Zlatno doba Aero-kluba i aerodroma “Čenej” bilo je između šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, dok je već devedesetih godina Aero-klub „Novi Sad” prestao da radi, a pista i objekti su bili zapušteni.
Međutim, kada je 2016. godine izabrano novo rukovodstvo, na čelu s Dragoljubom Samardžićem, Aero-klub „Novi Sad” je ponovo zaživeo.
Osim što su Klub i aerodrom prebrodili finansijske probleme, aktivne su brojne sekcije, organizovana su sportska takmičenja i predložen je plan za izgradnju civilnog dela aerodroma, piše Dnevnik.
Ipak najznačajniji događaj bio je prvi direktan međunarodni let iz Minhena, koji je realizovan u avgustu ove godine.
Njime je doputovao direktor nemačke firme „Maminger” Klaus Herpel, koji se bavi poljoprivredom i preradom povrća u Gospođincima.
Da „Čenej” ima odličnu travnatu pistu i da je spreman da postane civilni aerodrom tada je potvrdio i pilot nemačkog aviona Kurt Blendiger, priznavši da nije mogao predvideti kako će proteći sletanje, s obzirom na to da je reč o travnatoj pisti, ali da njena dužina nadoknađuje moguće izazove pri sletanju
Po rečima predsednika Kluba Dragoljuba Samardžića, ova godina biće u znaku takmičenja.
– Pošto smo prebrodili finansijske brige, planiramo da oformimo još nekoliko sekcija i da učestvujemo na takmičenjima koja se nalaze u kalendaru Vazduhoplovnog saveza Srbije – najavio je Samardžić.
– Među prioritetima je i osnivanje škole za obuku jedriličara i sportskih pilota, koja je ranije postojala. Želja nam je da Novi Sad ponovo postane centar školskih obuka da bismo privukli mlade da zavole letenje.
– Prvi međunarodni let na Čeneju nije bio slučajan jer smo se za njega dugo pripremali – rekao je Samardžić.
– Od tada smo realizovali osam međunarodnih letova, što nas ne iznenađuje jer, po podacima Turističke organizacije grada, sve je veći broj gostiju iz inostranstva, te moramo biti spremni da ih dočekamo kako dolikuje.
Nedavno je na „Čenej” sletelo devet malih aviona, što nas je prijatno iznenadilo. Reč je grupi prijatelja iz Čačka, Kraljeva i Sremske Mitrovice koji su se dogovorili da popodne provedu na obližnjem čenejskom salašu.
To je još jedna potvrda da aerodrom može mnogo da doprinese razvoju turizma u gradu i pokrajini.
Tokom 2019. godine Javno preduzeće „Urbanizam” izradilo je konceptualni okvir plana detaljne regulacije aerodroma „Čenej”, koji se letos našao na ranom javnom uvidu, što je prvi konkretan korak ka izgradnji vazdušne luke regionalnog tipa koji će obezbediti povezivanje pokrajine s poslovnim centrima bivših jugoslovenskih republika i drugim zemljama.
Plan obuhvata približno 148 hektara sportsko-poljoprivrednog aerodroma, deo poljoprivrednog zemljišta, kao i deo državnog puta Horgoš–Beograd.
Kako je objasnio podpredsednik Aero-kluba Dušan Miladinović, čeka se procena uticaja na okolinu, koju izrađuje Uprava za zaštitu životne sredine.
– U planu je da se zadrži travnata pista za sportsko vazduhoplovstvo i da se izgradi betonska pista od 1.760 metara, širine 30 metara za komercijalne letove – naveo je Miladinović.
– Aerodrom će tada nositi oznaku 3-C, odnosno na njega će moći da sleću avioni koji imaju raspon krila od 24 do 36 metara i maksimalan kapacitet od oko 100 mesta. Posebno smo vodili računa o tome da se aerodrom ne pretvori u čist komercijalni, već da ostane i sportski, naravno, s jasno podeljenim sektorima, za šta smo dobili odobrenje od Direktorata za civilno vazduhoplovstvo.
U Aero-klub su stigla brojna priznanja, a među najsvežijim je specijalna nagrada Gradskog sportskog saveza Novog Sada.. Predsednik Aero-kluba „Novi Sad” Dragoljub Samardžić, obraćajući se članstvu na proslavi na kraju godine, kazao je da druženja čine Klub kvalitetnim, daju mu dušu i „drže ga u životu” proteklih 96 godina.
– Priznanje Gradskog sportskog saveza Novog Sada za nas mnogo znači jer smo prepoznati kao veliki i uspešan klub – kazao je Samardžić, dodavši da je specijalna nagrada još jedan podstrek da Aero-klub „Novi Sad” i aerodrom „Čenej” napreduju.
Naši sagovornici se slažu u tome da je, sebično misliti samo na razvoj Novog Sada već se moraju sagledati potrebe 2.300.000 građana Vojvodine.
Pitanje da li je Novom Sadu potreban aerodrom je svedeno na profitabilnost, a kako kažu, nijedna vazdušna luka u prvoj godini poslovanja nije finansijski rentabilna.
– Izgradnja aerodroma nije velik i skup poduhvat kao što je, na primer, izgradnja mosta, ali je jednako značajan jer bi se Novi Sad, kao mesto koji se neprekidno širi, našao na mapi gradova koji imaju vazdušnu luku – istakao je Miladinović.
– Neki smatraju da je beogradski aerodrom „Nikola Tesla” blizu Novom Sadu, na oko 80 kilometara, ali ukoliko neko želi da se uputi u Vojvodinu, zašto bi se iz Beograda vraćao ka severu naše zemlje kada se može iskrcati u najvećem vojvođanskom gradu? Osim toga, ukoliko se letovi s aerodroma „Nikola Tesla” ne mogu realizovati zbog loših vremenskih uslova, tada bi se mali avioni mogli preusmeravati za Novi Sad, a ne gotovo 300 kilometara dalje od Beograda, za Niš.
Po Miladinovićevim rečima, Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture dostavilo je aerodromu tabelarni pregled svih neophodnih koraka kako bi se došlo do novca za realizaciju projekta.
On očekuje da će plan detaljne regulacije aerodroma „Čenej” za oko tri meseca biti usvojen na sednici Skupštine grada Novog Sada. Nakon toga sledi izrada idejnog projekta, raspisivanje tendera i druge zakonske procedure, koje će oduzeti dosta vremena, te zbog toga nije realno očekivati da će čitav projekat biti završen za nekoliko godina.
Dodaj komentar