Evo treći dan gledam i čudim se šta je Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma pronašla sumnjivo kod nezavisnih medija i nevladinih organizacija? I stavila ih na spisak koji je dostavila bankama zbog hitne i vanredne provere.
Nije mi jasno da li su mediji osumnjičeni da peru novac ili da finansiraju terorizam. Šef Uprave Željko Radovanović kaže da su to redovne aktivnosti, iako je zakonski osnov za selektivne provere – sumnja da neko pere novac ili finansira terorizam.
I kako baš da proverava medije koji su otkrili da se predsednikov sin redovno druži i provodi sa dilerima, reketašima, ljudima povezanim sa likvidacijama, iznudom…? Ili one koji su otkrili ulogu (pokojnog) oca ministra policije među dilerima oružjem koje je završilo u rukama ISIS-a.
Kada se već upinjete da radite svoj posao, gospodine Radovanoviću, mogli biste da krenete od svog pretpostavljenog, ministra finansija Siniše Malog. Ako vam nije poznato, Mali je kao direktor dve misteriozne ofšor firme kupio je 24 luksuzna apartmana na bugarskom primorju.
Zna li se poreklo tog novca? Radi se o pet miliona evra, gospodine Radovanoviću.
A mogli ste da pitate ministra odbrane Aleksandra Vulina na koji način je u zemlju uneo 205.000 evra, navodno pozajmljenih od ženine tetke iz Kanade. Podsetiću vas, Uprava za sprečavanje pranja novca je izdala dokumenr da nije pronašla da je na račune Vulina, njegove supruge ili prodavca stana uplaćen pomenuti iznos. Da je novac uneo u kešu, morao bi da ga prijavi carini, međutim ni tih podataka nije bilo.
Mogli ste da ispitate ulogu Ane Brnabić, dok nije bila deo državne administracije, u ofšor operacijama u kojima će Srbija do 2028. godine platiti 500 miliona evra, u organizaciji mreže energetskih razvojnih kompanija prikrivenog vlasništva.
Kada ste imenovani kao vršilac dužnosti na tu funkciju, a to je bilo 2016, mogli ste da krenete od dokumenta koji su sačinili predstavnici američkog Kongresa, i predali potpredsedniku SAD Džou Bajdenu, sa pojedinostima o korupciji u Srbiji. Dokument pokazuje kako je mala grupa, uključujući Vučićog brata Andreja i kuma Nikolu Petrovića, učvrstila svoj uticaj u “svim velikim preduzećima u Srbiji”.
Na početku je to bila mala grupa, a onda je došao brat Siniše Malog, pa otac Nebojše Stefanovića, pa brat Ane Brnabić, tetke, strine, brat Igora Mirovića, pa ugurali i brata Darije Kisić, a sva je prilika, naći će se mesta i za Čedu, valjda je odslužio dovoljno.
Kad smo već kod braće, zna li se ko je osoba X koja koja je kupila najveće lance za prodaju tehničke robe? I privatne klinike i domove zdravlja, restorane, poljoprivredna gazdinstva pa sad otpada po kojekvim Gajdobrama. Još važnije, zna li se kojim parama?
Uvaženi gospodine Radovanoviću, ako budete revnosno radili svoj posao, kao što ste sada počeli sa medijima, na koju god stranu da krenete, doći ćete do glave iste hobotnice.
Nije kriv Vučić, krivo je društvo koje ga trpi i sve podguzne muve njegovog sistema
Dodaj komentar