je žena u pitanju i često diskriminatorski nastrojeni. Doživljavala sam da me u neverici „preslišavaju“ koliko znam o procesu proizvodnje i mašinama – priča za Danas, Angela Subotić Popović, vlasnica pilane u čijim se pogonima izrađuju elementi za drvene objekte, patosi, oblice, poluoblice, lamperije…
Podseća da se i danas većina poslova sklapa u kafani, za koju žene preduzetnice nemaju vremena jer su majke i supruge, svakodnevno angažovane i na kućnim poslovima. Žene su svoju emancipaciju duplo platile tako što su u želji za ravnopravnosti maksimalno angažovane i na poslu i u kući, na njivi, plasteniku, na zemlji…
– Ratnih 90-ih, kada je muški deo firme DOO „11.maj“ bio na ratištima, nas pet žena „ginulo“je u pogonu prerađujući bukovu građu – priča jedna od najuspešnijih privrednica u ovom delu zemlje.
– U suštini ne priznajem podele na muške i ženske poslove. Ranih devedestih, kada je muški deo naše firme bio na ratištima, nas tada pet žena „ginule“ smo u pogonu prerađujući bukovu građu. To je jako težak posao koji zahteva i snagu i veštinu. Pokrivale smo čitav proces proizvodnje i uspešno savladale rad na svim mašinama – ističe Angela, koja kao jedna od najuspešnijih preduzetnica u ovom delu Srbije nije dobijala priznanja za pregalaštvo u radu, ali ni podsticaje, subvencije, donacije.
Porodičnim novcem je ulagala u objekte, opremu, modernizaciju proizvodnje, otvaranje novih radnih mesta. Ni korona je nije sprečila da i dalje uspešno plovi preduzetničkim vodama.
– Vrednu, kreativnu i preduzimljivu ženu treba pustiti da sama nađe svoj put u biznisu. Ako porodica, društvo i država istinski hoće da joj pruže podršku, onda je najbolje da to učine kroz finansijski podsticaj. Čak i sa minimalnom novčanom „injekcijom“ ona će iskoristiti šansu jer su žene danas u proseku obrazovanije, marljivije, odgovornije, spretnije u komunikaciji i rešavanju konflikata, a i brojčano prednjačimo – smatra Angela, koja dodaje da se za ekonomsku nezavisnost i poziciju na tržištu izborila uz snažnu podršku porodice.
Iz nje, kako kaže, crpi snagu, volju i energiju. Boli je, međutim, činjenica da su žene na selu najugroženija kategorija u društvu jer njihov rad nije dovoljno vidljiv, a ni vrednovan. One, bilo da su domaćice ili u agro-biznisu vode još jednu bitku – sa patrijarhalnim mentalitetom koji je i u današnjici dominantan.
Marija je prva žena spasilac u Crnoj Gori, spasila je 16 života, a hrabro srce nasledila od oca
Dodaj komentar