Tri članice Kluba žena Belo Blato nedavno su počele da sprovode projekat „Ženska solidarnost bez granica“, uz podršku Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, piše portal I love Zrenjanin.
Iako su meštani ovog malog sela brzo saznali za ovaj poduhvat, nije bilo velikog razumevanja u samom početku, naročito od strane porodica četiri starije žene koje su određene kao korisnice ovog projekta. Tek sada, ovih dana, porodice prihvataju gest Anuš Šimon, Marije Hanjik i Eržike Havran, onako kako je i zamišljen – kao jednu iskrenu solidarnost.
Anuš Šimon nam je ispričala da je najveći problem bio to što su svi mislili da je projekat usmeren na socijalne slučajeve.
Međutim, projekat je usmeren na one žene koje imaju porodicu, ali imaju mala primanja ili su bez njih, i one žene kojima je potrebna topla ljudska reč. Tako sada, ove tri hrabre žene, dvaput nedeljno – utorkom i subotom, raznose kuvane tople obroke i pakete sredstava za higijenu na četiri adrese u selu.
Starije osobe ne smeju biti zaboravljene
– Donesemo toplu hranu, obavezno sve četiri žene pitamo za ukus, jer one imaju zdravstvene probleme. Pitamo ih da ne bismo slučajno presolile hranu, da ne bude masna i opterećujuća za njihov organizam, zaista vodimo brigu o tome, a isto tako, verujte mi, vraćamo im osmehe na lica. Niko ne treba da bude ni uvređen, ni da misli pogrešno, da nas tri članice nešto zlonamerno radimo. Mi to radimo od srca, jer verujem da ćemo kroz koju godinu i mi doći u tu situaciju, i mlađi treba da osete da nikad ne treba da zaborave starija pokolenja. Sve što želimo, jeste da pokažemo solidarnost, ovaj put žene prema ženama, da za početak njih četiri osete da su deo društva, kaže Anuš Šimon u izjavi za portal I love Zrenjanin.
U drugoj prostoriji, Marija Hanjik je vredno pripremala obroke, požurujući nas da sve mora biti isporučeno još dok je toplo.
– Kao što vidite, Klub žena Belo Blato zainteresovan je za to, ja pogotovo iako sam starija osoba, ali volim da pomognem još starijima od mene. Mislim da će danas ili sutra i meni možda trebati pomoć i želja nam je da se ovaj primer prenese na mladi naraštaj, da vide da treba da misle i o starijima, da imaju deke i bake. Jako podržavam ovu misiju i volim to da radim, da idem po selu da raznosim, da popričam sa starijim ljudima. Teško je kada idemo negde prvi put, teško to prihvataju njihova deca, oni nam kažu „moja mama ima šta da jede, ima sve, selo će nas olajavati“. Ja uvek govorim, nemojte tako, ne slušajte selo, to će se raširiti i drugi će dobijati pomoć, prihvatite barem ta dva dana u nedelji. Nije teško da prihvatite i da mi popričamo sa tom vašom majkom, kaže Marija Hanjik.
Topla reč nekad znači mnogo
Prva adresa je upravo kuća Erže Kuharik. Dočekala nas je raspoložena i srećna što će ovog popodneva imati društvo.
– Lepo je, ali mi je bilo žao zato što mi donose da jedem. Ali kada one kažu tako lepo, da mora, onda tako bude. Lepo kuvaju, pričamo malo, posle odu, nekada žure da ne zakasne, da stignu sve da nas obiđu. Družimo se, uvek imamo šta da popričamo, rekla je Erža Kuharik čekajući da joj se servira topli paprikaš.
Projekat „Ženska solidarnost bez granica“ trajaće do kraja januara. Reč je o drugom po redu projektu koje članice Kluba žena Belo Blato realizuju sa ciljem da pomognu staroj populaciji u svojoj zajednici.
Ministarstvo za rad je njihove napore prepoznalo i dalo naznake da će nastaviti da pruža finansijsku podršku.
Solidarnost i dobročinstvo Anuške, Marije, i Eržike, vraća veru da stari ljudi u tom selu neće biti zaboravljeni.
Dodaj komentar