Biti human danas predstavlja retkost, a pruža lepotu i satisfakciju koja se novcem ne može kupiti. Plata je nečiji osmeh. To pokazuje primer porodice Kiš i mini zoo vrta “Oaza” u Temerinu, koji već 30 godina svoje dvorište drže otvorenim za sve posetioce, ljubitelje životinja i prirode, kao i one koji vrevu grada žele da zamene boravkom na mirnom i prijatnom mestu. U junu su navršene pune tri decenije od otvaranja. Od prvog dana rada ulaznice se nikad nisu naplaćivale.
Ovaj prelepi kutak u Temerinu predstavlja životnu viziju bračnog para Kiš sprovedenu u delo. Napornim radom i svojim rukama stvorili su ga pokojni Karolj Kiš i njegova supruga Katarina Kiš, uz pomoć meštana i mesne zajednice Temerin, u vremena dok su je vodili ljudi koji Temerin nose u srcu.
Danas, nažalost nije tako. Sredstva koje opština Temerin izdvaja su nedovoljna za održavanje i nabavku lekova i hrane za sve stanovnike ovog malog raja. Mesečno se izdvaja “magičnih” 16.000 dinara. Dnevno se suma svede na otprilike 530 dinara, nedovoljna da pokrije osnovne potrebe majmuna koji živi u vrtu.
Stanje na terenu pokazuje da opštinske vlasti više zanima prihodovanje i sitni interesi profitabilnih preduzeća, kao i čudni načini poslovanja unutar istih poput farme svinja “Temerin Agrar”, o čemu smo već pisali. Sa druge strane opštinari su ovu prirodnu idilu ponosno uvrstili u deo turističke ponude na sajtu Turističke organizacije opštine Temerin.
Počasni i ostali
Vrhunac licemerja čelnika opštine je dodela nagrada za dan opštine. Vlasnicu mini zoo vrta, Katarinu Kiš, Društvo srpsko-ruskog prijateljstva predložilo je za priznanje počasni građanin Temerina.
Nakon toliko vremena reklo bi se da je došlo vreme da se oda priznanje bračnom paru Kiš, na radost armije dece, a sada i odraslih, mnogih opštinara, koja su baš u ovom temerinskom Zoo vrtu došla po prvi put u kontakt sa nekim životinjama koje su do tada videla samo u slikovnicama, knjigama iz biologije i enciklopedijama.
“Titulu” počasnog građanina opštine Temerin, i novčanu nagradu (nezvanično) od 150 000 dinara poneo je Imre Nađ. Redovan profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, istovremeno jedan od 7 članova iste komisije koja ovo odlikovanje i dodeljuje. Profesor na katedri za geoekologiju novosadskog PMF-a predaje između ostalih: Urbana ekologija, Politika životne sredine. Biće da nije čuo za farmu svinja ili je reč o sasvim nekoj drugoj “politici”. A kako tvrdi nekadašnji predsednik Skupštine opštine Temerin zadužio je šačicu ljudi po sistemu keš za glasove, preko fondacije Prosperitati, u kojoj je profesor predsednik Upravnog odbora.
Na prostoru vrta stanuje obilje vrsta ptica; papagaji, labudovi, preko 20-ak vrsta ptica močvarica, australijski emui. Uz njih, kamerunske mini koze, zamorci, i još mnogo prelepih životinja. Deca, kao i svi, mogu da vide i grivastog pavijana, zečeve, američkog rakuna. Na bazi dobrovoljnog priloga svako daje koliko može, i ako hoće. Oformljen je kanal sa dekorativnim mostićima, lepe vodene i travnate površine se smenjuju, pregršt cveća sa velikim brojem klupa nadvijenih drvećem koje štiti od hlada upotpunjuju potpuno prirodan ambijent.
Trava je možda nekad i bila zelenija
Sredinom ’80-ih godina prošlog veka, Karolj Kiš sa grupom entuzijasta, komšija, prijatelja, počeo je da radi na budućem projektu zoo vrta. Kao veliki ljubitelji životinja i prirode, večiti zaljubljenici u istu, on i njegova supruga intenzivno počinju da rade na osposobljavanju buduće “Oaze”. Vrednost ideje prepoznali su i tadašnji čelnici opštine. Potpomognuti i podrškom predsednika opštine Imreta Papa otvorili su zoo vrt u junu 1991. godine. Akcije ispomaganja se u narodu zovu mobe, a u ispomoć dolaze svi koji žele i mogu. Ljudi su tada bili okrenuti zajedništvu, čega je sve manje.
Sigurno da se nakon 30 godina vidi jasan plan u cilju otuđenja svega što je nastalo na temelju ovih vrednosti. Na krilima tih vrednosti i u istom duhu i dan danas, “Oaza” opstaje i funkcioniše. To se najjasnije i vidi i oseti na samom ulasku, gde nas je vlasnica, ni ne znajući ko smo i odakle, dočekala pitanjem da li bismo popili kafu. Kafu koju nije želela da naplati.
Vremešna gospođa, od jutra do mraka sama brine o 3 hektara velikom vrtu. Za pojedine poslove koje ne može sama da iznese angažuje ljude dobre volje, koji mahom ne naplaćuju uslugu koju obave. Sada već ljudi, sećaju se i oni mnogih lepih scena i doživljenog na ovom mestu, pa im nije teško da pokose travu jednom u dve nedelje ili očiste kaveze. Hranu za životinje Katarina kupuje uz skromna primanja, prihoda od vrta, sredstava iz opštine i uz pomoć anonimnih ljubitelja životinja.
Ulazak
Na samom ulasku u vrt, pozicionirana je info kućica, ujedno i lokalčić, sa klupama i stolovima na otvorenom gde posetioci mogu da kupe piće za osveženje, grickalice ili sladoled. Drveće dominira ovim pejzažom, pa je hlad zagarantovan. Pravo rasterećenje za oči je cveće, mami pogledom i odmah stičete dojam da se radi o kreaciji iz čiste ljubavi. Buka grada prestaje, iza spomen table podignute u znak zahvalnosti meštanima i mesnoj zajednici čuju se prvi stanovnici vrta, patke. Javljaju se kvakanjem da bi nas obavestile gde se nalazimo i skrenule pažnju na sebe.
Par ćili-vili pataka uživa u jezercetu, dok je kralj istog crni labud, kao što i Čajkovski kaže. Zanimljivo je da je par pataka kao poklon za rođendan pripao jednom momku, nije mogao da ih drži u stanu pa ih je “zadužio” vlasnici. Ona prepričava da ih je prihvatila na sebe ali istovremeno joj se javila i bojazan zbog toga što ih je preuzela, jer su sada one njena dužnost i odgovornost koju mora da opravda.
U poštansko sanduče, iza drvene kapijice u zoni ulaska u vrt, kao prilog dobrovoljno donirate koliko želite ili možete, a i ne morate. Tako je od otvaranja, neko ko zaista nema sredstava nije uskraćen da poseti ovo mesto. Katarina kaže da je to želja njenog pokojnog supruga i da će tako ostati dok god vrt postoji.
Kućice od trske i crvkut ptica
Kako zagazite u travu i krenete u razgledanje, cvrkut ptica, papagaja, tigrica i nimfi će vas neminovno osvojiti i dovesti do njihovog kaveza. Zapravo, to su velike kućice od trske, kojih u vrtu ima desetak. Samo u nizu prostire se njih pet, do prvog mostića preko kanala, gde u žbunju tik pokraj vode mama patka sa pačićima organizuje školu plivanja. Prkosi im beli labud koji u trsci čisti svoje perje, dok širokim zamajcem krila ne zagospodari kanalom.
U drugim kućicama su zlatni i kraljevski fazan, razne vrste papagaja. Morke, paunovi, kanadske guske se slobodno šetaju i šepure parkom. Brojni su golubovi, koke i petlovi. Ptica je u izobilju, ornitolog bi imao posla u nabrajanju svih vrsta pernatih lepotana. Na svakom kavezu u parku Kristina je postavila info tablu o kojoj životinji je reč, kao i ime firme sponzora ili donatora za zasluženi doprinos.
Možda ne najlepši ali najveći pernati par čine dva mužjaka australijskog emua. Imaju ograđen objekat na velikom prostoru gde mogu da se istrče. Međutim, obožavaju da se podžapaju, redovno se tuku pa je jedan uvek pušten, i ne tuče se sa posetiocima. Iako izgledom može da zaplaši, ne brinite se, skroz je bezopasan. Drži bezbednu distancu, ali može da vam se učini kao uhoda željna pažnje, pa će vam jedan deo šetnje ovim velelepnim zdanjem on praviti društvo. Katarina ga opisuje kao radoznalo malo dete, koje je sve samo nije malo. Ali nije ni noj, koji ponekad i hoće da kljucne, tako da emu uopšte nije sklon asocijalnom ponašanju.
Tu su i minijaturne koze, rakun, zečevi. Najveća atrakcija sigurno je grivasti pavijan, folirant koji se pravi nevešt i nezainteresovan, dok je vrlo spretan u ljuštenju voća i animiranju posetilaca. Okrenuće vam leđa i kulirati sve dok vi isto ne uradite njemu, tada će vas “zvati” da se vratite. Obožava smoki pa je preporuka da ga odmah podmitite i prevaziđete šum u komunikaciji.
Ukoliko se umorite ili prosto hoćete da se prepustite prirodnom ambijentu i gledate lepote parka, na raspolaganju su klupe u hladovini. Za one aktivnije tu je više dekorativnih mostića sa drvenim daskama, pa šetajte do mile volje sa jedne na drugu stranu kanala i razgledajte okolinu. Uživajte u skladnom ambijentu koji životinje, cveće, drveće pružaju. Infrastrukturu u vidu kanala, mnoštva jezerčića i kaveza prekrivenih prirodnim materijalima kao što su drvo i trska zaokružuju u harmoničnu celinu, istinsku oazu.
Posetioci i incidenti pustahija
Najviše posetioca naravno čine deca. Mladi bračni parovi, zaljubljeni mladići i devojke, porodice na okupu. I ne samo oni, dolaze i rode, čak smo videli i vrapca dok je nešto čavrljao sa tigricama. Pravila ponašanja su jasno istaknuta na ulazu.
Po običaju već, da nije uvek sve sjajno i ovaj park obeležili su događaji koji će ukazati da smo još daleko od emancipovanog, civilizovanog građanskog društva. Naime, jednog vikenda tokom noći nepoznata osoba je preko ograde prebacila i ostavila zeca. Ovaj put, to nije bio zec iz šešira kao u lošem triku, ostavljen je u kanti za smeće. Katarina ga je primila i zbrinula. Takođe, jedne noći isečena je žica i ukradeno je 30 gusaka, ljudski faktor čak ni ovde ne može da izostane. “Oaza” se nalazi na periferiji Temerina, pa su tako pre više od 5 godina psi lutalice probili ogradu i udavili 2 emua, 5 srna među kojom i miljenicu vlasnice, lane zvano Stefani, belog i crnog labuda. I u tom smislu su ljudi odgovorni, jer da nisu, ne bi bilo psa lutalice.
No, kako smo videli sredstva koja vrt dobija su simbolična i ništa više od toga. Nedovoljna za njegov održivi rast i razvoj. Nema sumnje da, ukoliko bi postojao interes da se na ovom lokalitetu napravi etno kuća ili restoran, i opština bi imala više sluha za veća ulaganja.
Prava oaza
Na kraju, Katarinu u svakom slučaju to ni ne zanima. Ona će svakog dana dok god može, brinuti o životinjama i vrtu, dočekivati decu, a svaki njihov izmamljeni osmeh za nju predstavlja radost koju nikakvi i ničiji novci ne mogu da plate. Trenutno, najveća briga joj je da nađe nekoga ko će da pročisti kanal da bi mezimci vrta mogli da uživaju u još čistijoj i lepšoj vodi.
Ljudske vrline su u krizi poodavno. Takve ljude treba i pohvaliti i nagraditi.
Ova oaza, sa razlogom i punim pravom u svom nazivu nosi to ime. Tako su i ovi ljudi u Temerinu 3 decenije svoj mini zoo vrt stavili na raspolaganje i uslugu ne samo sebi već svakom živom biću. Na raspolaganju je i danas.
Do Novog Sada ima svega dvadesetak kilometara. Zoo vrt radi svakog dana osim ponedeljka.
Najhumaniji taksista na Balkanu besplatno vozi decu sa teškoćama u razvoju
Dodaj komentar