U novembru 1960. godine časopis Duga objavio je tekst, koji je za današnje vreme prilično neshvatljiv. Na reportažu je podsetio portal Yugopapir, a mi vam je prenosimo u celosti.
“Roditelji, oprez! Ono što mladi rade na žurkama, nije sasvim bezopasno: “Svak se ljubi sa svakim”?”, glasio je naslov teksta čiji je povod bio film “Gradić Peyton” ili, određenije, scena u kojoj majka (Lana Turner) rastera društvo sa žurke svoje ćerke.
Autori ovog teksta odlučili su da pišu o pojavi koja nije bila karakteristična za tadašnju omladinu i želeli su da odgonetnu tu novu reč ŽURKA ili skraćeno ŽUR, vodeći razgovor sa devojkom A. B. koja je tada ima 15 godina i bila učenica gimnazije:
“Ja na žureve odlazim dva-tri puta u mesec dana. To obično kada je nekome od mojih drugarica ili drugova rođendan. Zimi više, nego preko leta. Odlazim tamo da bih mogla da igram. To je prvi i najglavniji razlog. Tu sam i naučila da igram. Mnogo volim da igram. Na igranke ne odlazim, jer tamo je zapara, gužva, a poneki put dođe i do tuče. Otišla sam samo nekoliko puta. U mojoj školi se priređuju retko. Da su igranke lepše i da ih ima češće u školi, ja bih i odlazila.
Inače, na našim žurevima se ništa naročito ne događa. Obično nas ima desetak do petnaest. Kada ne igramo svi sedimo u grupi i pričamo. Ne puši se, ne pije se alkohol i ne igraju se “fote”. Svi smo samo dobri drugovi. Devojke su iz istog razreda, a mladića ima i iz drugih, starijih odeljenja.
Najglavnije je za dečake, koje pozivamo, da znaju dobro da igraju. Obično su sve devojke u pantalonama i ravnim cipelama, mi ne volimo da nosimo visoke potpetice, jer one nam smetaju. Gotovo uvek su s nama i mame onih kod kojih se žur priređuje. Rastajemo se uvek oko devet sati i tada odlazimo u grupama kući, ili nas roditelji sačekuju … ”
Intervju je rađen i sa D.V. koja je tada imala 20 godina i nameravala da upiše fakultet.
“Na našim žurevima skupljaju se uglavnom mladići i devojke mog uzrasta. Mladići donesu piće, a devojke – jelo. Ni jedna devojka ne dođe sa svojim mladićem, niti mladić sa svojom devojkom. Tu se sklapaju nova poznanstva. Uvek – drugi mladići i devojke. Vodi se računa da se pozovu zgodni mladići i zgodne devojke. Naravno, ko ima nove ploče, uživa prednost. Najomiljeniji su nam Johnnie Ray, Pat Boone, “Marina”.
Desi se da poneko donese i magnetofon, što je mnogo bolje od gramofona. Prostorije su osvetljene diskretnim svetlima, stolne lampe daju bolji štimung. Zamislite kako bi to izgledalo da igrate blues pod svetlom nekog blještavog lustera?
Inače, kod nas postoje dve vrste muškaraca. Oni koji igraju u “be-bop” stilu i oni koji su specijaliste za lagane stvari. Ko ne zna moderno da igra i ko ne poznaje muziku, ne može da bude pozvan na naš žur. Nekoliko puta nam se taj “kiks” desio, ali zato sada o tome vodimo računa.
Na ovakvim sedeljkama se zadržavamo obično do 12 ili 1 sat posle ponoći. Svi zajedno odlazimo kućama, izuzev ako se nekoj devojci neki mladić dopada i obratno, onda njih dvoje odlaze sami. Svojoj mami kažemo pravo vreme u koje se vraćamo, a kad nas tata o tome pita, mi uvek sat ili dva “ukrademo”.
Inače, tajne sa naših žureva ne pričamo roditeljima. Kad razgovaramo o tome, mi izmislimo drugu priču, naravno, vodeći računa da deluje ubedljivo, jer može da se desi da nas proveravaju…”
Na kraju, autori su došli do sledećeg zaključka:
Nekoliko mladića i devojaka – poverili su nam se u trenucima iskrenosti. Tako bar mi mislimo. Otkrili su nam nešto što je svakako vrlo interesantno. Možda nisu ispričali sve. Ali, svejedno, i ovo je dovoljno da dobijemo sliku o žuru, da sagledamo, bar donekle, jednu pojavu koja nije tipična za našu omladinu, ali koja postoji, ima svoje kolovođe koji (jer su kolovođe) uvek žele da budu prvi i glavni.
I zbog njih, uglavnom, nesporazumi, pa i ova naša anketa. Mislimo da je anketirani student prava najbliži istini kad kaže: “Ima žureva gde se samo slušaju ploče i igra, ali društvo vrlo brzo traži neki drukčiji način zabave… i tada se pojavljuju kolovođe…”
Mladost traži razonodu i treba joj dati. Ali moramo voditi računa i o ekstremnim slučajevima koji, izgleda, postoje i mogu da dovedu do neželjenih posledica.
Kod Laze Šećera: Kako je izgledao provod i kada su počeli skandali u prvoj srpskoj diskoteci
Dodaj komentar