Njeno ime ispisali ste makar jednom kada ste igrali ukrštene reči – „naša slavna glumica između dva svetska rata“. Italiana Lida Ida Karavanja, bila je poznata širom Evrope, a nudili su joj i ulazak u Holivud. Da nije ukrštenica, možda bismo je već zaboravili, jer je ta diva između glume i porodice ipak izabrala ovo drugo, piše Kurir.
Rođena 1907. u Divači kod Trsta, po izbijanju Prvog svetskog rata, sa porodicom se preselila u Ljubljanu, upisala gimnaziju i kasnije se zaposlila u banci. Priča se da nije bila sjajna učenica, ali je redovno posećivala pozorišne i bioskopske predstave i maštala o tome da postane glumica ili balerina.
O rasnoj lepotici uveliko se pričalo, te su je prijatelji prijavili na izbor za mis Jugoslavije 1926. Devetnaestogodišnja Ida pobedila je tada na izboru za mis Ljubljane, a zatim postala i mis Slovenije. Međutim, iako je izabrana za jednu od sedam najlepših takmičarki, odbila je da učestvuje u finalu u Zagrebu, na nagovor majke, koja je smatrala da je za svaku poštenu devojku najvažnije da završi školu i da se uda.
Uprkos tome, njene fotografije su tajno prosleđene berlinskom filmskom producentu Peteru Ostermajeru, te joj je lepota brzo obezbedila poziv iz Berlina za probno snimanje. Majka joj ni to nije dozvolila, ali ispostaviće se da ovo bila prekretnica u životu buduće glumice.
Tako Ida odlučuje da pobegne od kuće i vozom se zapućuje u Nemačku, gde počinje njena glumačka karijera. Potpisala je trogodišnji ugovor sa producentskom kućom „Ostermajer“ i oni su od nje napravili pravu zvezdu. Učili su je da glumi, pleše, vozi, jaše, pliva… Gotovo godinu i po dana pojavljivala se u manjim ulogama stičući iskustvo i spremajući se za ozbiljnije role.
– Osvetlili su me reflektorima. Kamere su počela da zuje. Govorili su mi da vrištim, da se smejem, da mašem, plačem. Mislim da sam najprirodnije izgledala u scenama gde sam plakala, Bilo je dovoljno samo da pomislim koliko sam daleko od kuće i kako sam obmanula majku – pričala je kasnije o prvom iskustvu pred kamerama.
Promena imena
Njeno ime Ida Karavanja prvi put je zabeleženo na špici filma „Šta deca kriju od roditelja“, što je simbolično sudbonosan naslov s obzirom na to da je i sama pobegla od kuće kako bi se vinula u svet filma. Nakon niza epizodnih uloga, kritika je primećuje u filmu „Poslednja večera“ Marija Bonara (1928).
U međuvremenu je, na nagovor producenata, već uzela pseudonim Ita Rina, koje će sledeće godine svi dobro zapamtiti – zbog glavne uloge u, za to vreme vrlo eksplicitnom filmu „Erotikon“. Ostalo je zabeleženo da je nakon pariske premijere priče o zavedenoj i napuštenoj ćerki čuvara železničke stanice, publika Itu Rinu bukvalno na rukama iznela iz bioskopa!
Dobijala je na stotine pisama obožavalaca, fanovi su je obožavali, a kritičari hvalili njenu „slovensku lepotu“ i dar za glumu. Posebno je bila popularna u Češkoj i Nemačkoj, te je najčešće tamošnja štampa o njoj pisala hvalospeve.
– Raskošna Ita Rina svojom jugoslovenskom lepotom i velikim glumačkim talentom ubrajaće se uskoro u najbolje filmske zvezde – pisao je o njoj časopis „Češko slovo“.
U češkom klasiku „Tonka zvana vešala“ igrala je prostitutku koja ispunjava poslednju želju ubici osuđenom na smrt i provodi s njim noć pred pogubljenje. To se smatra njenom najuspešnijom ulogom, mada je u to vreme delovalo da je za nju tek početak. Naime, usledila je ponuda za nastavak karijere u Holivudu!
Ljubav protiv Holivuda
Međutim, na vrhuncu slave, tridesetih godina prošlog veka, Iti je srce ukrao inženjer iz Beograda Miodrag Đorđević, sin uglednog Milana Đorđevića direktora Ministarstva PTT-a Kraljevine Jugoslavije. Kako je to bila ljubav na prvi pogled i kako je ta ljubavna iskra zapalila oba srca, par je ubrzo odlučio da se venča u Vaznesenjskoj crkvi u Beogradu.
Promenila je veru prešavši u pravoslavlje i posle selidbe u Beograd drugi put u životu uzela je i novo ime – Tamara Đorđević, koje će ime zadržati do kraja života. Navodno je upravo njen muž postavio ultimatum: „Holivud ili ja“.
Zbog ljubavi prema suprugu, Ita je odlučila da svoj život prave filmske dive izmeni iz korena. I nije se pokajala, jer je imala bogat i sadržajan život pored svog muža sa kojim je živela u skladnom braku. Po sopstvenoj odluci od tada je snimala samo u Jugoslaviji tek povremeno odlazeći u Nemačku u kojoj se, sa dolaskom nacista, i situacija za glumce promenila.
Tihi kraj
Period okupacije Ita je provela daleko od javnosti, brinući o mužu, sinu i ćerki. Najpre su boravili u Beogradu, a potom i u Vrnjačkoj Banji, kod njene sestre, gde se cela porodica preselila nakon bombardovanja Beograda. Zabeleženo je da je nekada slavna glumica nosila džakove i prodavala svoj skupoceni nakit kako bi prehranila svoju porodicu. Čak je uspela i da spasi svog supruga koji je zbog jedne svoje neprimerene političke izjave završio u banjičkom logoru.
Šezdesetih godina prošlog veka njen suprug i ona su sagradili kuću u Budvi, gde je, uvek se izjašnjavajući kao Jugoslovenka, živela sve do smrti. Preminula je u maju 1979. za vreme katastrofalnog zemljotresa koji je pogodio taj kraj. Imala je 72 godine. Sahranjena je u Beogradu na Novom groblju, pored velikana književnosti Borisava Bore Stankovića i vajara Petra Ubavkića.
Ivo Andrić spasao ju je zatvora
Zbog patriotizma, Ita je zamalo završila u nacističkom zatvoru. Naime, pred izbijanje Drugog svetskog rata 1939, prihvatila je ulogu u filmu nemačke produkcije „Centrala Rio“.
Međutim, morala je da dokazuje da nije Jevrejka, a tokom snimanja filma posvađala se sa čovekom koji je vređao Jugoslaviju, a za koga se ispostavilo da je gestapovac. Ova situacija bila je prilično opasna jer su gestapovci hapsili koga i kako su hteli, što se desilo i mnogim glumcima. Itu je zatvora spasao tadašnji ambasador kraljevine Jugoslavije u Berlinu, a kasnije naš nobelovac Ivo Andrić, koji joj je savetovao da se hitno vrati u domovinu. Pošto je već snimila svoje scene, odmah je spakovala kofere.
Njena poslednja uloga bila je u filmu „Rat“ u kojem je glumila sa Batom Živojinovićem.
Izvor: Kurir
Srpska glumica se hrani u narodnoj kuhinji: Moja porodica i ja smo gladovali
Dodaj komentar