Zvuči nestvarno, ali svaki detalj njegove neverovatne priče apsolutno je istinit. Mehran Karimi Nasseri rođen je 1942. godine u Iranu, a na aerodromu u Parizu proveo je punih 18 godina.
Prema njegovoj autobiografiji ‘Muškarac s terminala’ objavljenoj 2004. godine, Steven Spielberg snimio je film Terminal s Tomom Hanksom u glavnoj ulozi.
Naime, on je živeo na potezu između picerije i prodavnice sa elektronikom. Putnici koji su užurbano prolazili terminalom 1 pariškog aerodrom Charles de Gaulle, mogli su videti tog mršavog povučenog muškarca kako sedi na svojoj crvenoj klupici i čita knjigu ili piše dnevnik. Njegove stvari uvek su bile uredno složene uz njega na kolicima za prtljag.
Izbeglica, kojeg je javnost nazvala jednostavno Sir Alfred, studirao je inače u Velikoj Britaniji od 1973. do 1977. kad se vratio u Iran. Tvrdeći da ga progone jer je tokom boravka na studijama učestvovao u protestima protiv iranske vlade zatražio je politički azil u nizu evropskih zemalja, ali je uvek bio odbijen.
Kako je ostao zaglavljen na aerodromu?
Tvrdio je da mu je majka britanskog porekla te da zbog toga želi ići u Britaniju. Davne 1988. kreće u London preko Francuske. Tokom putovanja navodno su mu ukrali torbu sa dokumentima, mada je i uprkos tome uspeo da se ukrca na avion.
Međutim, kako nije imao pasoš, britanske vlasti su ga vratile nazad u Francusku.
Bez dokumenata francuske vlasti ne puštaju ga u zemlju, te on ostaje da živi na aerodromu kao njegov svojevrsni zatvorenik.
Vremenom ga prihvataju radnici aerodroma, te on uspeva sve te godine preživeti zahvaljujući njihovoj pomoći. Mehran navodno nikad nije prosio za pomoć. Nije ni morao, novac za hranu i potrepštine davali su mu radnici aerodroma i drugi putnici koji bi se oduševili njegovom pričom. Obično je jeo u McDonald’s, prao se u WC-ima za putnike, a odeću je slao na hemijsko čišćenje.
Dobijao je na stotine pisama podrške adresiranih samo na Sir Alfred, aerodrom Charles de Gaulle, od građana iz svih zemalja sveta.
Marhan je putem advokata zatražio od Belgije izdavanja novih dokumenata, ali prema njihovom tadašnjem zakonu može dobiti dokumente samo ako se tamo lično pojavi. To, naravno, nije mogao, jer nije smeo da napusti aerodrom
Konačno, 1999. godine belgijska vlada poslala je Mehranu dokumente, ali on i dalje nije bio sretan. Bio je uveren da su lažni i da se birokratija još jednom okrutno poigrava s njim. Tvrdio je da na dokumentima piše pogrešno ime pa je i dalje ostao na terminalu zahtevajući da mu izdaju nove dokumente pod imenom Sir Alfred Mehran.
– Previše je uplašen kako bi napustio ovaj “balon” u kojemu živi tako dugo. Činjenica da je napokon dobio papire za njega je bila velik šok, kao da je upravo pao sa konja. Više nije znao kuda bi otišao – kazao je New York Timesu 1999. godine Dr. Philippe Bargain, medicinski direktor aerodroma.
Mehran je nastavio tamo da živi sve do 2006. godine kad je hospitalizovan zbog nepoznate bolesti. Njegovi poznanici znali su pričati da su na njegovu psihu uticale godine života na aerodromu te da se s vremenom počeo gubiti. Godinu dana kasnije pušten je iz bolnice te su ga smestili u hotel u blizini aerodroma
Iako su mu Francuzi odobrili slobodno kretanje unutar zemlje, on nije otputovao u London. Od 2008. godine je boravio u prenočištu u predgrađu Pariza.
Izvor: Putoholičari
Tragična filmska priča najkontroverznijeg fudbalera današnjice
Dodaj komentar