Mnogi pri svojoj poseti Zlatiboru u turističkom obilasku izostave jedno zaista posebno mesto. Mnogi za njega nikad nisu ni čuli jer je dugo bilo skriveno od očiju turista. Do pre svega desetak godina, Gostilje su posećivali uglavnom putnici namernici ili avanturisti. Pre toga, selo je živelo pretežno od stočarstva. U blizini veličanstvenog vodopada, meštani su čuvali ovce ni ne sluteći koliki turistički potencijal krije ova destinacija koja je čudesno blago prirode.
Selo su ponovo, pre desetak godina oživeli meštani razvitkom ruralnog turizma. Ujedini su se i uredili ga da danas ono predstavlja pravi raj za sve ljubitelje prirode. Gostilje je prirodna riznica, najpoznatije po hidrološkim bogatstvima, ali i gustim šumama bora i bukve, razbacanim kućicama čineći krajolik idiličnim. Turističko udruženje Gostilje, danas može da se pohvali sve većim brojem turista, a pre svega onim što poseduju i što posetiocima mogu da ponude.
Satkano od lepote
Gostilje je selo koje je od centra Zlatibora udaljeno svega 25 km, najpoznatije je po vodopadu na toku Gostiljske reke, ali i vilama. Legenda kaže da one odabrale baš ovaj dragulj prirode za svoju igru. Zbog svojih prirodnih lepota, čija kruna je upravo gostiljski vodopad, ušlo je u izbor za najlepše turističko selo sveta.
Turistička organizacija Srbije ga je za tu titulu, zajedno sa Mokrom Gorom i Tršićem, kandidovala kod Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija.
Gostiljski vodopad postoji vekovima, ali sem meštana, do pre dvadesetak godina retko ko je znao za njega i njegovu raskošnu lepotu. Niko nije ni mogao da pretpostavi da baš on može biti glavni faktor za razvoj turizma u selu. Za turiste koji obilaze Zlatibor, danas je neizbežna lokacija; mesto klanjanja prirodi, uživanja i divljenja.
View this post on Instagram
Vodopad je visok blizu 20 metra. Sa krečnjačke litice, na 1.400. metru svog toka Gostiljska reka pada, pružajući zadivljujuću sliku koja ostavlja bez daha. Do ulivanja u reku Katušnicu, Gostiljska reka se spušta slapovima, manjim vodopadima i virovima na dužini od oko 350 metara.
Taj deo toka reke, zajedno sa vodopadom, predstavlja izuzetno hidrološko bogatstvo u netaknutoj prirodi, čineći lokaciju zbog koje desetine hiljada turista, a svake godine sve više, dolazi da okom ugleda i svim čulima doživi tu bajku prirode.
View this post on Instagram
Najlepši doživljaj je u toku leta kada posetioci mogu da osete svežinu kapljica koje vodopad raspršuje. Takođe, da se uređenom stazom spuste niz dalji tok reke. Priroda je jedina mogla da osmisli krivudav i slapovit tok koji je voda odabrala. Sve što bi ljudska ruka promenila, bilo bi ravno zločinu, jer je ovo savršeno uređen kraj u kom nema nikakvih dodatnih sadržaja – osim onoga što priroda nudi. Srećom, to ni ne može biti slučaj jer ovo područje pripada Parku prirode Zlatibor. Od vodopada pa sve dužinom toka reke.
Vile večno vezuju zaljubljene
Prirodu gostuljsku i sve njene lepote upotpunjuje i prati legenda o vilama koje igraju oko vodopada. O njima se vekovima raspredaju priče. Nema Gostiljca a da nije od svojih predaka čuo priču o vilama, a ostaje tajna da li ih je ko i zaista video. U slučaju da vile zaista postoje, onda nesporno ovo može biti njihov dom. Nestvarno lep dom, za isto tako lepe vile, kao što legenda kaže.
– Postoji legenda da se noću pod vodopadom kupaju vile, čije čini večno vežu zaljubljene. Ako momak i devojka prođu iza vodopada, pričaju Gostiljci, pratiće ih ljubav i cvetaće do kraja života. Pričali su o tome stari meštani, legenda se prenosila sa kolena na koleno, oni najhrabriji bi noću dolazili da se u legendu uvere ali novih iskustava sa vilama odavno nema. Ipak zaljubljeni sa verom dolaze da svoju ljubav učvrste baš ovde, verujući da vile postoje, što niko sa sigurnošću ne negira. Mi smo zbog toga pored vodopada napravili i platformu, jer ovo je mesto veridbi i venčanja koja su sve češća pored vodopada – iz turističkog udruženja Gostilje priča Ljubiša Todosijević.
View this post on Instagram
Za razvoj sela kao turističke destinacije najviše zasluge i pripadaju Turističkom udruženju Gostilje. Pre desetak godina do vodopada je postojala samo kozja staza, pa je put do njega bio težak. Danas, svako može doći, prešačke staze do vodopada su uređene i protežu se dalje niz tok reke. Nude mogućnost šetnje i susret sa živom umetničkim delom koje je naslikala priroda.
– Pre desetak godina, zasukali smo rukave i krenuli da krčimo prolaz, pristupan je bio samo veliki vodopad koji i jeste glavna atrakcija turističke ponude. Metar po metar, prostor se otkrivao i lepota je zablistala, izgradii smo oko 500 metra turističkih pešačkih staza. Ljudi su ovde uglavnom čuvali ovce i stoku, niko nije ni razmišljao o tom delu kao turističkom lokalitetu. Nama novac nije bio prioritet već afirmacija, mislim da to i jeste razlog pokretanja stvari, ako razvijamo selo i turističku ponudu, doći će i novac. Teško je bilo edukovati stanovništvo ali sve ide na bolje. U ovo selo su počeli ljudi da se vraćaju, sve je više njih koji se bave ili planiraju da se bave seoskim turizmom, to je šansa za sve nas – ponosno ističe Todosijević.
Krajolik iz sna
Ovog leta vodopad je izgledao drugačije, sušno leto ga je ostalo bez obilja vode koje ga krasi od kada postoji. Reka nije presušila, kažu meštani, čak i najmanja količina vode pretvara prirodu u očaravajuću živu sliku. U toku zime, ništa manje čarolija, vodopad tada okuju tone leda. Olga, Miljan i Sanja iz Beograda uživali su u obilasku i dodaju da će ponovo doći, da sve ugledaju u svom punom sjaju, raskoši i lepoti.
– Zamišljam da je to gomila vode koja se survava, on jeste visok ali suša je, jasno nam je. Vodopad je prelep, miriše priroda, sve je divno, uređeno, čisto. Nedostaje vode svuda, ne samo ovde, i pećine su bez kapi, slike koje smo gledali nisu verne ali biće prilike da ponovo dođemo, oduševljeni smo prirodom – rekli su turisti za Nova.rs.
View this post on Instagram
U neposrednoj blizini vodopada, sa prilazne strane dolazi se do dečjeg igrališta i uređenog parkinga. U blizini su i fudbalski teren, kao i bazen koji je postao jedno od najpoželjnijih zlatiborskih kupališta u toku letnje sezone. Zaštićeno prirodno dobro u selu je rodna kuća Dimitrija Tucovića, kompletno renovirana. Pažnju izazivaju i očuvane vodenice na reci Vrelo, rinjaci pastrmke, unikatan prirodni ekosistem. Dobri putevi i obeleženi putokazi su obleženi svuda i vode do svih lokaliteta. Planira se da se u turističku ponudu uvrsti i Rakovačka pećina, koja je bogata velikom količinom pećinskog nakita. Iz nje izvire i Rakovački potok.
Selo Gostilje, na raspolaganju ima desetak domaćinstava koje nudi smeštaj i bavi se seoskim turizmom. U ponudi je i restoran, kao i odmaralište sa oko 100 ležajeva. Deca tu dolaze na rekreativnu nastavu, ali sve više je i mlađih sportskih ekipa koje ovde provode pripreme.
Selo broji oko 250 stanovnika, škola je zatvorena pre deset godina. Primera radi, šezdesetih godina prošlog veka u njoj je bilo 300 učenika. Broj posetilaca raste iz godine u godinu. Gostilje je na godišnjem nivou pre deset godina posećivalo oko 10.000 turista. Ove godine, očekivanja su da se brojka od 65.000 posetilaca premaši.
Sveukupno, nestvarna količina prirodnog bogatstva i lepote na jednom malom prostoru predstavlja ovaj predeo neodoljivim. Svako ko voli prirodu, u svom obilasku Srbije, a naročito pri poseti zlatiborskog kraja neizostavno na svoju listu mora uvrstiti i ovu destinaciju. Na sam vrh prioriteta. Svakako neće pogrešiti, jer ovo mesto ne samo da ima šta da ponudi, već je očaravajuće.
Izvor: Nova.rs
Na pola puta do mora čeka vas Zlatar i nudi vam čudesna prirodna blaga
Dodaj komentar