Zmije ove godine nisu dangubile, pa su tako već u februaru počele da stvaraju probleme ljudima, kada je urađena prva intervencija „lova na zmije“, i to u podrumu seoske kuće u Vranju.
Ipak, situacija je sada tokom vrelog talasa dosta dramatičnija i zmije se češće viđaju, te je i interesovanje za njih veće, i sve zanima koja mesta trenutno treba da zaobilaze, koje su mere zaštite, kao i kako da razlikujemo otrovne od neotrovnih vrsta…?
Kako objašnjava jedan od najpoznatijih zmijolovaca u Srbiji i predsednik udruženja „Poskok“ Vladica Stanković, pojava da se zmije ‘šetaju’ u naseljima i među ljudima nagoveštava da su možda u blizini tog mesta radovi koji su učinili da zmije napuste svoje leglo i dođu pred ljude, dok ne treba zaboraviti ni to da je trenutno vreme njihovog parenja.
– Nije nikakava novina da ljudi češće viđaju zmije u doba njihovog parenja, kada su i same zmije manje zainteresovane za ljude i opasnost od njih, pa im lakše i prilaze. Takođe, i radovi, kao i bilo koje podrhtavanje tla mogu da navedu ove gmizavce da se uznemire, napuštaju svoja legla, te su i tada dosta vidljivije – govori Vladica.
Stručnjak za zmije objašnjava i to da se u većini slučajeva kada odlazi na intervencije, na kraju ispostavi da se samo radi o povećanom strahu ljudi i panici koja je, kako kaže Vladica, svakako neosnovana i bespotrebna, a nastaje usled neznanja ljudi, te navodi koje su to vrste opasnih zmija koje imamo u Srbiji.
– Mi u našoj zemlji imamo tri vrste otrovnih zmija – šarke, poskoke i planinske šargane. Najotrovniji su svakako poskoci koji se viđaju gotovo na svim nadmorskim visinama. Druge po toksičnosti su šarke, i njih je moguće videti samo na 600 metara nadmorske visine, dok planinski šargani ne mogu da se vide svud, a i nisu toliko otrovni kao ostale dve vrste – istakao je Vladica.
Razlike između otrovnih i neotrovnih zmija
Još jedna česta nedoumica kod ljudi jeste i ta kako razlikovati otrovnicu od neotrovne vrste, odnosno kad smo u opasnosti, a kada nema mesta panici? Prema Vladičinim rečima, karakteristike na telu zmije dosta nam mogu u tome pomoći.
– Otrovne zmije imaju rog na glavi, dosta su kratke, najviše 70-80 centimetara, šare im idu u „cik-cak“, zdepaste su i imaju takozvane „mačkaste“ oči. S druge strane, neotrovne zmije su dosta duže, mogu da narastu i preko dva metra i imaju okrugle zenice, poput naših. Jedina za koju ljudi nikada nisu sigurni da li je otrovna ili ne jeste smukulja, koja dosta podseća na šarku, a u stvari je bezopasna – navodi Vladica.
Zmijolovac se ovom prilikom osvrnuo i na poznate metode ljudi koji, kako bi se zaštitili od zmija ili ih oterali od svojih kuća koriste sodu bikarbonu ili neka druga slična sredstva, te objasnio da iste ne daju nikakve rezultate, jer prilikom otvaranja kesa ili eventualnih padavina dolazi do isparenja sredstva, te se njegov efekat gubi.
Šta nakon ujeda zmije?
Iako su se mnogi od nas sa ujedima zmija susretali samo u filmovima, Vladica je objasnio koliko su ti koraci zaštite koje smo „tamo“ viđali merodavni, kao i šta je nakon ujeda zmije neophodno uraditi.
– Prvi korak je svakako prisebnost. Zatim, mesto na kom je ubod treba istisnuti, i to su ona dva uboda koja se vide na koži. Ne treba koristiti nikakav alkohol ili neko drugo sredstvo, već samo vodu. Jako bitna stavka jeste i ta da, ukoliko smo udaljeni od zdravstvenih ustanova, nekome bliskom javimo našu lokaciju, ukoliko se desi da nam pozli, pa se onesvestimo – ističe Vladica.
Svakako je najbolje otići do zdravstvene ustanove i tamo primiti protivotrov, koji je u našim domovima zdravlja jedino efektan protiv uboda od tri zmije otrovnice koje imamo u zemlji, odnosno šarke, poskoka i planinskog šargana, dok je i bitno da ga nikako ne dajemo sami sebi, da ne bi došlo do alergijske reakcije, već samo od strane stručnih lica.
Svestan da je informisanost naših građana o zmijama slaba, Vladica sa svojim udruženjem „Poskok“ već uveliko organizuje predavanja na kojima deci, ali i starijima govori o manje poznatim informacijama o ovim gmizavcima, a sve kako bi se velika panika ljudi čim ugledaju zmiju, bilo da je otrovna ili ne, umanjila.
Takođe, Vladica je objasnio i sam značaj koji zmije imaju po naše okruženje, kao i da to da bi trebalo da izbegavamo da ih ubijamo ukoliko se sa njima susretnemo.
– Nakon svih intervencija koje obavim, zmije iz urbanih sredina vraćam u prirodno stanište, i nikada ih ne ubijam, jer su one jako bitne za celokupan eko-sistem, dok ne treba zaboraviti ni koliko je njihov otrov potreban u medicinske svrhe – zaključio je Vladica Stanković.
„Ne diraj me, ne diram te“
Pored Vladice Stankovića, zmijama u Srbiji bavi se i Dejan Bisenić, poznat i kao šaptač zmijama.
Šaptači zmijama, koji sa ovim gmizavcima, kako kažu, razgovaraju i razumeju ih, ne postoje samo na filmovima i u bajkama. Jednog takvog zna ceo Moravički okrug. On se zove Dejan Bisenić i ovih dana je, zbog najezde zmija, verovatno najtraženiji čovek u Čačku.
Više od 20 godina Dejan priskače u pomoć ko god da ga pozove, s tim što usled previše poziva, sada ne stiže svuda ni da stigne. Poslednji takav slučaj desio se kada je Dušan Bojović iz Čačka zmiju dužu od metra pronašao u kolicima svog deteta.
Prvo se obmotala oko točka, a kasnije, kada je shvatila da je ugledana, sakrila se u postavi kolica.
Dejanu ovo nije ništa čudno jer, kako nam objašnjava, zmije više od svega na svetu vole mleko i ako ga negde osete, tu će se sigurno sakriti.
– Kad osete mleko ili ga kod bebe namirišu, njih će to privući. Zato se dešavalo da ih ljudi zateknu ne samo u kolicima, već i u dečjim krevecima i ispod kreveca – objašnjava za Telegraf.rs Dejan Bisenić.
Ipak, on ima važan apel za sve ljude koji se susretnu sa zmijom.
– Verujte, telefon mi se usijao, i ne mogu da postignem svima da izađem u susret. Ovo za mene nije biznis, nikada ništa nikome nisam tražio, niti ću. Apelujem na ljude da ne diraju zmije kada ih ugledaju. One imaju samo jedan princip „ne diram te, ni diraj me“. Ako dođem na lice mesta i zateknem izuzetno ljutu zmiju, onda će i meni posao biti otežan. Zato ih, molim vas, ne dirajte. Ako ne mogu da dođem, reći ću vam šta da radite – apeluje Bisenić.
Dar komuniciranja sa zmijama nasledio je kaže od svoje bake, majke svog oca, i to je posebna tehnika koja se prenosi generacijama. Razume ih kad su ljute, uplašene, kada bi da pobegnu i da se sakriju. I sam smatra da ranije nije bilo toliko lekara jer su ljudi bili mnogo zdraviji i lečili se prirodnim putem.
Danas su stvari drugačije, a ljudi zaziru od svega u prirodi.
– Moj drugi apel ljudima je da se ne plaše toliko zmija. Ona ide svojim putem i ako se ne oseti ugroženom, sigurno vas neće napasti – poručuje Dejan.
Ovog meseca zmija je više nego ikad. Dejan na kraju ističe da ih nešto tera iz zemlje.
– Zmije hoće da izađu u ovako velikom broju kada postoje podrhtavanja tla, kada treba da se dogode zemljotresi. Izađu i kad su radovi na putu, tako da je više faktora zbog kojih ih ima u ovako velikom broju. Ono što je sigurno je da se po ovako lepom vremenu sigurno neće vraćati nazad – navodi šaptač zmijama.
On apeluje i na Grad Čačak da formira službu koja bi se bavila problemom zmija i osposobila ljude koji bi se time bavili, jer sam više ne može da izađe na kraj s količinom posla.
U Srbiji živi 10 vrsta zmija
Dve otrovnice su značajne za čoveka – poskok i šarka. Šargan je takođe otrovnica, ali je otrov ove zmije slab i nije značajan za čoveka. Sve ostale zmije su neotrovne i potpuno bezopasne po čoveka.
Zabluda je da su sve zmije sa trouglastom glavom otrovnice, kao i da su sve šarene zmije šarke. Nije baš lako prepoznati zmije, ali se sa nekima od njih možete upoznati putem fotografija i vodeo snimaka.
ZMIJE OTROVNICE U SRBIJI
Poskok (Vipera ammodytes)
Poskok je najrasprostranjenija otrovnica u Srbiji. Živi južno od Save i Dunava. Ženke rastu 60-70 cm, a mužjaci mogu dostići do 100 cm. Prepoznaćete je po malom rogu na vrhu glave, koji je zapravo izraslina kože i tkiva. Naseljava topla i osunčana staništa, poput kamenjara, hrastovih šuma, kanjona. Aktivan je leti, najčešče lovi preko dana, a može se popeti na drveće.
Šarka (Vipera berus)
Šarke su duge između 50-70 cm. Ova zmija ima trouglastu glavu i mali vrat koji je uži od tela. Šare su u obliku rombova i mogu biti različitih boja. Mužjaci su obično svetlosivi, ženke smeđe ili riđe, sa jasno izraženom tamnom cik-cak šarom duž tela. Možete je jasno prepoznati po karakterističnom redu belih krljušti uz rub gornje vilice. Naseljava hladna i vlažna staništa, u nizijskim ali i planinskim predelima.
Šargan (Vipera ursinii)
Šargan je najmanja evropska ljutica. Otrov šargana je slabog intenziteta i nije opasan po čoveka. Ova zmija prosečno poraste 30 do 50 cm, a retko do 60 cm. Osnovna boja šargana je svetlosiva do svetlosmeđa, u zavisnosti od pola. Liči na šarku i ima jasno izraženu cik-cak šaru koja je obično tamnosmeđa ili sivkasta. Bočno duž tela se nalaze smeđe ili crne tufne. Vrlo se retko sreće u Srbiji. Naseljava prostore na Šar planini i Prokletijama i to visokoplaninske pašnake i livade, iznad 1.500 m nadmorske visine.
NEOTROVNE VRSTE ZMIJA U SRBIJI
Belouška (Natrix natrix)
Belouška ili barska zmija, naraste do 1,5 m. Telo je odozgo tamnije maslinasto sa crnim tačkicama i upadljivim belim mrljama iza glave, po čemu je i dobila ime. Odozgo je žućkasto-bela. Glava joj je trouglasta sa zaobljenom njuškom. Živi u blizini vode i lovi najčešće žabe. Često se sreće u gradovima u blizini reka.
Ribarica (Natrix tessellata)
Ribarica je poznata još pod nazivima kockasta vodenjača i potočara. Može da naraste do 1m. Glava joj je trouglasta i izdužena, gornja strana tela svetlomrka ili maslinastozelena sa tamnim kvadratastim šarama. Najčešće živi u tekućim vodama i hrani se sitnim ribama. Kao i belouška, može se sresti u urbanim sredinama, pored reka.
Običan ili eskulapov smuk (Zamenis longissimus)
Smuk je jedna od najdužih zmija u Srbiji. Dug je preko 1,5 m, ponekad i preko 2 m. Boja tela je jednolična, sivkastosmeđa bez jasnih šara. Stanište ove zmije su uglavnom livade i šumski proplanci. Često boravi na drveću.
Stepski smuk (Dolichophis caspius)
Često se sreće u Srbiji. Veličine je 1,4 do 1,6 m, a može dostići i 2 m. Aktivan je tokom dana, brz je i može da se penje na drveće. Smeđe je ili maslinasto zelene boje, sa karakterističnim belim prugama po telu
Četvoroprugasti smuk (Elaphe quatuorlineata)
Četvoroprugasti smuk raste preko 2m, ali mu je prosečna dužina oko 1,5 m. Boja s gornje strane je žuto do crvenosmeđa ili sivosmeđa, sa po dve tamne pruge na leđima sa svake strane tela. Plen često lovi u toplom, oblačnom vremenu i u sumrak.
Smukulja (Coronella austriaca)
Smukulja ima takođe i naziv lažna šarka. Dugačka je oko 70 cm, obično smeđe boje sa dva reda pruga koje se spajaju na glavi. Živi najčešće u suvim staništima. Iako izgleda slično kao šarka, potpuno je bezopasna.
Šilac (Platyceps najadum)
Šilac je dužine 1–1,3 m. Glava mu je jasno istaknuta i ima dugačak rep. Voli suva staništa sa gustom travom, kamenjare i oranice.
Zmije su izuzetno korisne životinje jer kontrolišu i smanjuju populaciju glodara. Odrasli smuk može da pojede čitavo leglo pacova. Zbog toga su zmije saveznici poljoprivrednicima. Sve vrste zmija u Srbiji su zaštićene zakonom i ne smeju se ubijati.
I zmije su uplašene pri susretu sa čovekom i žele da što pre odemo. Ako se pridržavamo pravila pri susretu sa zmijom, pomoći ćemo i njoj i sebi, a obe strane će proći bez povreda i posledica.
Nišliju u dvorištu kuće ujela zmija otrovnica, mladić hitno prebačen u bolnicu
Dodaj komentar