U Novom Sadu, kao i u Srbiji postoji više organizacija koja se bori protiv nasilja nad ženama. Međutim, uprkos svim naporima tih organizacija, neke žene jednostavno ne znaju kako da odreaguju i da se odbrane ukoliko se nađu u rukama nasilnika.
I ja sama sam mogla postati žrtva jednog takvog čoveka. Naime, posle jedne priredbe na kojoj sam nastupala nisam otišla pravo kući, već (srećom) kod babe. Posle nekoliko dana na njenu adresu je stiglo pismo u kome je stojalo kako me je njegov autor pratio i na taj način saznao gde živim. Na prvu rečenicu sam se već naježila, sve dok nisam pročitala nastavak.
Gospodin koji je 30 godina stariji od mene izjavio je da me već godinama gleda i da nije znao kako da mi priđe. Tačnije, nije smeo pošto sam, jelte, bila maloletna, ali sam mu se svidela još kao dete. Ostala sam zgrožena.
Uz pismo su poslate i fotografije i svi njegovi lični podaci. Na kraju pisma je stojalo da mu se javim i da možemo otići na piće.
Naravno, izignorisala sam te njegove budalaštine nadajući se da će shvatiti poruku. Međutim, agonija je tu tek počela. Naime, sve češće se vozao biciklom u babinom komšiluku, ulazio je u njenu zgradu ostavljući mi čokolade, cveće i pisma u kojima je opisivao svoje fantazije – kako me zamišlja s njim u krevetu. E tada je u meni počeo da se javlja strah.
Prvi put kada sam ga prijavila, iz policije su mi rekli da ga nisu našli kod kuće i da ne mogu ništa da učine. Meni je postajalo sve gore. Počela su da mi otkazuju kolena svaki put kada bih ga izdaleka videla. Često mi se dešavalo da mi se priviđao, gubila sam vazudh i srce mi je počelo ubrzano da lupa. A pisma su i dalje stizala.
Nekoliko puta mi se desilo da je na 2 metra prošao pored mene. Jednom se čak dogodilo da sam sa drugarom otišla u BIG i da sam ga tamo srela. Od celog velikog Novog Sada da se mi istog dana, u isti sat, momenat nađemo na jednom mestu. Srećom uvek se snašla – navukla sam kapuljaču, spustila glavu, skrenula sa puta.
Na moju drugu ili treću prijavu policija je očigledno nešto uradila i pisma su prestala. Ali da me je zaustavio i samo dodirnu ne znam kako bih reagovala.
Saznajte kako da oterate strahove iz prošlosti
Neke žene su dovoljno obazrive pa “za nedajbože” odlaze na časove samoodbrane. U Novom Sadu su oni postali veoma popularni, a jedan takav kurs pokreće i novosadska Omladinska organizacija “Relay”. Prvi put organizuju ovakve časove i kako kažu, veruju da će postati tradicionalni, nažalost.
– Radiće se tehnika koja obuhvata osnove samoodbrane – osnovni udarci, hvatovi kao i odbrana od istih. Veoma su važne i lekcije suočavanja sa strahom, koji je glavni blokator u situacijama kad vam priđe napadač. Kurs vodi Uroš Kadić, majstor prvog dana tekvandoa. On se 14 godina bavi borilačkim sportom, a od 2009. je i sam trener. Poslednjih 5 godina se aktivno bavi proučavanjem borilačkih veština radi pronalaženja što efikasnijeg načina samoodbrane – ispričali su iz Relaya.
Na časove samoodbrane koji će se održavati svake srede sa početkom od 21 časova se mogu prijaviti žene od 15 do 35 godina. Prvi susret je zakazan za 4. novembar, a prijave su otvorene do ponedeljka 2. novembra.
Bilo je vreme da zene obnove gradivo iz ove oblasti . Mnogo se nakupilo siledjija i manijaka. Dame ne oklevajte te da udarate napadaca jel u samoodbrani je najbitnije da se napadne !!! Najefikasniji kad vas napadne snazniji muskarac je sto jaci udarac u testise nogom ili kolenom kako vam se ukaze prilika … posle toga tesko da ce ustati i mozete da pobegnete. Iznenadjenje i sut u j.. su oduvek najefikasnije oruzije za zenu 😉 !