Magazin Putovanja

6 čuda prirode na Zlatiboru koja nisu podlegla urbanističkom haosu (FOTO)

zlatibor turizam

Zlatibor je od planine koju je nekada krasila prelepa netaknuta priroda postao jeadan od centara srpskog urbanističkog haosa, gde se investitori prosto utrkuju da nazidaju novo arhitektonsko čudo, koje će postati mašina za pravljenje novca.

U samom turističkom centru ove planine priroda polako postaje mislena imenica, jer kao da se krvnički trude da izbetoniraju svaku zelenu oazu, pa i ne čudi što se mnogi sa odmora vraćaju razočarani i umorni od gužve, buke i silnog neona.

Srećom, ovakva situacija je zasad samo u centru Zlatibora, pa ćete, ako se malo potrudite i dalje moći da otkrijete pravu dušu ove srpske lepotice, koju nisu stigli da unište.

Lepotica zlatiborskog kraja – Stopića pećina

Stopića pećina dobila je naziv po zaseoku Stopići. Nalazi se na severoistočnoj strani planine Zlatibor, između sela Rožanstvo i Trnava. Ona je rečna pećina i kroz nju protiče Trnavski potok.

Nju čini nekoliko celina – Tamna dvorana, Sala sa kadama, Kanal sa kadama, Svetla dvorana i Rečni kanal. Svojom lepotom ona mami brojne posetioce i stoga je najposećeniji speleološki objekat u Srbiji, piše Nova.

Ulaz u pećinu je jedan od najvećih pećinskih otvora u Srbiji, impozantnih dimenzija. Visok je 18 metara, a širok između 30 i 40 metara. Nalazi se na desnoj obali reke Prištevice, čiji huk se čuje sve vreme dok se prilazi stazom do pećine.

A kada uđete unutra i vidite igru svetla i boja, shvatićete zašto ovu pečinu zovu lepoticom zlatiborskog kraja.

Ledeno osveženje kod vodopada Gostilje

Zlatiborsko selo Gostilje zbog svog prelepog vodopada bilo je u užem izboru za najlepše selo na svetu. I vodopad u Gostilju zaista s pravom jeste jedna od najvećih prirodnih vodenih atrakcija u ovom delu sveta.

Nalazi se na 25 kilometara od centra Zlatibora. Na Gostiljskoj reci, ispred ušća u reku Katušnicu, voda se obrušava sa 22 metra visoke krečnjačke litice, formirajući tako jedinstven vodopad, koji se ubraja među najviše prirodne vodopade u Srbiji.

Nizvodno od vodopada potok gradi veći broj manjih vodopada i slapova sve do ušća u reku Katušnicu.

Voda je hladna, pa dok stojite u neposrednoj blizini vodopada, možete osetiti efekat hladnog tuša, što u toku vrelih letnjih dana bude pravo osveženje.

Prostor oko vodopada je kompletno uređen, postoje pešačke staze sa klupicama i dečije igralište. U neposrednoj blizini se nalazi fudbalski teren i uređen bezen za kupanje koji se puni izvorskom vodom.

Do Ribničkog jezera najlakše gondolom

Nekoliko kilometara od zlatiborskog naselja nalazi se veštačko Ribničko jezero koje čitav Zlatibor snabdeva vodom.

Bogato je ribom, što posebno privlači strastvene ribolovce, a priroda i okolina jezera je toliko lepa da ćete poželeti da se iznova vraćate.

Ukoliko tražite mesto sa kojeg ćete imati savršen pogled na jezero, pravi izbor može da bude zlatiborska gondola.

Ona kreće od Avantura parka u blizini Kraljevog trga i penje se na Tornik. Usput prelazi preko Ribničkog jezera, na kom postoji i međustanica.

Pogled na jezero podjednako je fascinantan i leti i zimi, piše Nova.

Autentični etno šmek Sirogojna

U selu Sirogojno 26 kilometara od turističkog centra nalazi se jedini muzej na otvorenom u Srbiji – Staro selo.

Na lokaciju od pet hektara, pored crkve Svetog Petra i Pavla, prevučene su iz svih delova Zlatibora stare brvnare kako bi tu bile predstavljene i sačuvane.

Muzej čini skup kuća koje su sačuvale svoj prvobitni izgled i namenu i doslovno vas vraćaju natrag kroz vreme. Tu možete videti kako je nekad izgledalo ognjište na kom se kuvalo, ali i družilo, kakvi su bili kreveti, kolevke za bebe, podrumi, gde su se držale domaće životinje.

Ova postavka zlatiborskih brvnara predstavlja svedočanstvo kulture stanovanja u zlatiborskom kraju u 19. i početkom 20. veka.

U to vreme živelo se u zadrugama koje su brojale i do 50 članova, a zlatiborsku okućnicu sačinjavao je veliki broj manjih objekata raspoređenih oko glavne kuće.

Drugi deo muzejske postavke čine i objekti originalnog izgleda, ali prilagođeni turističkim potrebama: dvorana i letnja pozornica za izložbe, seminare, književne susrete, pozorišne predstave i koncerte; izložbeni i prodajni prostor proizvoda starih zanata i kopija muzejskih eksponata koje izrađuju seoske zanatlije; krčma Muzeja koja posetocima nudi zlatiborska jela pripremljena na starinski način, uz konake za smeštaj.

Veličanstven pogled sa Gradine

Na nadmorskoj visini od 1.164 metra nalazi se vidikovac Gradina. Na vrhu se nalazi uređeni, drveni letnjikovac. Ono što izdvaja ovaj vidikovac jeste teleskop koji stoji na raspolaganju svim posetiocima.

Vidikovac Gradina, udaljen nešto manje od pet kilometara od Kraljevog trga – centra Zlatibora, pruža prelep pogled koji seže čak do Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Sa jedne strane pogled pada na varoš Čajetinu koja se ušuškala u dolinu između okolnih brda. A sa druge strane – Zlatibor na dlanu. Nasuprot Gradine stoje Tornik na jednu, Čigota na drugu i Viogor na treću stranu, vrhovi koji čuvaju Zlatibor i sve njegove lepote.

I sa jednog mesta pogled ide na dva potpuno različita pejzaža – ako pogledate prema severoistoku, videćete pošumljene padine manjih brda i prežuljaka, dok je jug prostranstvo goleti, livada i pašnjaka zlatnožute boje.

Kameni most – čudo prirode

Prirodni kameni most u selu Dobroselica na južnom obodu planine Zlatibor predstavlja jedini takav geomorfološki objekat u zapadnom delu Srbije i uvršćen je u listu nacionalnog geonasleđa.

On takođe spada i među šest najvećih prirodnih kamenih mostova u Srbiji sa dužinom od 48 metara, širinom od 12 metara, visinog gornjeg ulaza od 12 metara, a izlaza 16 metara.

Ovaj prirodni most predstavlja pravu prirodnu retkost i zbog toga privlači izuzetno veliku pažnju turista, pre svega, planinara, a neizostavan je i njegov veliki značaj za nauku.

Dobroselica je mesto i u kom su snimane scene nekih kultnih domaćih filmova, a gosti sela su često bili poznati glumci i filmski radnici, između ostalih i Emir Kusturica, Aleksandar Berček, Dragan Bjelogrlić, Nikola Kojo, Anica Dobra.

Izvor: Nova

Luftika #

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
91 Shares
Share via
Copy link