Ženska volja i upornost u očuvanju zdravog prirodnog okruženja jača je od bagera ali i od godina. Bake sa fotografije spasile su reku Stare planine od sigurne propasti – kao na ratištu, danonoćno čuvajući stražu na barikadama!
Duboka simbolika fotografija u prilogu nosi sa sobom veliku dozu strahopoštovanja prema ženskom rodu. Ispod naboranih lica, sede kose i klonulih ramena isijava nadtelesna snaga dostojanstvene ljubavi prema prirodi! Ove žene stale su odlučno u odbrani fruškogorske reke nad voljom investitora da je pretoči u mini hidroelektranu.
Spremno dežurajući 24h, kao na ratnom polju, starice su izvojevale bitku – sačuvale su reku u ime prošlosti, sadašnjosti a pre svega budućnosti!
Pobednice su ovako ispratile poraženu stranu:
Dobili smo jasnu sliku da je odlučnost ovih žena bila presudna. Pored raznih nadležnih organa bile su primorane da poture svoja leđa pred zločinom koji se sručio na Topli Do.
Datim činom osvestile su masu o spremnosti žena da se hrabro nose sa nepravdom, indirektno pozivajući sve žene da aktivno pruže otpor i „muški“ preuzmu odgovornost za zaštitu životne sredine.
– Blago nama kada imamo od koga da učimo šta je hrabrost! – ističe se u jednom komentaru događaja.
Očigledno je da žene igraju ključnu ulogu u upravljanju prirodnim resursima na nivou porodice i zajednice, i najviše su pogođene degradacijom životne sredine. U zajednicama širom sveta žene upravljaju vodom, izvorima energije i hranom, kao i šumama i poljoprivrednim terenima.
Žene proizvode od 60 do 80 odsto hrane u zemljama u razvoju. Budući da su poslovi žena često usmereni na upravljanje prirodnim resursima, biodiverzitetima i ekosistemima, njihova iskustva i perspektive su od suštinskog značaja za vođenje politike održivog razvoja i delovanje na svakom nivou, za zdravu planetu i generacije koje dolaze.
Svedoci smo svakodnevnog kolonizovanja prirodnih bogatstava, eksploatacije i nipodištavanja koje priroda snosi zbog toga. U tom segmentu žene trpe mnogo, ali ujedno su i upoznate sa opasnostima i problemima koje ovakve akcije povlače, te zbog toga predstavljaju adekvatno oružje u borbi protiv privatizacije i uništavanja prirode.
Lepe su ruže al’ ni njih nema bez vode.
Najlepše su stare i mirišljave sorte. Ove inostrane, bez trnja, čijim se transportom zagadi pola planete…one ne mirišu već smrde – kao i sve druge kapitalističke tvorevine.
Preko trnja do zvezda!
U svrhu aktivnog učešća žena u ekološkom očuvanju, 8. marta ove godine pokrenuta je inicijativa da se prikupe potpisi za proglas u kom se pozivaju SVE žene na borbu protiv uništavanja prirode. Proglas Ne trebaju ruže, neka cveta pobuna do sada je potpisalo više od 100 žena, od stručnjakinja za razne oblasti, preko ekoloških aktivistkinja i penzionerki, ističući sledeće:
– Ne želimo poklone i ruže, tražimo ono što svima pripada, čist vazduh i vodu, sačuvanu prirodu, zdravstvenu bezbednost, dostojanstvene poslove koji su dobri i za društvo i za prirodu. (…) Socio-ekološka revolucija je nužna, njeno kormilo je naše polje borbe.
Dodaj komentar