Magazin

Poznati voditelj se 14 godina bori sa depresijom: “Dešavalo mi se da usred emisije zaboravim ime gosta”

Aleksandar Stankovic

Jasno mi je da će mi zli komentatori uz razne epitete sada pisati i ‘ludak’, no to je nemoguće izbeći. Javni posao koji radim izvlači najgore iz frustriranih anonimaca koji se javljaju po društvenim mrežama, ali protiv takvih budala leka nema. Knjigu sam odlučio izdati da bih pomogao drugim ljudima koji imaju problema s depresijom i da bih, barem delemice, s njih skinuo stigmu ludaka koji su izopšteni iz zajednice.

– Bilo mi je toliko loše da sam odlučio otkazati emisiju. Rekoh to i producentiknji. ‘Stvarno ne mogu’. Popio sam antidepresiv i anksiolitik i nema pomoći. Noge mi se tresu, usta su suva i potpuno sam dezorijentisan. Moglo bi se dogoditi tokom emisije da zaboravim kako se gost zove, ili da mu ne uspem postaviti pitanje. Teško sastavljam rečenice. Ne mogu se prisetiti pojedinih reči….

Novinar i voditelj Aleksandar Stanković, čovek koji je više od dvadeset godina sastavni deo televizijskog etra i jedan od profesionalno najeksponiranijih ljudi u Hrvatskoj, godinama boluje od depresije; za Stankovićevu bolest znao je tek uzak krug ljudi oko njega, najbliži prijatelji i porodica, a sada je u novoj knjizi prvi put odlučio javno progovoriti o tome.

“Knjigu sam odlučio izdati da bih pomogao drugim ljudima koji imaju problema s depresijom i da bih, barem delemično, s njih skinuo stigmu ludaka koji su izopšeni iz zajednice”, kaže.

Četrnaest godina na antidepresivima

Stanković u knjizi Depra, koja 20. septembra izlazi u izdanju Telegrama, detaljno opisuje borbu s teškom i često stigmatizovanom bolešću zbog koje je četrnaest godina na antidepresivima.

Iako boluje od depresije, svake nedelje uspešno funkcioniše u javnom prostoru i vodi popularnu emisiju Nedjeljom u 2, što zna donositi specifičan set problema i izazova.

Poput gore opisane emisije s Nikolom Pilićem, koju je Stanković zbog napada jedva uspeo da odradi, nadajući se da Pilić nije ništa primetio. Nakon intervjua otišao je doma, srušio se u krevet i zatrpao tabletama.

– Depresija je kada tri meseca čekaš da ti petnaest minuta bude bolje. Depresija je razmišljanje kako bi svet bio bolje mesto bez tebe i kako bi ti bio sretniji bez sveta – piše u uvodu knjige.

Protiv budala na internetu nema leka

Jasno mu je kako će ovaj njegov izlazak iz ormara po pitanju psihičke bolesti pobuditi veliku pozornost, od znatiželjnih komšija do zlonamernih komentatora na webu; radi tih očekivanih reakcija, supruga ga je pitala mora li zaista objaviti knjigu o tome.

– Supruga me, kao i našu decu, želi zaštiti od čitavog sveta, želi zadržati i svoj duhovni mir koji će sigurno biti narušen izlaskom ove knjige. Za moju porodicu to će biti nemir. Uz izlazak iz ormara sigurno idu mnogobrojna pitanja, od komšija do slučajnih prolaznika koji će, ako ništa drugo iz čiste radoznalosti, hteti da saznaju šta se to događa s poznatim licem – kaže.

– Da, može biti gnjavaža svakom objašnjavati da imam psihičkih problema, ali da nisam za ludnicu, da nemam deluzije, da mi se ne priviđaju stvari. Supruga je verovatno želela zaštititi porodicu od zlih komentatora koji će mi uz razne epitete sada pisati i ‘ludak’, no to je nemoguće. Javni posao koji radim izvlači najgore iz frustriranih anonimaca koji se javljaju po društvenim mrežama, ali protiv takvih budala leka nema. Očekujem da će korist od knjige biti veća od eventualne štete koju ćemo pretrpeti kao porodica.

‘Valjda bi mi bilo lakše da je štitna žlezda’

Jednako brutalan i iskren prema sebi kao i prema svojim televizijskim sagovornicima, Stanković u Depri opisuje napade panike i najteža duševna stanja, profesionalne izazove i toksičan uticaj depresije na sve aspekte života i životne događaje, poput rođenja deteta: najžešći napad depresije imao je šest meseci nakon rođenja deteta, jer su mu se emocije temeljito presložile.

– Kada sam postao neupotrebljiv, znao sam da mi je vreme da idem ka psihijatru. Hteo sam da mi bude bolje, da počnem osećati nešto, da bližnji ne pate zbog mene, na koncu da ne patim ni ja. Psihijatrica je brzo dijagnostifikovala depresiju, krenuli smo s lečenjem i malo po malo rezultati su došli. Međutim, paralelno sam išao na sve moguće pretrage. Srce, pritisak, štitna žlezda… Mnogi ljudi u depresiji to rade. Želiš isključiti sve druge faktore, ili se zavaravaš. Valjda bi mi bilo lakše da je štitnna žlezda pa sve mogu pripisati hormonalnoj neravnoteži.

Bolesti stigmatizirane zbog neznanja

Kombinujući prozne zapise i poeziju, Aleksandar Stanković napisao je dojmljivu, hrabru i za hrvatsko društvo izuzetno važnu knjigu; psihičke bolesti poput depresije još uvek su veliki društveni tabu i tema o kojoj se teško progovara.

– Psihičke bolesti jače su stigmatizirane zbog neznanja čak i dobronamernih ljudi, koji još mogu shvatiti da si tužan, nesretan i pomalo onesposobljen za život, ali su uvereni da s jakom voljom možeš izaći na kraj s kliničkom depresijom. ‘Misli pozitivno, izađi u šetnju!’ Dobronamerni ljudi često će ti to reći, ne shvatajući da depresivcima to ništa ne znači – kaže.

Zato se odlučio objaviti Depru.

– Žao mi je ako će knjiga nekoga uznemiriti. Moj život je puno više od ove knjige, lepši je i sadržajniji, ali nisam pisao autobiografiju, pisao sam o jednom posebnom stanju svesti koje nije slika sreće – dodaje Stanković.

– Nisam psiholog i ne mogu sugerisati kako treba živeti. Mogu tek preneti vlastito iskustvo bolesti, pojedincu pružiti spoznaju da ima još ljudi koji se osjećaju kao on. Da budem iskren, pišem kako bih pomogao sebi.

Hrvatski voditelj Aleksandar Stanković: Fudbaleri koji pevaju “Za dom spremni” nisu moji ambasadori

Luftika

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
Share via
Copy link