Godinama se centar Zlatibora, nekada miran, lepo urbanistički rešen, sa drvenim kućicama u kojima su bili lokali i divnom malom pijacom, uništava, zaliva betonom i gradi, zgrada preko zgrade, krov uz prozor, guraj samo da se nazida što više kvadrata. Sve za profit, bez plana, pravca i cilja, i to nije nikakva tajna. Zaprepaste se samo retki koji posle desetak godina ponovo pohode ovu planinsku lepoticu. Ili nekadašnju lepoticu, a sada Budvu u izgradnji, samo bez mora.
Snimci sa društvenih mreža i fotografije onoga što je centar ove planine sada ipak iznova zaprepaste ljude. Reći će neko: Nije Zlatibor samo centar. Tačno je, nije, na pet – šest kilometara od centra i dalje je netaknuta priroda, divan čist vazduh, ruža vetrova koji vam donosi miris mora i dalekih predela. Samo, dokle? Dok se ovaj i ovakav centar ne popuni.
— †Александар 1244 (@obraznizaglavu) October 19, 2021
Titova vila ili Vila Aleksandra Pavlovića je jedini objekat u užem centru Zlatibora koji je Zavod za zaštitu spomenika u Kraljevu proglasio za kulturno dobro. Napravljena je prema nekim podacima 1937. godine, a projektovao ju je jedan od vodećih međuratnih srpskih arhitekata Milutin Borisavljević. Ovako je ovaj objekat izgledao nekada, okružen parkom i zelenilom u kompleksu na preko dva hektara:
A ovako danas izgleda vila sa okolinom: Nekadašnja šuma oko vile je posečena, a iznad nje se uzdižu zgrade sa apartmanima koji se nude na prodaju. Još dva starija objekta koji su bili u sklopu kompleksa čiji je vlasnik pre restitucije i prodaje vile, druge dve zgrade i okolne šume bio RTS, jedva se naziru od šestospratnica koje su nikle na mestu posečene šume:
Zlatibor je postao (ne)urbana celina, imate osećaj kao da ste u centru nekog grada u kome je ogromna gužva a cene su visoke bez ikakvog razloga. Ove zgrade ovde ne pripadaju, kao ni mnoge druge, uostalom, izgrađene bez pravog plana, i nikako u skladu sa okolinom i mestom na kome se nalaze. Devastacija prirode zarad profita postala je izgleda naš nacionalni hobi.
Inače, posečena šuma u ovom kompleksu bila poslednja šuma zdravog Zlatnog bora po kojem je i planina dobila ime… Ta vrsta četinara izumire još od osamdesetih godina prošlog veka, što zbog našeg odnosa prema prirodi, što zbog klime.
A pohlepa…Pa, jednom će se vratiti i ujesti nas za zadnjice. Samo, tada više neće biti ni šuma ni reka ni čistog vazduha preostalih za čuvanje.
Srpsko selo čarobne lepote u najužem izboru za najlepše na svetu
Bila ”titova” vila, u koju on nije ni dolazio, u koju ni posle njega niko nije dolazio, koja je zauzimala DVA HEKTARA. I šta je trebalo da tih dva hektara ostanu tako za navek neiskorišćena pusta da bi se neko divio na slikama? čovek kome je vraćena oteta zemlja hoće da na svom imanju radi, gradi da na svome ostvaruje profit.