Jednom kad se sve ovo završi bilo bi lepo da neko napravi Antologiju svih predsednikovih gegova, nastupa, izjava koje su poslužile da se narod zabavi nekoliko dana na društvenim mrežama. To su oni mini događaji unutar pravih događaja koji u sebi imaju malu dozu skandala koja može da izazove reakciju u čoveku, na neki način ga šokira, podstakne ga da o tome govori, raspravlja na internetu ali koji suštinski nemaju nikakvu važnost za naš život i budućnost.
Svi ti, nazovimo ih gegovi, proističu iz ličnosti koju je predsednik gradio u medijima i koja za zadatak ima da, sa jedne strane kupi određenu grupu među glasačima koji veruju u lik Isusa sa srcem lava, a sa druge strane da isprovociraju drugu grupu ljudi i ostavi ih šokirane nekoliko dana do novog gega.
Krajnji rezultat je da smo svi opsednuti predsednikom i njegovom ličnošću, a ne onim što se dešava u državi na čijem čelu je taj predsednik. Ili nam ta pitanja ostanu u nekoj senci.
Niz je događaja od početka mandata (ili više njih), koji su se samo smenjivali kao na traci, tako da čovek više i ne može da poveruje da je to neki prost propust protokola ili nesmotrena izjava samozaljubljenog predsednika.
Sve više liči da su to maleni, unapred osmišljeni potezi, napravljeni baš po meri za različite korisnike i pravo sa trake pseudo događaja spušteni u mas medije gde su i eksplodirali i zračili tri dana kasnije.
Samo za uskršnje praznike imali smo nekoliko takvih primera
Predsednikov kulturno umetnički program za praznike
Gde je Uskrs tu su i jaja. Pa ih je poneo i predsednik na Samit o Zapadnom Balkanu u Berlinu. Kuckao se visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Federikom Mogerini, i kako su mediji preneli Federikino jaje je bilo jače.
Zašto je ovo uopšte bila vest? Zašto se to uopšte dogodilo na mestu na kojem se rešava jedno od najvažnijih pitanja naše zemlje? O tome šta je plan naše države kada je reč o tom pitanju mi ni dan danas ne znamo praktično ništa.
Manite se plana za Kosovo, vidite kakav sam šmeker i domaćin ispao sa ovim jajima. Ili ljakse. Možete i o tome da pričate, samo ne o tome šta će se sa Kosovom desiti. Kosovo? Pa imao sam plan, ali su ga odbacili. Kakav plan?
Nemojmo tražiti sad dlaku u jajetu. Plan je postojao, sad je odbačen i nije bitno da se bavimo detaljima.
Imali smo i priču sa poluzagrljajima. Predsednikova poseta Kini takođe je imala prateći skeč. Skeč kako je on dobio nekakav poluzagrljaj od predsednika te zemlje iako svi znamo da oni baš i ne vole da se grle. Time je, kaže, potvrđeno da Kina nudi podršku našoj zemlji.
I opet smo se mi nekoliko dana zabavljali sa ovom izjavom i malo smo skrenuli misao sa toga da smo svuda, pa verovatno i u Kini, promovisani kao jeftina radna snaga.
A u Kini je to već verovatno i poznato, s obzirom na to da su se u kineskim tržnim centrima i kineskim radnjama plate radnika dugo kretale od devet do 12 hiljada dinara. Ne znam da li su skoro te brojke dobacile minimalac od 27 hiljada dinara, ali kako bih vam rekla, hvala vam na takvom prijateljstvu. To što tamo retko navraća inspekcija rada verovatno je znak obostranog prijateljstva i dobre volje naše dve zemlje.
Nedavno je ponovo bio aktuelno i gostovanje predsednika kod Jovane i Srđana u Jutarnjem programu Prve televizije iako se ono dogodilo pre nekoliko meseci. Ovaj put izvučen je deo klipa u kojem predsednik insinuira da voditeljka ima veću platu od svog kolege, a ona ga pita gde ste vi to pročitali?
Javnost se podelila oko toga da li je Jovana odličan ili nikakav novinar, je l mu spustila ili se samo pravila, a pitanje je zašto bi gledaoce uopšte zanimalo kolike su plate novinara, odnosno voditelja jedne privatne televizije?
Tokom tog gostovanja provučene su mnoge za nas suštisnki bitnije stvari, ali su one ostale u senci ovog visprenog okršaja koji za nas realno ništa ne znači i mogao se desiti u Skadarliji uz mešano meso i bocu merlota.
Sve predsednikove uloge
Nešto pre uskršnjih praznika imali smo predsednika koji zakucava koš odnosno otima loptu dok pika basket sa detetom. Pa predsednika bez maske u sobi deteteta sa onkološkim oboljenjem. Zatim predsednika koji kisne, predsednika kome nema ko da doda čašu vode na konferenciji za novinare, predsednika koji se čuje sa Merkelovom kad god zatreba, predsednika koji ne jede ne spava. Predsednika koji najavljuje leteće automobile i predsednika koji i šah igra po svojim pravilima.
Ovo pobrojano verovatno nije ni 10 posto svih tih mini skečeva i događaja kojima nam se odvlačila pažnja poslednjih nekoliko godina.
Ovaj put bavili smo se samo onim fazonima koje nam je priredio naš predsenik lično. A na sve ove mini drame treba dodati i niz prigodnih epizoda koje su interpretirali raspevani ministri, polupismeni poslanici i naravno predstavnici Vlade koji džogiraju na minusu ili oni sa podvojenim ličnostima zauvek izgubljeni u svemiru.
Svi su oni dali svoj doprinos da nas zabave najnebitnijim stvarima u ovom trenutku na ovom prostoru.
Ne znam šta bi se desilo kada bi se svi ovi događaji samo igrnorisali. Kada ne bismo komentarisali bananu nego insistirali na pitanju šta će biti sa decom nakon završenog školovanja?
Kada bismo „prevideli“ njegovu konstataciju o visini voditeljkine plate i dizali tenziju oko lekara što nam odlaze, pa možda da ne daj bože i izađemo na ulice jer nam doprinosi više nisu garancija da možemo da se lečimo.
Možemo, ali ne bez privatnika.
Zamislite kada bismo samo iskulirali sve predsednikove standup nastupe kao loše viceve pijanog strica na slavi i nastavili da pitamo i pritiskamo o stvarima koje nam zapravo utiču na dan, na poslove, na odnose sa ljudima? Koji nam najprostije rečeno utiču na život u zemlji iz koje još uvek nećemo ili ne možemo da odemo.
Zamislite kada bismo na ulicu izlazili da menjamo stvari koje nam smetaju, a ne osobu koja nam se ne sviđa? Ali , kome bi to još išlo u prilog…
Dodaj komentar