Betonirali Zlatar da naprave turistički centar, napravili bolest šume i gole zidine, a pare nestale

Zlatar je oduvek kaskao iza Zlatibora i Kopaonika, ne po lepoti već po lošoj infrastrukturi i slabijoj turističkoj posećenosti. Upravo ta nekadašnja slika divlje prirode Zlatara sa tek po nekom vikendicom odlazi u zaborav. Zlatibor je odavno pojela bolest neplanske gradnje i višespratnica tik jedne uz drugu ali je i Zlatar ušao u ovu trku ko će bolje – ko će više da poseče šumu.

Graditelji krče i krčme najveće blago planine, a o podmlatku četinara niko ne brine. „Suške“ , bolest koja napada četinare je i velika opasnost za goste i prolaznike. Na masovnu seču i granju žmure vlasnici šuma, turistički radnici, ali i inspekcije.

Pred naletom investitora i graditelja na Babića Brdu, turističkoj zoni od hotela „Panorama“ i okoline do iza nekadašnjeg Centra „Zlatar“- uzmiču četinari i breze. Pred motorkama padaju smrče, nestaju idilične slike i čitave zelene oaze, a mesto u krčevinama zauzimaju vile, apartmani, sportski objekti…

O podmlatku, pak, niko ne brine, osim prirode u nekom kutku ili retkih pojedinaca što na okućnicu donose sadnice iz rasadnika ili iz obližnjeg omara.

Pre koju godinu – kad je bezdušna goroseča počela da uzima maha na nekim parcelama – čulo se da bi ovaj predeo trebalo nazvati – Brdo panjeva. A kada su bageri krenuli da panjeve brzometno uklanjaju, novi kumovi, zabrinuti za budućnost nekada šumovitih krajolika, predlažu novo ime – Golo brdo.

Najvišem vrhu Zlatara, Golom brdu, sa kotom Veliki krševi od 1.626 metara, više ne priliči ime. Priroda ga zaodenula gorom, a dole, na 1.150 – 1.200 metara , nemar i ljudska ruka krče i krčme najveće blago planine.

Pored toga što iza motorki i bagera ostaju goleti, danak uzimaju i „suške“. Kao bolest stabala ili prirodni način prorede šuma, sušenje omorika beleži se i u drugim predelima (ponegde i sa većim razmerama), ali ovde se suše stabla na obodima iskrčenih parcela. Najčešće je to u privatnim posedima ili pored ugostiteljskih objekata, a neka i u opštinskom vlasništvu, kao pored dvorane i stadiona. Tamo su četinari ostali bez svog prirodnog ambijenta, pa se lome pod teretom snega i nemaju zaštitu od vetrova. Posebno zabrinjava činjenica da su u turističkoj zoni niz godina osušena stabla velika opasnost za prolaznike i goste, pogotovu uz staze, šetališta i pored regionalnog puta. Bilo je nekoliko slučajeva da se drveće, nagriženo crvotočinom, lomilo i padalo ili ga udari vetra čupali iz korena. Ali, srećom, bez tragičnih posledica.

Na opasnosti od „suški“, ispod „Panorame“, sa kojih je, srećom, demontiran deo adrenalin parka, ali je ostalo dečje igralište – žmure vlasnici šume, turistički radnici, ali i inspekcije za šumarstvo i komunalni red, kao i svi ostali koji treba da brinu o bezbednosti građana i izgledu izletišta i naselja.

Opština Nova Varoš rešila je da uredi turističku zonu na Zlataru a kako drugačije nego da je malo asfaltira i izbetonira. Kako je ovaj trend prisutan i na ostalim planinama, ne čudi da i Zlatar pokušava da ga isprati. Varoški opštinari su u cilju uređenja turističke zone Zlatara, osmislili da asfaltiraju pešačku stazu, dugu 331 metar i postave kraj asfalta 6 brvnara čija namena nije najjasnija. Verovatno će služiti za promciju proizvoda sa Zlatatra ili jednostavnije rečeno kao tezge.

Za ovaj neverovatan projekat asfalitanja planine Nova Varoš namerava da utroši više od 10 miliona dinara a srećni izvođač biće izvučen 30. septembra, ni po babu ni po stričevima, ali to ćemo još da sačekamo.

Nova Varoš se u prošlosti proslavila na svakom tenderu, od skromnog renoviranja Osnovne škole, do parka “Jovanova bašta” koji nema nikakve sličnosti sa projektom.

Zauvek najinteresantniji je Biznis centar na Branoševcu za čiju izgradnju su povučena bespovratna sredstva u okviru programa „Evropski progres“ u iznosu od 260.000 evra. Prema izjavama koje je aktuelni predsenik opštine dao za medije, ukupna vrednost projekta Biznis centar Branoševac je 380. 000 evra od kojih je 120.000 evra izdvojeno iz budzeta lokalne samouprave. Objekat je trebalo da ima novih 1.200 m2 poslovnog prostora koji bi obezbedio nova radna mesta. Međutim, projekat nije završen, objekta nigde, a radna mesta…nema ih.

– Zidine započetog Sportskog centra, nikada sagrađenog decenijama ruže izgled našeg grada. Napokon smo pronašli rešenje za to, urađen je projekat i uz pomoć Vlade Srbije i Evropske unije na delu tih zidina biće sagrađen moderan tržni centar površine tri hiljade metara kvadratnih. U sklopu tržnog centra biće uređeni lokali koje ćemo na licitaciji izdati zainteresovanim poslodavcima uz obavezu da uposle određen broj radnika – obećavao je predsednik opštine Radosav Vasiljević, a preneo Zlatarinfo.rs u maju 2017. godine.

Meštani se čudu ne mogu načuditi kako je objekat spao na jedva 100 kvadata ničega.

Luftika je kontaktirala nadležne u opštini Nova Varoš sa molbom da iznesu svoja saznanja o nenamenskom trošenju sredstava, ali odgovore nismo dobili. Inače, predsednik opštine je završio na sudu zbog duga od 300 hiljada evra.

Španska serija na obroncima Zlatara se nastavlja, u nedogled.

Izvor: Zlatarinfo.rs